Kako odabrati kavalitetan PVC prozor

Kako odabrati kavalitetan PVC prozor
 

Na tržištu PVC stolarije kod nas (a i u Evropi) postoji veliki broj proizvođača i veliki izvor PVC prozora, tako da izbor kvalitetnog prozora nije uopšte lak. 

Kod nabavke novih prozora, da li za novi objekat ili za zamenu stare stolarije potrebno je obratititi pažnju na sledeće stvari:

• kvalitet materijala
• broj komora u PVC ramu,
• debljinu zidova PVC rama,
• okovi,
• dihtunzi,
• vrsta stakla
• toplotna i zvučna izolacija 

 

Proizvodnja Polivinil Hlorida

Kvalitet materijala - Polivinil hlorid (PVC)

Svi PVC ramovi proizvode se od iste vrste plastične mase -  polivinil hlorida, ali različiti proizvođači dodaju različite aditive koji poboljšavaju karakteristike materijala:

• otpornost na UV zračenje,
• mehanička otpornost
• elastičnost, i dr

Broj komora

Osim kvaliteta PVC materijala, važan je broj komora koji utiče na izolacijske karakteristike i energetsku efikasnost. Prvi PVC prozori imali su dve, kasnije tri komore, ali sada su takvi prozori

istorija. Danas je minimum da prozori imaju 5 ili više komora sa dubinom ugradnje od oko 70 mm. Treba obratiti pažnju da li postoji čelično ojačanje koje je neophodno bi se dobila veća čvrstina i nesavitljivost, a time i veću trajnost i otpornost ramova.

Debljina zidova prozora

U zavisnosti od debljine zidova u ramovima, prozori mogu da se podele u tri klase

1. klasa A - spoljašni zidovi su debeli min. 2,8 mm, unutrašnji zidovi min. 2.5 mm, 
2. klasa B - spoljašni zidovi imaju min. 2,5 mm, unutrašnji min. 2.0 mm,
3. klasa C - debljina zidova  1,5 mm i manje 

Razlika između klase A i klase B nije značajna u kvalitetu a ni u ceni, dok je preporuka da se klasa C izbegava.  

Okov i dihtunzi

Kvalitenti okovi su pocinkovani sa šest-valentnim cinkom i imaju srebrenastu boju (za razliku od nekvalitetnih okova koji imaju žučkastu boju). Okovi su vrlo važni zato što omogućavaju kvalitetno otvaranje prozora (jedan ili više stepena - obično otvaranje ili otvaranje na kip), obezbeđuju dobro prianjanje sastavnih delova i dihtovanje prozora, štite od vremenskih neprilika i produžaju vek korišćenja prozora (ili smanjuju kod nekvalitetnih). Za stanove koji se nalaze na prozemlju zgrada preporučuju se  protuprovalni okovi.

Uloga dihtunga na prozorima je zaštita od ulaska prašine, vode, vetra i buke. Najčešće se postavljaju dva dihtunga, postoje i izvedbe s tri, od kojih je najvažniji središnji dihtung koji pruža dodatnu zaštitu od direktnih udara kiše i vetra, a može da se postavi na okvir ili na krilo prozora. Sistemi sa tri dihtuinga nose oznaku MD, i ukoliko želite prozore sa središnjoim dihtungom treba naglasiti tu oznaku pri naručivanju.

Staklo

 

Ukoliko vam je važna energetska efikasnost prozora potrebno je da izaberete dvostruka ili trostruka izo ili  low-e stakla sa većom širinom prostora između stakala koje je ispunjenjo nekim plemenit gasom (radon, argon) ili vazduhom. Punjenje plemenitim gasovima poboljšava izolaciju, ali kod nekvalitetnih prozora ono ne traje više od nekoliko godina.

Zvučna izolacija

Zvučna izolacija se može dodatno poboljšati laminiranim staklom koje se sastoji od više slojeva ravnog (float) stakla između kojih se postavlja PVB (polivinil butiral) folija ili prozirna smola. Ova stakla dodaju nekoliko dB zvučne izolacije a dodatna prednost im je da prilikom razbijanja komadi stakla se ne raspršuju u prostoru već ostaju zalepljeni na foliji.

  

Zaključak

Biranje pravog PVC prozora nije nimalo jednostavna misija kao što se na prvi pogled čini, potrebno je izdvojiti određenu količinu vremena i detaljno proučiti sve ponude i dobro se informisati o savremenim izvedbama. Pri tome ne treba voditi računa samo o njihovim svojstvima već i o tome kako su PVC ramovi proizvedeni, kao i na kvalitetu montaže koju treba poveriti iskusnoj firmi koja ima dobre reference i koja je poznata i priznata na tržištu. 

Nisko emisiona stakla - karakteristike i vrste

Staklo je izuzetno važan sastavni deo u građavinarstvu, u građevinskoj stolariji, fasada, za delove nameštaja, u automobilskoj industriji. Način priprema sirovina i mogućnost dodavanja raznih aditiva omogućuje proizvodnju različitih stakla u raznim bojama i sa različitim osobinama. U zavisnosti kakvi se slojevi dodaju osnovnoj staklenoj masi, dobijaju se stakla za različite namene.

Neki pokazatelji i koeficijenti

Stakla su u najužoj korelaciji sa sunčevim zracima. Sunčevi zraci nose u sebi eneriju koja nastaje u Suncu. Od ukupne sunčeve energije koja se zrači do Zemlje stiže 1/50000 deo ili oko  1350W/m². 

Od ukupne svetlosti koja padne na staklenu površinu, jedan deo se odbije, jedan deo upija, a deo se propušta. Prvi deo je definisan koeficijentom refleksije, drugi koeficijentom apsorpcije, i treći koeficijentom transmisije.

Koeficijent apsorpcije nam ukazuje na potrebu kalenja stakla radi izbegavanja termo šoka samog stakla. Preporučuje se kalenje svakog stakla koje apsorbuje više od 60% energije.

Solarni faktor prestavlja ukupni zbir

a.      sunčeve energije koja je prošla kroz staklo direktnom transmisijom i

b.      zračenjem absorbirane energije u staklu i u prostoru oko stakla.

Kontrola gubitka energije

Protok energije kreće se uvek u smeru od toplijeg prema hladnijoj sredini. Posebno je bitan pravac kojom se toplota gubi iz zagrejanih prostorija. Energetski gubici su manji koliko je manji protok toplote kroz staklo.

Koeficijent toplotne provodljivosti pokazuje količinu energije koja u jedinici vremena prođe kroz jedinicu površine i debljine stakla sa tople na hladniju stranu i označava se velikim slovima „K“ ili „U“.

Sva energetska zračenja koja prolaze kroz staklo i ulaze u unutrašnjost, definišemo kao dodatak sunčeve toplote. Zimi on delimično kompenzira gubitke toplote, a leti je njegovo delovanje suprotno – dodaje toplotu. Velike staklene površine kod nekih zgrada utiču na veliko zagrevanje unutranjosti prostorija.

Pojačana toplotna zaštita postiže se primenom izo stakla kojima su tehnološki poboljšana svojstva delovanja na prenos i zračenja toplotnog protoka. Nazivaju se još i niskoemisiona stakla - stakla koja mogu da kontrolišu energiju. Na njihovoj spoljašnoj površini nanesen je vrlo tanak sloj koji selektivno deluje prema sunčevoj svetlosti i koji selektuje vrstu i količinu svetlosti koju će propustiti prema dužini talasa. Najviše uspeha na smanjivanju protoka toplote kroz izo staklo donosi međuprostor između dva staklena panela. Zamenom vazduha sa nekim inertnim gasom dobija se na izolacionim karakteristikama. Sledeći korak za smanjivanje toplotnog protoka je nanošenje tankog sloja nekog metalnog oksida na površini stakla koji reflektuju samo toplotno zračenje dugih talasa. Dakle kroz stakla niske emisije gubi se mnogo manje toplote, zato što ta stakla vraćaju deo energije u prostorije. Danas postoje izo stakla kod kojih se koeficijent K kreće od 2,9 do 0,5 W/m²K.

VRSTE NISKO-EMISIONIH STAKALA

·         Float stakla

Najosnovnija kategorija su tz. float stakla, koja su podloga i osnova za proizvodnju drugih vrsta

Float staklo

prozora. Tehnološki postupak proizvodnje ovih stakala se zove „float postupak“. Osnovno obeležje ovog postupka je ta da rastopljeno staklo meša sa tečnim metalom u kontrolisanim uslovima, onda se smeša postepeno hladi, tako da je staklo idealno ravno. Kolika će biti veličina stakla određuje mogućnost njihovog transporta, a ne tehnološkog procesa njegove proizvodnje. Najznačajnija osobina float stakla je njegova bistrina i prozirnost, ujednačenost debljine i paralelnost površina.

Parsol staklo

·         PARSOL ovo se staklo tokom proizvodnje boji u peći. Boja je ravnomerno nanesena na celu površinu, dobija se vrlo dekorativno staklo koja ima svojstvo upijanja svetlosti i toplote. Primenjuje se kao podloga za reflektirajuća stakla i ogledala u građevinarstvu i automobilskoj industriji.

·         ANTIELO je reflektijrajuće staklo koje kao podlogu ima Parsol staklo koje je podloženo pirolitičkom procesu  (na još toplu staklenu masu nanosi se metalni oksid koji se potpuno utapa u tu masu). Reflektujući sloj je zaštićen staklom. Primenjuje se u građevinarstvu u fasadama na zgradama.

·         PLANILUX poseduje izuzetno ravnu površinu, radi se o bezbojnom staklu velike čistoće i bistrine. Primenjuje se u građevinarstvu, industriji nameštaja i automobilskoj industriji.

Planilux

·         DIAMANT sličan je prethodnom staklu, sa tim što ima manju količinu gvozdenog oksida (Fe₂O₃) što omogućuje veću bezbednost i veću providnost. Primenjuje se svuda gde je potrebna dobra optika: sunčevi kolektori, pultovi i izložbeni ormari u prodavnicama i slično.

·         REFLACTASOL je  reflektujuće, pirolitično staklo slično Antielu sa tom razlikom da se metalni oksidi nanose zaprašivanjem.

·         COOL-LITE je reflektujuće staklo visokih performansi koje se proizvodi na podlozi Planiluksa ili Pasola elsktrostatskim ili magnetron postupkom. Selektivni sloj je hemijski stabilan, ali mehanički je vrlo osetljiv, pa se uvek ugrađuje zajedno sa drugim staklenim panelom. Ima veliku primenu u građevinarstvu u staklenim fasadama.

Staklena fasada od Cool-lite stakla

·         STARELIO - proizvodi se na podlozi Planiluxa, ima plavičastu boju, propušta 48% svetlosti a svaga 39% energije.

Osim ovih vrsta postoji još puno vrsta i podvrsta, svaka nova generacija nosi poboljšane karakteristike toplotne i svetlosne provodljivosti što sve ukupno doprinosi u racionalnom trošenju i štednji energije.  

IZO STAKLO

 

Najbitiniji deo prozora je staklo, jer ono zauzima oko 70% od njegove površine. Naravno da su važni i ramovi koji mogu da budu od PVC-a, aliminijuma ili drveta, važan je i okov, ali u savremenom građevinarstvu staklo ima neke uloge koje su vrlo važne:

·veliku vrednost toplotne izolacije i prolaska energije kroz prozor (k-faktor)

·veliki koeficijent prolaska svetla

·bistrina i čistoća

·pravilan odraz slike okoline

·veliku vrednost zvučne izolacije

Da bi se ove uloge ostvarile, industrija građevinske stolarije je razvila takozvana IZO stakla.

Definicija: „IZO staklo predstavlja staklenu površinu sastavljena od više staklenih ploča odvojenih najmanje jednim, hermetički zatvorenim međuprostorom koji je ispunjen vazduhom ili inertnim gasom“. 

Najveći doprinost IZO stakla je vrlo mali K faktor.

Šta je K-faktor?

Definicija: „K-faktor je koeficijent prelaska toplotne energije koji pokazuje količinu toplote koja se prenosi kroz staklo izraženo u Watima kroz 1 m² staklene površine za 1°K temperaturne razlike između dva prostora“.

Ovaj koeficijent je pokazatelj toplotne izolacije - što je k-faktor niži, toplotna izolacija je veća. Postoje 3 načina kako se postože ta mala vrednost ovog koeficijenta:

–        pomoću više međuprostora i većom širinom tih međuprostora: kao na primer upotrebom dvoslojnih ili troslojnih IZO stakla i uvođenjem formule 4+10+4+10+4, što znači 3 stakla debljine 4 mm na razmacima od 10 mm

–        Punjenje međuprostora IZO stakla nekim od plemenitih gasova (argon, kripton, xenon ili SF6)

–        Pravilnim izborom stakla. Debljina stakla vrlo malo utiče na k-faktor, ali ga zato upotreba stakla niske emisije (Low-e staklo) drastično smanjuje. Low-e stakla premazana su sa strane koja dolazi u međuprostor IZO stakla posebnim metalnim filmom koji propušta zračenja kratke talasne dužine (sunčeva svetlost), dok zračenja dugih talasnih dužina (IC zračenja) reflektuje.

Vrste stakala

Postoje različite vrste stakla koje se ugrađuju u sistem IZO stakla:

Float staklo

·       Float staklo - ravno prozirno staklo od 3 do 10 mm, koje se standardno ugrađuje

·       Laminirano staklo - sastavljeno od dve ili više float stakla između kojih je folija Karakteristika ovog stakla je da se prilikom pucanja ne raspada u male komadiće, već ostaje zalepljeno za foliju. Ima veliku upotrebu kao sigurnosno staklo

·       Kaljeno staklo - termički obrađeno float staklo kako bi mu se povećala čvrstoća na udar i čvrstoća na savijanje. Prilikom pucanja raspada se na velik broj malih komadića tupih ivica

·       Ornament staklo - dekorativno staklo koje ima neravnu površinu formiranu prema nekom uzorku. Mogu biti bela, bronzana ili žuta, kao pesak, silvit, itd

·       Reflektirajuće staklo je ravno staklo koje na jednoj strani ima više premaza metala kojima se postiže efekt stakla. Deo svetlosti se reflektuje, deo absorbuje, a deo prolazi kroz staklo.Najpoznatija su Stopsol i Antelio stakla koja mogu biti u plavoj, smeđoj, sivoj ili zelenoj boji.

  

Reflektirajuće staklo

Umesto zaključka

Ugradnjom IZO stakla sa niskim k-faktorom u prozore, postižu se velike uštede na grejanju prostora zimi i hlađenju leti, bolju zvučnu izolaciju, a osim čuvanja potrošačkog džepa posredno se utiče i na smanjivanju zagađenja životne okoline, tako da izboru prozorskog stakla treba posvetiti dužnu pažnju.