Negativni prostor u arhitekturi

Negativni prostor u arhitekturi (engl. negative space), je termin koji označava neupotrebljive, nenamenske prostore u građevinama, koji su nusproizvod prostora koji ima svoju svrhu i upotrebnu vrednost.

To su mesta koja su namerno ili nenamerno ostavljene, i u kojima nema ničega - nameštaja, umetničkih dela, dekorativnih predmeta, rasvetnih tela, i slično.

Negativni prostori najčešće se događaju u zgradama sa puno oštrih uglova.

Primeri za negativni prostor

Negativni  prostor postoji u svim prostorijama, a ovo su najčešći primeri kada on ne može da se izbegne:

• stepeništa a posebno elegantna spiralna stepeništa - prostor između stepeništa i zida, kojem je teško da se nađe namena, se smatra negativnim prostorom
• prostor iza unutrašnjih i spoljnih vrata, iza prozora i sl.
• pogrešno postavljen nameštaj stvara dosta negativnog prostora - na primer veliki i okrugli sto za ručavanje u veoma maloj prostoriji, velika komoda koja je blizu prozora, puno manjih komada nameštaja koji su rastureni po prostorijama i otežavaju kretanje  
• negativni prostor najviše je prisutan kod zgrada sa puno oštrih uglova.

Negativni prostor nije uvek loša stvar

Arhitekti pri dizajniraju stanbenog prostora imajuju na umu pre svega praktičnost, tako da se pri planiranju trude da minimiziraju i smanje negativni prostor unutar i oko zgrade.

Ali neka količina negativnog prostora je neizbežna, pa i neophodna. On se veoma često namerno koristi za postizanje određenih arhitektonskih efekata i postizanje pravog ritama u strukturi građevina (hodnici i prostori između stubova, nosećih greda i ostalih  struktura u zgradama, primeri su namerno postavljenog negativnog prostora).

Kod njega je bitno da ne bude raštrkan celom zgradom bez ikakvog reda, u kom slučaju je potpuno nekorisan, teško ga je maskirati, smanjuje korisnu kvadraturu, deluje negativno i emituje snažan osećaj nelagodnosti.

Pravilno i kreativno korišćenje negativnog prostora je presudno kada je u pitanju stvaranje estetski prijatnog okruženja.

Dizajneri enterijera kroz postavljanje nameštaja i dekorativnih elemenata mogu da vrate osećaj ravnoteže u zgradi koja sadrži mnogo negativnog prostora.

Negativni prostor treba da se koristiti kao fokusna tačka u prostorijama, a nameštaj da se postavlja na način da teče iz te tačke ka uglovima sobe.

Umesto da se negativni prostor prikriva i maskira, na ovaj način on igra bitnu ulogu u izgledu sobe.

Kada se negativni prostor posmatra kao prilika za kreativnost, a ne kao prepreka, mogućnosti su bezbrojne. 

Primeri vraćanja funkcionalnosti negativnog prostora

Uski prostori koji imaju nepravilne oblike i gde ne može da se postavi nameštaj, mogu da se iskoriste na nekoliko kreativnih načina:

• Vertikalno postavljenom konstrukcijom sa vazama i saksijama (vertikalni vrt)
• Ugrađenim rasvetnim telima (najbolje su se pokazale male LED lampe, zidne lampe, plafonjerke)
• Ugrađivanjem polica za knjige u uglovima prostorija (police koje su prilagođene na ovaj način se moraju praviti ručno i imaju veću cenu od polica koje se kupuju)
• Korišćenjem što više ugradnih elemenata – posebno važno za kuhinje i kupatila
• Postavljanjem ogledala kako bi se prostor osvetlio i učinio vizuelno većim
• Korišćenjem gradijentnog farbanja

Završna reč

Kada se pravilno radi sa negativnim prostorom, na način da se on koristi na jedan uravnotežen i kreativan način, sprečava se osećaj skučenosti, stvara se balans u ambijentu i prostorije se koriste na veoma funkcionalan način.

Značaj prozora u arhitekturi

Prozori i arhitektura 

Ništa ne inspiriše ljude više od puno svetlosti, svežeg vazduha i dobrog pogleda. Moderan prozor treba da ispunjava mnogo zahteva, da bude energetski efikasan, održavanje da bude lako i jednostavno, da budu jeftini. Njihova veličina, oblik i položaj na zgradi su isto tako veoma važni. 

Arhitekti imaju veliki i kompleksan zadatak da projektuju najbolju kombinaciju da bi udovoljili ovim zahtevima kako bi omogućili budućim stanarima kuća i zgrada uživanje u okolini. Na raspolaganju su im više vrsta i tipova prozora.

Geometrija i delovi

Moderni pravci u arhitekturi zahtevaju da  prozori budu što veći, a to povlači veći ram sa više staklenih panela koji mogu da budu fiksni ili pokretni. Postoje više konfiguracija prozora koje kombinuju pokretne i/ili nepokretne delove u raznim veličinama i raznim oblicima. Oblici isto tako varitaju, traže se oni koji propuštaju najviše svetlosti i koji se dobro uklapaju u okolinu.

Veliki prozori zahtevaju vetrikalni ram da bi imali statičku izdržlivost, posebno na stranične (lateralne) sile. Vertikalni ram treba dobro uklopiti u kompoziciju kako ne bi „štrčao“ i bio što manje upadljiv.

Tipovi prozora prema fiksiranosti i otvaranju

• Fiksirani prozor - Ovaj prozor se ne otvara, koristi se u velikim soliterima ili poslovnim prostorima, školama, bolnicama i sl. Imaju dobru propusnost za svetlost i omogućuju dobar panormamski pogled, ali provetravanje je onemogućeno.
• Prozori koji se otvaraju horizontalno (prama vani ili prema unutra) - Omogućuju dobru ventilaciju a u isto vreme ne smetaju ulasku svetlosti i pogledu, ali zauzimaju više prostora.
• Prozori koji se otvaraju vertikalno - Podesnu su za podrume ili tavanske prostorije, omogućuju najbolje provetravanje od svih vrsta, ali imaju malu propusnost za svetlost i nemaju dobar panoramski pogled.
• Prozori koji se otvaraju i po horizontalnoj i po vertikalnoj osi - ovi se prozori najviše koriste u modernoj arhitekturi. Pojavili su se 1960-tih godina u Nemačkoj. Omogućuju kontrolisanje cirkulacije vazduha i dobro dobro provetravanje, lako se održavaju i čiste pošto otvaranje po horiontalnoj i vertikalnoj osi omogućuje pristup svim površinama, imaju zatvaranje u više tačaka što doprinosi energetskoj efikasnosti i bezbednosti.
• Otvaranje na kip - koriste se za poslovne zgrade, slično kao fiksni prozori, ali omogućuju izvesno nivo provetravanja
• Klizni prozori - zauzimaju malo mesta, imaju dobru propusnost svetlosti, mana je komplikovan mehanizam i otežano održavanje kao i veću cenu.

Tipovi prozora prema materijalu

• Od aluminijuma - lepo izgledaju, imaju dobre statičke osobine, malu težinu, mana im je što su dobar provodnik toplote (obavezan je termo prekid) i velika cena
• Od drveta - skupi su i traže veliko održavanje, ali zato su energeteski efikasni i poseduju lep izgled
• Od čelika - lepi za oko, dugotrajni su, ali cena im je visoka i imaju malu energetsku efikasnost
• PVC prozori - odlična energetska efikasnost, laki za održavanje, ali imaju palstičan izgled što se nekima ne dopada
• Drvo - aluminijum - kombinuje dobre strane drveta i aluminijuma - lako održavanje, dobra energetska efikasnost, lep izgled

Prozorsko staklo

Moderni prozori imaju višeslojne staklene panele, sa jednim staklom se ne proizvode još od sedamdesetih godina. Izmeđi panela se nalazi ili vakum ili plemeniti gas najčešće Argon. Iako 3 panela umnogome povećavaju energetsku efikasnost i performanse prozora, negativna strana im je što se povećava težina prozora, smanjuje se protok svetlosti i sprečava jasan pogled (isto tako pojavljuje se zelenkasata nijansa i odraz prozora). Zbog toga prozori moraju da budu manji, tako da se kao neki standard ustalili dvostruki prozori.

U modernoj arhitekturi sve se više koriste mat stakla, koja propuštaju svetlost ali zamagljuju pogled prema unutrašnjosti prostorije,tako da pružaju osećaj privatnosti, a u isto vreme uživanje u prirodnoj svetlosti. Ovakvi prozori se postavljaju na spavaćim sobama i kupatilima.

Umesto zaključka

Dizajniranje pravog prozora na datoj lokaciji zahteva dobro poznavanje proizvoda, tehničko pred znanje i dobru komunikaciju klijenata i projektanata. Greške koje se pojavljuju u fazi planiranja se kasnije vrlo teško ispravljaju.