Pravilan izbor stolarije I deo

 UVOD

Većina stambenih objekata u Srbiji je stara i po nekoliko decenija i imaju vrlo loša izolaciona svojstva. Takva je i građevinska stolarija koja se ugrađuje u tim objektima. Osim što ne izgleda lepo, ti prozori i vrata imaju vrlo slabu energetsku efikasnost i opterećuje budžete svojih vlasnika. Na žalost, mi smo društvo koje nije energetski efikasno, i po tom pokazatelju smo na dnu u Evropi. zbog loših izolacionih svojstava stambenih objekata. Kroz prozore se gubi oko 40% energije, kako se ide u visinu solitera ovaj procent raste.

Nameće se kao imperativ zamena dotrajale  i neefikasne stolarije i ugrađivanje novih generacija vrata i prozora koji imaju bolje osobine, duže traju, štede energiju kako zimi tako i leti, i izgledaju lepo i moderno, što nije nevažno.

Zamena stolarije spada u radove koji ne traju dugo i mogu se izvoditi tokom većeg dela godine, ali ono što je najveći problem je cena, u ovoj opštoj nemaštini zamena stolarije je ljudima poslednja stvar na pameti. Mada kupovina stolarije neosporno jeste krupan finansijski zalogaj, na njenu zamenu treba gledati kao na investiciju, i razumeti to da će uloženi novac početi da se vraća već sa prvim računima za grejanje.

Ispitivanje tržišta

Kako bi se operacija zamene stolarije što bezbolnije i pravilnije izvela, prvi preduslov je da se vlasnik dobro informiše i pripremi. Potrebno je dobro proučiti tržište i pravilno odabrati vrstu stolarije, proizvođača iste, kao i vreme radova. Zamenu stolarije je najbolje da obavljaju majstori i specijalizovane firme, jeste da je tako skuplje, ali svako amatersko postavljanje donosi i amaterske greške koje kasnije ne mogu da se isprave, i mogu da budu vrlo skupe.

Koji materijal izabrati?

Svaki materijal ima svoje kvalitete i mane: 

Aluminijumska stolarija

Dvoslojno staklo

Što se tiče materijala, smatra se da je aluminijum možda i najbolje rešenje, ali tu se javlja factor cene. Aluminjumska stolarija je vrlo skupa. Aluminijum najbolje odoleva vremenskim nepogodama i suncu, kao i pratećim deformacijama i mehaničkim oštećenjima poput grebanja, ali je zato veliki provodnik toplote i samim tim slab isolator. Ovo može da se reši ugradnjom termo prekida.

 Drvena stolarija

Najveći deo objekata kod nas ima drvenu stolariju, koja ima svoje verne kupce, neko ko se zaljubi u drvo i njegov prirodni izgled, ne priznaje ništa drugo, ali i ona ima svoje negativne strane, a to je komplikovano i skupo održavanje, isto tako dobra drvena stolarija je isto tako skupa. Naime, drvo je dobar izolator, ali dosta neotporan na meteorološke uticaje, vlagu, vitoperenje, plesni i insekte. 

 PVC stolarija

Prozor sa troslojnim staklom

Prvi modeli PVC-a bili su dvo i trokomorski ramovisa jednim ili duplim staklom. Danas u prodaju su prozori sa po pet ili šest komora, uglavnom sa dvostrukim staklom, mada je sve više u primeni trostruko. Pravilo je da što je više komora i slojeva stakla, izolacija je bolja. PVC ima dobru termoizolaciju, dobra funcionalnost i pristupačnu cenu. Ali nije otporan na uticaj štetnih materija, i ima problema oko odlaganja iskorišćenih proizvoda. Još jedna mana je to što na tržištu postoje mnogo proizvoda sa neujednačenim kvalitetom, a te razlike može da zapazi samo stručnjak. 

 Kako izračunati troškove?

Potrebno je izmerite sve građevinske otvore i izračunati površinu, pa pomnožiti ukupnu kvadraturu sa cenom po kvadratu. Neke kompanije imaju na svojim sajtovima kalkulator koji olakšava ovu računicu. Isto tako neke kompanije uz ovu cenu nude besplatnu montažu, ali o tome se treba unapred dobro dogovoriti kako ne bi kasnije bilo rasprava.

Koju vrstu otvaranja prozora?

To zavisi od samog položaja otvora, danas postoje koliko hoćete načina otvaranja ili kombinacija, posebno je to izraženo kod aluminijumske stolarije. Otvaranja mogu da budu:

• okretna
• okretno nagibna
• njihove kombinacije
• klizna
• preklopna
• rotirajuća u više osa i td....

Nisko emisiona stakla - karakteristike i vrste

Staklo je izuzetno važan sastavni deo u građavinarstvu, u građevinskoj stolariji, fasada, za delove nameštaja, u automobilskoj industriji. Način priprema sirovina i mogućnost dodavanja raznih aditiva omogućuje proizvodnju različitih stakla u raznim bojama i sa različitim osobinama. U zavisnosti kakvi se slojevi dodaju osnovnoj staklenoj masi, dobijaju se stakla za različite namene.

Neki pokazatelji i koeficijenti

Stakla su u najužoj korelaciji sa sunčevim zracima. Sunčevi zraci nose u sebi eneriju koja nastaje u Suncu. Od ukupne sunčeve energije koja se zrači do Zemlje stiže 1/50000 deo ili oko  1350W/m². 

Od ukupne svetlosti koja padne na staklenu površinu, jedan deo se odbije, jedan deo upija, a deo se propušta. Prvi deo je definisan koeficijentom refleksije, drugi koeficijentom apsorpcije, i treći koeficijentom transmisije.

Koeficijent apsorpcije nam ukazuje na potrebu kalenja stakla radi izbegavanja termo šoka samog stakla. Preporučuje se kalenje svakog stakla koje apsorbuje više od 60% energije.

Solarni faktor prestavlja ukupni zbir

a.      sunčeve energije koja je prošla kroz staklo direktnom transmisijom i

b.      zračenjem absorbirane energije u staklu i u prostoru oko stakla.

Kontrola gubitka energije

Protok energije kreće se uvek u smeru od toplijeg prema hladnijoj sredini. Posebno je bitan pravac kojom se toplota gubi iz zagrejanih prostorija. Energetski gubici su manji koliko je manji protok toplote kroz staklo.

Koeficijent toplotne provodljivosti pokazuje količinu energije koja u jedinici vremena prođe kroz jedinicu površine i debljine stakla sa tople na hladniju stranu i označava se velikim slovima „K“ ili „U“.

Sva energetska zračenja koja prolaze kroz staklo i ulaze u unutrašnjost, definišemo kao dodatak sunčeve toplote. Zimi on delimično kompenzira gubitke toplote, a leti je njegovo delovanje suprotno – dodaje toplotu. Velike staklene površine kod nekih zgrada utiču na veliko zagrevanje unutranjosti prostorija.

Pojačana toplotna zaštita postiže se primenom izo stakla kojima su tehnološki poboljšana svojstva delovanja na prenos i zračenja toplotnog protoka. Nazivaju se još i niskoemisiona stakla - stakla koja mogu da kontrolišu energiju. Na njihovoj spoljašnoj površini nanesen je vrlo tanak sloj koji selektivno deluje prema sunčevoj svetlosti i koji selektuje vrstu i količinu svetlosti koju će propustiti prema dužini talasa. Najviše uspeha na smanjivanju protoka toplote kroz izo staklo donosi međuprostor između dva staklena panela. Zamenom vazduha sa nekim inertnim gasom dobija se na izolacionim karakteristikama. Sledeći korak za smanjivanje toplotnog protoka je nanošenje tankog sloja nekog metalnog oksida na površini stakla koji reflektuju samo toplotno zračenje dugih talasa. Dakle kroz stakla niske emisije gubi se mnogo manje toplote, zato što ta stakla vraćaju deo energije u prostorije. Danas postoje izo stakla kod kojih se koeficijent K kreće od 2,9 do 0,5 W/m²K.

VRSTE NISKO-EMISIONIH STAKALA

·         Float stakla

Najosnovnija kategorija su tz. float stakla, koja su podloga i osnova za proizvodnju drugih vrsta

Float staklo

prozora. Tehnološki postupak proizvodnje ovih stakala se zove „float postupak“. Osnovno obeležje ovog postupka je ta da rastopljeno staklo meša sa tečnim metalom u kontrolisanim uslovima, onda se smeša postepeno hladi, tako da je staklo idealno ravno. Kolika će biti veličina stakla određuje mogućnost njihovog transporta, a ne tehnološkog procesa njegove proizvodnje. Najznačajnija osobina float stakla je njegova bistrina i prozirnost, ujednačenost debljine i paralelnost površina.

Parsol staklo

·         PARSOL ovo se staklo tokom proizvodnje boji u peći. Boja je ravnomerno nanesena na celu površinu, dobija se vrlo dekorativno staklo koja ima svojstvo upijanja svetlosti i toplote. Primenjuje se kao podloga za reflektirajuća stakla i ogledala u građevinarstvu i automobilskoj industriji.

·         ANTIELO je reflektijrajuće staklo koje kao podlogu ima Parsol staklo koje je podloženo pirolitičkom procesu  (na još toplu staklenu masu nanosi se metalni oksid koji se potpuno utapa u tu masu). Reflektujući sloj je zaštićen staklom. Primenjuje se u građevinarstvu u fasadama na zgradama.

·         PLANILUX poseduje izuzetno ravnu površinu, radi se o bezbojnom staklu velike čistoće i bistrine. Primenjuje se u građevinarstvu, industriji nameštaja i automobilskoj industriji.

Planilux

·         DIAMANT sličan je prethodnom staklu, sa tim što ima manju količinu gvozdenog oksida (Fe₂O₃) što omogućuje veću bezbednost i veću providnost. Primenjuje se svuda gde je potrebna dobra optika: sunčevi kolektori, pultovi i izložbeni ormari u prodavnicama i slično.

·         REFLACTASOL je  reflektujuće, pirolitično staklo slično Antielu sa tom razlikom da se metalni oksidi nanose zaprašivanjem.

·         COOL-LITE je reflektujuće staklo visokih performansi koje se proizvodi na podlozi Planiluksa ili Pasola elsktrostatskim ili magnetron postupkom. Selektivni sloj je hemijski stabilan, ali mehanički je vrlo osetljiv, pa se uvek ugrađuje zajedno sa drugim staklenim panelom. Ima veliku primenu u građevinarstvu u staklenim fasadama.

Staklena fasada od Cool-lite stakla

·         STARELIO - proizvodi se na podlozi Planiluxa, ima plavičastu boju, propušta 48% svetlosti a svaga 39% energije.

Osim ovih vrsta postoji još puno vrsta i podvrsta, svaka nova generacija nosi poboljšane karakteristike toplotne i svetlosne provodljivosti što sve ukupno doprinosi u racionalnom trošenju i štednji energije.