Šta su fiksni prozori - sve što treba da znate o njihovim prednostima, nedostacima i vrstama

Izvor: Rachel Claire, Pexels.com

 Stvarno, šta su? Samo ime kaže da se radi o prozorima koji se ne otvaraju i ne zatvaraju. Ali kome trebaju takvi prozori? Nastavite da čitate, sve će biti objašnjeno, i šta su fiksni prozori, i koje su njihove prednosti i mane, i kakve vrste ovih prozora postoje. 

1. Definicija fiksnih prozora

Fiksni prozori su prozori koji su trajno postavljeni u svoj okvir i nemaju mogućnost otvaranja. Koriste ih svi oni koji traže prirodno osvetljenje, dobar pogled ka spoljašnjoj sredini i dobru energetsku efikasnost. Njihova jedina mana je to što - ne omogućavaju provetravanje prostorija.

Fiksni prozori se sreću kako kod klasičnih tako i kod savremenih pravaca u arhitekturi. Oni su jedno od obeležja takozvanog otvorenog koncepta stanovanja koji se karakteriše povezanim prostorijama bez jasne granice među njima, jedinstvo terase i unutrašnjosti doma, puno prirodnog svetla i osećaja prostranosti, spokoja i mira. 

2. Prednosti fiksnih prozora

Fiksni prozori imaju sledeće prednosti:

• Propuštaju više prirodnog svetla – pošto se ne otvaraju, nema šarki i statički ne opterećuju zidove, fiksni prozori mogu da budu veći i sa većim staklenim površinama. Njihovi ramovi su veoma tanki tako da se ovaj efekat još više povećava. A to znači veću količinu svetlosti koja smanjuje potrebu za veštačkim osvetljenjem;

• Široki panoramski pogled– samim tim što su veći, fiksni prozori omogućavaju širi i bolji pogled prema spoljašnjosti. Ako ispred kuće imate predivan pejzaš, pogled na planinu, šumu, more i slično, ugradite veliki fiksni prozor;

• Stvaranje osećaja prostranosti – sobe koje imaju fiksne prozore izgledaju veće, otvorenije, prozračnije i prostranije. Iako se radi o vizuelnom efektu, veoma je koristan kod manjih soba koje imaju ograničenu prirodnu svetlost;

• Veća energetska efikasnost - to što se fiksni prozori ne otvaraju znači da se kroz njih ne rasipa toplota. Osim toga, i kod njih se koriste savremene tehnologije poput trostrukih i dvostrukih staklenih panela, niskoenergetski (Low-E) premazi, višekomorni PVC ramovi, kvalitetne zaptivne gume, itd. Ova rešenja utiču na povećanje njihovih izolacionih performansi;

• Zahtevaju minimalno održavanje - fiksni prozori nemaju pokretne delove, a to znači manje troškove, manje truda i potrošenog vremena za čišćenje, podmazivanje, popravku i zamenu komponenti. Dovoljno je povremeno prebrisati i oprati ramove i staklene površine;

• Nepremostiva su prepreka za komarce, smrdibube i ostale insekte - ovakvi prozori isključuju potrebu za komarnicima i zaštinitm mrežama, jer insekti ne mogu da uđu kroz zatvorene prozore;

• Zaštita – lopov ne može da uđe ukoliko ne može da otvori prozor.  Nije ni čudo što se u bezbednosno osetljivim prostorijama prozori ne otvaraju;

• Estetika i izgled – fiksni prozori mogu da se izrađuju u svim mogućim stilovima, oblicima i veličinama, što ih čini pogodnim za širok spektar arhitektonskih dizajna. To što se ne otvaraju i nemaju pokretne delove dozvoljava arhitektima i dizajnerima prostora veliki broj različitih rešenja i kombinacija. Vlasnici mogu da biraju od tradicionalnog dizajna do najsavremenije estetike;

Fiksni prozor. Izvor Timothy Huliselan, Pexels.com

3. Nedostaci fiksnih prozora

Ne omogućavaju provetravanje prostora – kada nema otvaranja - nema promaje. A to znači da moraju da se pronađu alternativni načini za ventilaciju (klima uređaji, ventilatori)

Stvara se kondenzacija – pošto se prostorije ne provetravaju, stvara se veća količina vodene pare koja se kondenzuje na prozorskim staklima. Usled povećane vlažnosti može da se stvara buđ. 

4. Vrste fiksnih prozora

Postoji nekoliko vrsta fiksnih prozora:

• Standardni pravougaoni - imaju klasičan dizajn sa pravim uglovima i ivicama. Često se korise u novim zgradama i kancelarijama.

• Lučni fiksni prozori - imaju zakrivljen vrh i koriste se kod starih, klasičnih, rustičnih stilova gradnje.

• Okrugli (ovalni) prozori – njihov specifičan izgled se najviše koristi kod modernih građevina.

• Kutni prozori - postavljeni su pod pravim ili oštrim uglom. Idealni su za maksimiziranje svetlosti u uglovima prostorija. Često mogu da se vide u ulazima zgrada.

• Panoramski prozori – imaju velike staklene površine koje omogućavaju uživanje u lepim panoramskim pogledima.

• Stakleni zidovi - prekrivaju čitave zidove. Pružaju osećaj prostranosti i povezanosti sa spoljnim okruženjem.

• Vitražni (dekorativni) prozori – to su prozori sa ukrasnim staklom. Koristili su se u crkvama, muzejima i luksuznim domovima.

•  “Krmeni” prozori – nalaze se iznad ulaznih vrata, mogu da budu pravougaoni, lučni, okrugli, trouglasti i svim drugim oblicima i veličinama. Osim što unose dodatnu svetlost, daju izgled sofisticiranosti, šarma i stila.

• Stranični prozori – isto tako dodatni element kod ulaznih vrata, sa tom razlikom što su postavljeni bočno, sa jedne ili obe strane. 

Završne reči

Većina ljudi će samo odmahnuti rukom kada čuju fiksni prozori. Ali, kada ste već saznali njihove najosnovnije karakteristike, prednosti i mane, sačakajte malo i razmislite, možda ipak imate neki neku prostoriju pogodnu za prozor koji ne može da se otvara i zatvara.

Znamo da se radi o pomalo kontroverznim proizvodima i zato nas zanima vaše mišljenje. Da li imate iskustva sa fiksnim prozorima? Koje ste vi nedostatke i prednosti primetili na njima? Ostavite nam komentar, i pridružite se diskusiji ispod teksta.

Zašto PVC profili?

U poslednjih nekoliko decenija, kupci širom sveta najviše biraju PVC profile. A zašto baš PVC profile, saznaćete u nastavku ovog teksta pa zato, nastavite da čitate.

Inače, profili ili ramovi koji se koriste za izradu prozora i vrata mogu da budu izrađeni od sledećih materijala:

• PVC –a;

• Drveta;

• Metala (aluminijum, čelik, itd.);

O kakvom se to čudesnom materijalu radi?

Polivinil hlorid (poznat i po skraćenici PVC) je sintetički polimer koji se proizvodi iz nafte ili prirodnog gasa, putem - polimerizacije.

Ovaj proces se odvija na sledeći način:

1. faza - proizvodnja vinil hlorida (VCM). Ključna sirovina za dobijanje polivinil hlorida je vinil hlorid. On se dobija sintezom etilena i hlora.

• Etilen (C₂H₄) se dobija iz nafte ili iz prirodnog gasa;
• Hlor (Cl₂) se proizvodi elektrolizom soli (NaCl);
• Etilen i hlor reaguju u procesu poznatom kao hloriranje i dobija se molekul 1.2 - dihloretilen;
• dihloretilen se zatim zagreva (pirolizuje) i dehidrohloruje (gubi jedan molekul HCl) kako bi se stvorio vinil hlorid (VCM).

2. faza - polimerizacija vinil hlorida. VCM je monomer; da bi se dobio polivinil hlorid, on se polimerizuje pomoću hemijskog procesa koji se naziva polimerizacija. Na kraju ovog procesa dobija se praškasta supstanca – polivinil hlorid (PVC), u koju se dodaju razni aditivi - plastifikatori, stabilizatori, boje, itd.

3. faza – obrada i modifikacija PVC-a. Dobijena masa se dalje može oblikovati u razne proizvode kroz procese kao što su ekstrudiranje, kalupljenje ili presovanje. Sam materijal je veoma izdržljiv, trajan, otporan na UV zračenje, dostiže veliku energetsku efikasnost, nisku proizvodnu cenu, lako se obrađuje i održava, može i da se reciklira.

PVC se koristi za izradu različitih proizvoda -  igračke, posuđe, vodovodne i kanalizacione cevi, izolacija električnih kablova, kućišta za kompjutere, pakovanja, itd. Za prozorske i vratne sisteme upotrebljava se u neplastifikovanom obliku (u PVC).

 

Struktura PVC profila

PVC profili koji se upotrebljavaju u savremenoj stolariji imaju šuplju unutrašnju strukturu, tj. podeljeni su u komore. Ove komore deluju kao vazdušni džepovi i imaju ulogu da poboljšaju toplotnu i zvučnu izolaciju, istovremeno smanjujući težinu prozora ili vrata (vazduh je veoma dobar izolator). 

Da bi se gubitak toplote još više smanjio, u ove komore se utiskuje neki od plemenitih gasova, najčešće argon. Broj komora se kreće od 3 do 7. Veći broj komora utiče na bolju toplotnu i zvučnu izolaciju, ali smatra se da 5 komora ima najbolji balans između izolacionih performansi i cene.

 

Izolacione sposobnosti

Izolacione performanse se iskazuju preko koeficijenta prolaska toplote (Uw). Ovaj koeficijent prikazuje toplotne gubitke prilikom prolaska toplotnog zračenja kroz određeni materijal i izražava se u W/m²K. Što je vrednost niža, to je izolacija bolja. Savremeni PVC prozorski sistemi sa višekomornim profilima i dvostrukim ili trostrukim staklom imaju Uw vrednosti između 0.7 i 1.3 W/m²K, što je izuzetno malo.

Ne treba da se zaboravi ni akustična izolacija koja kod PVC ramova sa 5 komora iznosi do 45 decibela (dB).

 

Dimenzije PVC profila

Standardna širina PVC profila koji se koriste u stolariji varira od 60 mm do 90 mm. Širi profili omogućavaju veću dubinu komora, što poboljšava termičke performanse i omogućena je ugradnja trostrukog stakla. Nedostaci su veća cena, teži prozori i komplikovanija montaža, posebno ako su zidovi tanji.

Prema standardima, debljina spoljnog zida profila mora da bude najmanje 2.8 mm. Deblji zidovi komora poboljšavaju čvrstoću i otpornost na udarce, ali isto tako povaćavaju težinu, cenu i ponekad deluju premasivno.

Braon PVC ramovi. Izvor. Alessio Cesario. Pexels.com

Dizajn PVC profila

PVC profili mogu da se izrađuju u skoro svim formama, veličinama i dizajnima. Mogu da budu pravougaoni, kvadratni, polukružni, kružni, trouglasti, da imaju ravne linije karakteristične za moderan dizajn ili zaobljene ivice za klasičniji izgled. Iako su najčešće beli, mogu da se farbaju u svim bojama, teksturama i završnim obradama uključujući i mogućnost imitacije drveta.

 

Ojačanja PVC profila

Da bi se još više povećala čvrstoća i stabilnost PVC profila, kao i da se smanje deformacije koje su prouzrokovane opterećenjem ili temperaturnim promenama, u unutrašnjost komora se postavljaju metalna ojačanja. Ova ojačanja u obliku poluge mogu da budu čelična (debljine od 1.5 mm do 3 mm) ili aluminijumska koja su lakša, ali jednako čvrsta.

 

Standardi i sertifikacija

Savremeni prozorski PVC ramovi se izrađuju u skladu sa nekoliko međunarodnih standarda:

• ISO 9001 - označava da su prozorski PVC profili proizvedeni u skladu sa visokim standardima upravljanja kvalitetom;

• LEED i BREEAM - standardi za održivu gradnju;

• EN 12608 - evropski standard za PVC prozorske profile, koji definiše minimalne zahteve za kvalitet, čvrstoću, toplotne i zvučne karakteristike;

Završne reči

Zahvaljujući svojoj čvrstini, pouzdanosti, izdržljvosti, izolacionim performansama, mogućnostima prilagođavanja, jednostavnoj obradi, lakoći održavanja i veoma povoljnim proizvodnim cenama, PVC profili su veoma traženi za izradu prozora i vrata. Napredna rešenja i inovacije kao što su upotreba plemenitog gasa u komorama, dodatna ojačanja, kvalitetne zaptivke, Low-E staklo, i tako dalje, još više naglašavaju i unapređuju njihove karakteristike i svojstva.

Ukoliko razmišlajte o kupovini nove, i zameni stare neefikasne stolarije, za više informacija pogledajte sajt proizvođača stolarije.

 

Izvor naslovne slike: Wldemar, Pexels.com

KAKO PROVERITI I POPRAVITI LOŠE ZAPTIVANJE STOLARIJE

Izvor fotografije: La Miko, Pexels.com

 Neverovatno veliki broj ljudi ima problema da otkrije da njihova stolarija ne zaptiva dobro, a i kada otkriju nisu u stanju da izvedu neophodne popravke. Klimatske promene više ne mogu da se negiraju. Vremenski uslovi postaju sve ekstremniji što samo povećava značaj stolarije. Ukoliko vam prozori i vrata ne dihtuju dobro, hladan vazduh (ili vreli letnji), vlaga i kiša će vam ulaziti u prostorije, pojaviće vam se uvek nezgodna promaja, kao i veći računi za grejanje/hlađenje. Nije potrebno posebno isticati da boravak u takvim prostorijama nije ni prijatan ni zdrav.

Mnoge studije i naučna istraživanja su pokazale da samo jedan prozor koji ne zaptiva dobro, smanjuje energetsku efikasnost prostorije za 30%.

Ovaj tekst ima cilj da vam pomogne kako da otkrijete da li vaša stolarija propušta promaju i kako da sanirate taj problem.
 

KAKO PROVERITI ZAPTIVANJE STOLARIJE?

Postoji nekoliko načina kako da proverite da li vaši prozori i vrata dobro zaptivaju. Preporučujemo da se provere rade po vetrovitom danu i kada postoji razlika između unutrašnje i spoljašne temperature vazduha.

 

 1. Vizuelna inspekcija

Sa pregledom stolarije počnite sa spoljašne strane. Dobro pogledajte i proverite sledeće:

• da li su oštećene silikonske, gumene ili plastične dihtung trake;

• da li su stakla, pragovi, ramovi i krila oštećena, napukla ili slomljena;

• da li su se na zidovima oko prozora i vrata pojavile manje ili veće pukotine koje propuštaju toplotu i vlagu.

Posle provere sa vanjske strane, pregledajte prozore i sa unutrašnje strane. Ako ste prethodno stavili traku za zaptivanje (ili široki sajlotep) proverite ga i procenite da li može da izdrži još neko vreme. Ova traka treba da je čvrsta, netatknuta i da bude u stanju da spreči promaju i vlagu.
Ako imate dvoslojna ili troslojna stakla proverite da li se između njih stvara magla od vodene pare. Ako je odgovor potvrdan, to znači da stakleni paneli više nisu hermetički zatvoreni i izolacione performanse su oslabljene.
 

2. Test pomoću dima

Za curenja vazduha koja nisu lako vidljiva, možete izvršiti test pomoću dima. Test se odvija na sledeći način:

• zatvorite sva vrata i prozore u stanu;
  
• isključite rernu, peć i ostale uređaje koje emituju toplotu;
  
• uključite aspirator, kako biste stvorili unutrašnji negativni pritisak;
  
• zapalite mirisni štapić i približite ga prozoru, ulaznim ili balkonskim vratima i posmatrajte promene u ponašanju dima. Ukoliko postoji promaja, dim će se iskriviti prema unutra;
  
• sličan test možete izvesti i bez dima tako što ćete staviti ruku pored prozora. Da bi ste lakše osetili promaju, pokvasite je vodom;
  
• isto tako možete da koristite i tanke trake od papira ili plastike.
  

 

3. Test pomoću papira

Da biste proverili da li se prozori dobro zatvaraju, stavite komad papira na prozorsku dasku, a zatim ga zatvorite. Pokušajte da izvučete papir. Ako  izlazi lako, bez kidanja i gužvanja, to je znak da će verovatno i vazduh prolaziti kroz njih.
 
4. Termovizijske kamere

Najtačniji način za otkrivanje propuštanja toplote kod stolarije je pomoću termovizijske kamere i termo detektora. U nekim zemljama (Švedska, Kanada) ovakve provere su obavezne pri kupovini nekretnina.

Izvor fotografije: Erik Mclean, Pexels.com

KAKO POPRAVITI LOŠE ZAPTIVANJE STOLARIJE

Za saniranje stolarije koja loše dihtuje, postoji nekoliko jednostavnih rešenja. Pomenućemo sledeće:

1. Zaptivanje silikonom

Silikon je mekana i lepljiva supstanca koja može efikasno da popuni pukotine u ramovima prozora. Silikon je svestran, vodootporan, dugotrajan i može da se koristi za sve vrste ramova - drvenih, metalnih, od PVC-a. Za zaptivanje drvenih prozora može da se koristi kit i akrilne paste (pene).

Zaptivanje treba obaviti u proleće ili rano leto, kako bi silikonska masa imala dovoljno vremena da se dobro osuši i očvrsne pre nego što počne hladna sezona i dođu hladniji i vlažniji meseci.

2. Dihtung trake

Za zaptivanje prozora i vrata mogu da se koriste dihtung trake. Ove trake mogu da budu od različitog materijala:

• Gumene trake su dugotrajnije i elastične, pružaju odličnu izolaciju od hladnoće i buke;
• Trake od pene su fleksibilne i lako se prilagođavaju nepravilnim površinama, ali nisu dugotrajne;
• Silikonske trake su otporne na vlagu i vremenske uslove i pogodne su za zaptivanje sa spoljašnje strane stolarije.

Dihtung trake su na jednoj strani samolepljive, dovoljno je da se zaštitni sloj ukloni i traka pritisne uz prozorski okvir. Nakon što se postave, ne zahtevaju posebno održavanje i lako se zamenjuju. Mogu da budu različitih dužina i širina kako bi se prilagodile različitim vrstama i veličinama prozora.

3. Folije

Za zaptivanje stolarije se koriste takozvane sakupljajuće folije (shrink film). Radi se o providnoj plastičnoj foliji koja se zagreva fenom kako bi se skupila i formirala čvrsto zaptivanje koje sprečava promaju. Lako se skidaju pomoću trljanja alkoholom.

4. Zamena stakla

Prozorsko staklo može da se sanira ako su pukotine na njemu male. Ali, ako je ono previše oštećeno, mora da se zameni. To je operacija za koju mora da pozovete majstore koji će na bezbedan način da zamene stari panel i postave novi.

5. Lak za nokte

Na kraju vam nudimo jedno privremeno i improvizovano rešenje. Lak za nokte može da traje nekoliko dana i funkcioniše samo na zaista malim pukotinama. Kada se pažljivo nanese, očvrsli prozirni lak formira tanak i nevidljivi sloj koji efikasno zaptiva pukotinu.

 

I NA KRAJU

Idealno vreme za zaptivanje prozora je tokom toplijih meseci kada je temperatura iznad 15 stepeni i kada je vreme suvo i nema padavina. Zato ne čekajte da zima zakuca na vaše prozore, obavite ove jednostavne provere i popravke, kako kasnije ne biste imali većih problema.