Roletne

Roletne

Savremeni prozori i vrata nisu kompletni ako su bez roletni. Roletne funkcionišu tako što kada se spuste, „letvice” se susreću i zatvaraju i time je ulazak vazduha i svetlosnih zraka u unutrašnjost prostorije blokiran. Ukoliko su one podignute, prolazak vazduha i svetlosti u prostoriji je omogućen. Tehnološki razvoj nije ih zaobišao, tako da moderne roletne uopšte više ne liče na one roletne od pre nekoliko decenija. 

Današnje roletne prestavljaju integrisani sistem sa prozorima i vratima, poboljšavaju njihove performanse, i imaju daleko veću ulogu u izolaciji i energetskoj efikasnosti.

Roletne mogu da budu:

Unutrašnje i spoljašne roletne

• unutrašnje roletne koje su ugrađene u prozore
• spoljne roletne koje se ugrađuju na već montirane prozore

Roletnama se može upravljti preko traka, gurtni ili kurbli, a postoje i potpuno automatizovane roletne koje su na motorni pogon, a upravljaju se preko elektronike i foto ćelija.

Uloge roletni

Moderne roletne imaju nekoliko vrlo važnih uloga:

• Štite prostorije od uticaja od spoljnih atmosferskih uticaja  (kiše, vetra, snega, grada)
• Zaštita od sunca - spuštene roletne smanjujui zagrevanje prostorija, koje dolazi preko sunčevih zraka
• Štite prostorije od hladnoće i vrućine,
• Imaju ulogu u sprečavanju gubitka energije - kada su spuštene roletne smanjuju toplotnu insolaciju za oko 25%, što je zimi i te kako značajna količina kalorija
• Izbegavanje stvaranja buđi – ovo je usko povezano sa toplotnom izolacijom, pošto se postiže veća temepratura na unutrašnjim površinama i time se smanjuje kondenzacija, a time i pojava buđi
• Regulišu intenzitet svetlosti u prostorijama
• Pružaju zaštitu od buke
• Pružaju zaštitu od provala i od neželjenih pogleda
• Štite od insekata
• Poseduju estetsku važnost pošto utiču i na unutrašnji i na vanjski izgled. Ova uloga je psotala toliko važna da se njihovim dizajnom bave njima se bave najbolji dizajneri i studija

Vrste roletni

Postoje više vrsta roletni sve u zavinosti od materijala izrade, uloge koje treba da ispune, načinu postavljanja i sl.

• Vertikalne – najčešća i najjeftinija vrsta. Mogu se montirati na male i na velike prozore i vrata (posebno su dobre za klizna balkonska vrata) , a mogu se koristiti i za pregrađivanje prostorija. Povlače se i skupljaju na stranu. Vrlo se lako održavaju
• Horizontalne – Ove roletne se spuštaju i podižu, montiraju se na prozore čija je visina veća od njihove šitine
• Diskretne roletne - na prvi pogled izgledaju kao vertikalne roletne, ali svaka kolona može biti podignuta ili spuštena kao kod horizontalnih roletni
• "Roletne koje plešu" - imaju rupe kroz koje ulaze sunčevi zraci i time u prostorijama stvaraju posebu atmosferu
• Dekorativne – roletne koje su oslikane sa jedne ili obe strane, kada se spuste na njima su vidljive slike ili šare
• Ćelijske roletne  – moderne i energetski efikasne roletne dizajnirane za kontrolu sobne temperature
• Trakste roletne – zavese - izrađuju se u vidu paralelenih traka i prave se u širokom spektru boja, širina i formata.
• Platnene roletne -  izrađuju se od različitih vrsta tkanina. One mogu da budu gušće ili prozirne, sve u zavisnosti od prostorije gde će biti postavljene

 

dekorativne roletne

Roletne od Polivinil Hlorida (PVC)

Današnja ponuda roletni je raznolika, oprema materijalu od kojeg su izrađene mogu da budu od PVC-a, nekog metala najčešće aluminijuma, od platna, papira ili od drveta. Ali slično kao i kod stolarije najrasporastranjenije i najpopularnije su roletne od PVC-a, i to iz nekoliko razloga:

• poseduju veliku čvrstoću
• imaju veliku otpornost na udarce
• vrlo su lagane i nečujne
• otporne su na atmosferske uticaje
• imaju izvanredne mehaničke osobine
• jednostavno se montiraju i demontiraju
• i sve to za najmanju cenu

PVC roletne

Na roletne treba da se gleda kao sastavni deo stolarije bez kojih ona ne može da ostvaruje sve funkcije i uloge. Ranije energetska efikasnost i zaštita životne okoline nije bila toliko važna, roletne su bile tz. sporedni elementi kod prozora i nije se posvećivala potrebna pažnja njihovoj izradi, materijalu od kojih su se proizvodili, niti njihovoj potpunoj integraciji u sistem prozora ili vrata.  Ali vremena su se promenila, i kupci moraju pažljivo da prate karakteristike ne samo prozora i vrata, nego i roletni, zavesa, žaluzina i ostalih elemenata.

Šta donosi nova stolarija?

Prozori i vrata nisu nimalo jednostavan deo građevine, oni su deo fasade zgrade, od njih se zahteva kontinuitet unutrašnjosti sa vanjskim prostorom, iako u stvari oni predstavljaju otvore u fasadi, a to znači prekid kontinuiteta.

Savremeni prozor mora da  ima sledeće osobine:

• visok stepen toplotne i zvučne izolacije
• visok stepen stabilnosti,
• trajanost i izdržljivost,
• otpornost na vremenske uvete,
• elegantan i estetski privlačan
• lako i jeftino održavanje
• proizveden na održiv način, a to znači da se potroši najmanje prirodnih resursa - materijala i energije 
• ekološki prihvatljiv
• ekonomičan i prihvatljiv na tržištu

Toplotna izolacija

 U toplotnoj izolaciji prozora, tri aspekta igraju važnu ulogu:

• izolacijska svojstva profila (PVC, aluminijum, drvo),
• izolacijska svojstva stakla i spojeva stakla i profila
• izolacijska svojstva spojeva prozora sa zidom građevine.

Danas, profili u standardnoj izvedbi imaju vrednost Uf = 1,0 W/(m²K). Za niskoenergetske i pasivne kuće ova vrednost treba da se spusti do Uf = 0,73 W/(m²K). To se postiže upotrebom više komornih ramova i trostrukog stakla. Na ovaj način se sprečavaju gubici energije kroz staklo uz ulazak sunčevih zraka u prostorije. 

Dobro osvetljen i privlačan enterijer je važan aspekt životnog prostora. Svetlo nas čini sretnim i povećava našu udobnost. Jedan od savremenih  trendova u arhitekturi su i velike i kontinuirane staklene površine koji propuštaju dosta svetlosti. Poseban izazov za graditelje su staklene fasade u kojima se ugrađuju ekstremno veliki stakleni elementi na više spratova. Do sada je to zbog dimenzija i velike težine stakla, bila nemoguća misija, ali nove tehnologije u proizvodnji znatno lakšeg i efikasnijeg stakla to omogućavaju.

Nove tehnologije stalno izbacuju nove kombinacije materijala i rešenja, sve u naporu da se proizvede što je moguće lepša i efikasnija stolarija. Poznata je kombinacija drvo-aluminijum, ali polako se na tražištu pojavljuje i nova: PVC – aluminijum. Svaka komponenta nosi svoje dobre strane: aluminijum je otporan na vremenske nepogode, ima dobru statiku i eleganciju, lako se oblikuje, dok PVC pruža superiornu toplotnu i zvučnu izolaciju.

Značenje pravilne montaže

Prilikom kupovine prozora potrebno je voditi računa o nekoliko stvari koji utiču na kvalitet: 

• kvalitet profila, stakla i okova 
• proces proizvodnje prozora
• kvalitet ugradnje

Ako bilo koji od ova tri elementa nije kako treba, kupac neće dobiti kvalitetan prozor. Pri tome će se

obično sve svaliti na profile, međutim,  u najvećem broju slučajeva uzrok problema je – loša montaža. Pri lošoj montaži se javaljaju hladni mostovi između zida i ramova preko kojih toplota beži, pojavljuje se kondenzacija i sa time povezane gljivice i truleži.

Ako se loše montiraju troslojna stakla koja su dosta teška, profili i okovi će trpeti enormne pritiske do ivice izdržljivosti. Ako vrata nisu čvrsto postavljena na šarke, kad-tad će doći do krivljenja i povijanja, što znači loše funkcionisanje. To se često događa kod kliznih i velikih balkonskih vrata, visine iznad 2,30 m.

Ekološka prihvatljivost

U evropskim zemljama zakonski su izbacili olovo i teške metale iz svih procesa proizvodnje PVC profila, i umesto njih se koriste ekološki podobniji Zn-Ca (cink-kalcijum) stabilizatori. Radilo se o tehnološki i finansijski izuzetno zahtevnom zadatku, ali su se napori isplatili pošto je dobiven materijal još boljih tehnoloških i izolacionih karakteristika, koji je uz to i potpuno ekološki proizvod.

Princip održivosti se primenjuje i na kraju životnog veka stolarije, ona se reciklira i koristi u proizvodnji novih profila. Reciklaža je posebno napredovala kod PVC profila.  Institut Rosenheim je testirao profile od recikliranog materijala i dokazao da nema razlike u kvalitetu recikliranog i “svežeg” polivinil hlorida.

Prozori i vrata donose dodatnu vrednost

Ulaganje u novu stolariju povećava vrednost nekretnine. Novi prozori i vrata donose uštede u potrošnji energije, imaju veću eleganciju i estetiku od stare stolarije, održavanje je jeftinije i lakše, udobnost prestoja u prostorijama koji su zaštićeni savremenim prozorima je daleko poboljšana. Sve to utiče na vrednost nekretnine, a u zadnje vreme novi vetrovi koji duvaju sa zapada donose još i jedan novi aspekti koji ne smeju da se zapostave, a to su ekološka svesnost, življenje u skladu sa prirodom, i stalno traženje održivosti.

Nisko emisiona stakla - karakteristike i vrste

Staklo je izuzetno važan sastavni deo u građavinarstvu, u građevinskoj stolariji, fasada, za delove nameštaja, u automobilskoj industriji. Način priprema sirovina i mogućnost dodavanja raznih aditiva omogućuje proizvodnju različitih stakla u raznim bojama i sa različitim osobinama. U zavisnosti kakvi se slojevi dodaju osnovnoj staklenoj masi, dobijaju se stakla za različite namene.

Neki pokazatelji i koeficijenti

Stakla su u najužoj korelaciji sa sunčevim zracima. Sunčevi zraci nose u sebi eneriju koja nastaje u Suncu. Od ukupne sunčeve energije koja se zrači do Zemlje stiže 1/50000 deo ili oko  1350W/m². 

Od ukupne svetlosti koja padne na staklenu površinu, jedan deo se odbije, jedan deo upija, a deo se propušta. Prvi deo je definisan koeficijentom refleksije, drugi koeficijentom apsorpcije, i treći koeficijentom transmisije.

Koeficijent apsorpcije nam ukazuje na potrebu kalenja stakla radi izbegavanja termo šoka samog stakla. Preporučuje se kalenje svakog stakla koje apsorbuje više od 60% energije.

Solarni faktor prestavlja ukupni zbir

a.      sunčeve energije koja je prošla kroz staklo direktnom transmisijom i

b.      zračenjem absorbirane energije u staklu i u prostoru oko stakla.

Kontrola gubitka energije

Protok energije kreće se uvek u smeru od toplijeg prema hladnijoj sredini. Posebno je bitan pravac kojom se toplota gubi iz zagrejanih prostorija. Energetski gubici su manji koliko je manji protok toplote kroz staklo.

Koeficijent toplotne provodljivosti pokazuje količinu energije koja u jedinici vremena prođe kroz jedinicu površine i debljine stakla sa tople na hladniju stranu i označava se velikim slovima „K“ ili „U“.

Sva energetska zračenja koja prolaze kroz staklo i ulaze u unutrašnjost, definišemo kao dodatak sunčeve toplote. Zimi on delimično kompenzira gubitke toplote, a leti je njegovo delovanje suprotno – dodaje toplotu. Velike staklene površine kod nekih zgrada utiču na veliko zagrevanje unutranjosti prostorija.

Pojačana toplotna zaštita postiže se primenom izo stakla kojima su tehnološki poboljšana svojstva delovanja na prenos i zračenja toplotnog protoka. Nazivaju se još i niskoemisiona stakla - stakla koja mogu da kontrolišu energiju. Na njihovoj spoljašnoj površini nanesen je vrlo tanak sloj koji selektivno deluje prema sunčevoj svetlosti i koji selektuje vrstu i količinu svetlosti koju će propustiti prema dužini talasa. Najviše uspeha na smanjivanju protoka toplote kroz izo staklo donosi međuprostor između dva staklena panela. Zamenom vazduha sa nekim inertnim gasom dobija se na izolacionim karakteristikama. Sledeći korak za smanjivanje toplotnog protoka je nanošenje tankog sloja nekog metalnog oksida na površini stakla koji reflektuju samo toplotno zračenje dugih talasa. Dakle kroz stakla niske emisije gubi se mnogo manje toplote, zato što ta stakla vraćaju deo energije u prostorije. Danas postoje izo stakla kod kojih se koeficijent K kreće od 2,9 do 0,5 W/m²K.

VRSTE NISKO-EMISIONIH STAKALA

·         Float stakla

Najosnovnija kategorija su tz. float stakla, koja su podloga i osnova za proizvodnju drugih vrsta

Float staklo

prozora. Tehnološki postupak proizvodnje ovih stakala se zove „float postupak“. Osnovno obeležje ovog postupka je ta da rastopljeno staklo meša sa tečnim metalom u kontrolisanim uslovima, onda se smeša postepeno hladi, tako da je staklo idealno ravno. Kolika će biti veličina stakla određuje mogućnost njihovog transporta, a ne tehnološkog procesa njegove proizvodnje. Najznačajnija osobina float stakla je njegova bistrina i prozirnost, ujednačenost debljine i paralelnost površina.

Parsol staklo

·         PARSOL ovo se staklo tokom proizvodnje boji u peći. Boja je ravnomerno nanesena na celu površinu, dobija se vrlo dekorativno staklo koja ima svojstvo upijanja svetlosti i toplote. Primenjuje se kao podloga za reflektirajuća stakla i ogledala u građevinarstvu i automobilskoj industriji.

·         ANTIELO je reflektijrajuće staklo koje kao podlogu ima Parsol staklo koje je podloženo pirolitičkom procesu  (na još toplu staklenu masu nanosi se metalni oksid koji se potpuno utapa u tu masu). Reflektujući sloj je zaštićen staklom. Primenjuje se u građevinarstvu u fasadama na zgradama.

·         PLANILUX poseduje izuzetno ravnu površinu, radi se o bezbojnom staklu velike čistoće i bistrine. Primenjuje se u građevinarstvu, industriji nameštaja i automobilskoj industriji.

Planilux

·         DIAMANT sličan je prethodnom staklu, sa tim što ima manju količinu gvozdenog oksida (Fe₂O₃) što omogućuje veću bezbednost i veću providnost. Primenjuje se svuda gde je potrebna dobra optika: sunčevi kolektori, pultovi i izložbeni ormari u prodavnicama i slično.

·         REFLACTASOL je  reflektujuće, pirolitično staklo slično Antielu sa tom razlikom da se metalni oksidi nanose zaprašivanjem.

·         COOL-LITE je reflektujuće staklo visokih performansi koje se proizvodi na podlozi Planiluksa ili Pasola elsktrostatskim ili magnetron postupkom. Selektivni sloj je hemijski stabilan, ali mehanički je vrlo osetljiv, pa se uvek ugrađuje zajedno sa drugim staklenim panelom. Ima veliku primenu u građevinarstvu u staklenim fasadama.

Staklena fasada od Cool-lite stakla

·         STARELIO - proizvodi se na podlozi Planiluxa, ima plavičastu boju, propušta 48% svetlosti a svaga 39% energije.

Osim ovih vrsta postoji još puno vrsta i podvrsta, svaka nova generacija nosi poboljšane karakteristike toplotne i svetlosne provodljivosti što sve ukupno doprinosi u racionalnom trošenju i štednji energije.  

STAKLENE FASADE SA UGRAĐENIM FOTOVOLTAŽNIM ĆELIJAMA

 UVOD 

Zgrade su jedni od većih potrošača energije i veliki emiteri CO². Njima treba velika količina toplotne energije za grejanje tokom zime, ali i za hlađenje tokom leta (malo je poznato da bi se ohladila neka prostorija za 10ºC potrebno je potrošiti duplo više energije nego zagrejati istu za 10ºC). Energija je skupa, i treba je trošiti efikasno. Fasade na zgradama su važan deo kompeleksne jednačine u energetskoj efikasnosti zgrada (u kojoj su još i stolarija, grejanje, izolacija krova), pošto one definišu izgled zgrade više nego druge komponente.

STAKLO I STAKLENE FASADE

"Pametna fasada"

Staklo je postalo popularno poslednjih godina kao materijal od kojeg se može izraditi fasada. One je estetski lepo i otporno na vodu, štiti od buke, omogućava raznovrsnost dizajna, montaža je relativno jednostavna, male je težine i ima veliku prozračnost. Zbog toga ima sve više zgrada sa staklenim fasadama. Ali one imaju i „ahilovu tetivu“. Zgrade koje su pod velikim staklenim površinama se vrlo brzo zagrevaju (i pregrevaju), zato što sa sunčevom zracima ulazi i topotna energija. Time naravno rastu troškovi za rashlađivanje.  Teži se tome da fasade budu što je moguće više energetski efikasnije,  koriste se specijalna izolaociona stakla , ali mogućnosti ovih stakala su dostigli neki limit, i potrebna su neka nova rešenja.

FASADE SA INTEGRISANIM FOTOVOLTAŽNIM ĆELIJAMA

A to novo rešenje je integracija fotovoltažnih (FV) ćelija u staklene fasade zgrada, sa zadatkom da smanje potrošnju energije. Da pojasnimo, ove fasade proiyvode struju, koja se koristi za potrebe zgrada. Ali odmah da podvučemo da PV ćelije služe ne samo za dobivanje energije, nego i kao elementi koji štite od sunca i uopšte ne smanjuju sve one zahteve koje se postavljaju ispred klasičnih fasada. U tom smeru se ide i korak dalje, ovi sistemi nude bezbroj mogućnosti za nova reešnja u dizajnu i izgledu, i omogućavaju projektnu specifikaciju i optmizaciju fizičkih osobina zgrada, što koje „stare“ fasade ni mogu da postignu. Tamo gde PV sistemi nemaju opravdanost sa energetske tačke gledišta, mogu da imaju estetsku ulogu.

Princip rada PV sistema koji su ugrađeni u fasadi

OSOBINE I VRSTE FOTOVOLTAŽNIH ĆELIJA

Broj FV ćelija na staklenoj fasadi može da varira. Izrađuju se u različitim dimenzijama, oblicima i bojama: visoko-efikasne plavo-crne standardne ćelije, ćelije u zelenoj, sivoj, srebrenoj, zlatnoj boji, itd. Pri njihovoj proizvodnji koristi se kompjuterska trodimenzionalna simulacija kako bi se postigla njihova optimalna interna povezanost.

  

Posebna pažnja se  posvećuje delovima prostorija koji su delimično osvetljeni. Zatamljene oblasti se mogu uočiti na početku tako da mogu imati svoja integrisana električna kola da bi se na taj način smanjili gubici u sistemu.

Još više mogućnosti se dobija kada se iskombinuju difuzni svetlosni slojevi koji skreću dolazeće svetlo i dopuštaju stvaranje senki. Na ovaj način sunčevi zraci prodiru dublje u prostoriju i usmeravaju senke sa PV elemenata, tako da ne postoji njihova refleksija u unutrašnjost.

Da bi se izbeglo stvaranje senki od PV ćelija na podu, koriste se dodatni svetlosno-difuzni materijali. Time se postiže da svetlost koja ulazi u prostoriji nije blještava, pošto je 100% difuzna.

Postoje i sistemi gde su PV ćelije integrisani u udubljenjima  na staklenoj fasadi, gde se postiže veća količina prolaska dnevne svetlosti.

ZAKLJUČAK

staklena fasada

Dizajn fasade igra glavnu ulogu u energetskoj efikasnosti kao i usmanjivanju „ekološkog otiska“ tj. smanjivanja emisije CO². Dva građevinska projekta nikada nisu isti zato što svaki postavlja svoje posebne i specifične zahteve, na koje arhitekti i dizajneri moraju da odgovore. Prioritet se daje individualnoj adaptaciji svake zgrade i željama korisnika. Staklene fasade sa integrisanim fotovoltažnim ćelijama nisu neka daleka budućnost, one se već koriste u razvijenim zemljama, i polako će osvojiti svetska tržišta pa i ovo naše. Razlog je taj što one ne samo što smanjuju energetskih troškove preko toplotne izolacije, nego i proizvode energiju preko kombinacija fotovoltažne tehnologije i stakla. Naravno, istovremenu zadržavaju svoju osnovnu ulogu, a to je zaštita i lep izgled objekta.

Pametni prozori

U Evropi istraživači naporno rade kako bi izbacili na tržište nove materijale i tehnologije koji će biti energetski efikasni i koji će pomoći u smanjivanju potrošnje energije. Osim smanjivanja računa za domaćinstva ovi projekti su vrlo značajni za zaštitu životne okoline, smanjivanje ispuštanja CO₂ u atmosferi i usporavanje klimatskih promena. Deo istraživanja je usmeren i ka proizvodnji prozora sa poboljšanim osobinama, takozvani „pametni prozori“

Pametni prozori 

Prozori su vrlo značajni deo u koncepciji i dizajniranju energetski efikasnih zgrada. Samo u Evropi kroz prozore prolazi oko 4% čitave količine energije koja se potroši. Prvi korak u tehnološkoj evoluciji bio je napuštanja proizvodnje prozora sa jednim staklenim panelom i prelazak  prema prozorima sa dva i tri panela.

Sada sledi drugi korak koji će donete dramatične promene - „pametni prozori“. Pod ovim imenom postoje više novih tehnologija kojima je zajedničko to što omogućavaju kontrolu sunčeve svetlosti i njeno akumuliranje. Prozori koji kontrolišu energiju imaće veliko značenje za nove rezidencijalne i poslovne objekte, ali i za starije zgrade koji imaju staru stolariju i kojima prestoji renoviranje.

Ultra tanke staklene membrane

Ovi prozori su namenjeni dizajniranju objekata sa nultom emisijom energije, to su energetski efikasne zgrade kojima ne trebaju vanjski izvor energije.

Sve se vrti oko veoma tanke membrane (0,9mm)  koja je vrlo lagana i koja se direktno nanosi na staklo, težina prozora se smanjuje do 50%, a najveći efekti se dobijaju kada se koriste u prozorima sa 4 panela.

Prozori sa printanim organskim fotonaponski slojem (ink-jet printed organic photovoltaic (OPV))

Tehnikom ink-jet na staklo se nanosi sloj organiskih fotonaponskih i integralnih termalnih kolektora koji pretvaraju sunčevu energiju u toplotnu, koja se zatim može koristiti za zagevanje vode ili proizvodnju električne energije. Zamenom skupih materijala kako što je titanijumoksid i srebro sa novim materijalima kao što je grafen troškovi se smanjuju za 20 %. OPV moduli se printaju industrijskim printerom koji omogućuje printanje na velikim površinama. 

Pokretna mikro-ogledala

Ova mikro ogledala su postavljeni između staklenih panela i tako su zaštićeni od vetra, kiše prljavštine, a pošto su mali i laki ne utiču na mehaničku stabilnost celog sistema. Njihova funkcija je da optimizuju energetsku efikasnost tako što se pomeraju u zavisnosti od izvora svetlosti i tako utiču na bolje iskorišćavanje.

Grafen - sloj

Transparentni grafenski sloj
Još jedna tehnologija koja se još ispituje i od koje se očekuje veliki uticaj na budućnost industrije, je razvijanje procesa za proizvodnju grafena, proces koji omogućuje aplikaciju grafena - karbonskog sloja debljine samo jednog atoma koji ima veliku jačinu, fleksibilnost i provodljivost za električnu energiju. Sa tri sloja grafena prozor postaje sunčani kolektor.

Lamelirani stakleni paneli

Radi se o vrlo tankim staklenim paneli presvučenim polimernim kompozitnim materijalima. Ovi se paneli mogu kombinovati sa izuzetno krutim ramovima od ojačane polimerne pene, tako da se dobijaju prozori koji su lakši i do 50% od klasičnih. Ovi novi materijali smanjuju vlažnost, i povećavaju termalnu i akustičnu izolaciju

Prozori sa izolacijskom tečnošću

Radi se o prozorima u velikim objektima, koji sadrže mikrokanale kroz koje teče tečnost. Tečnost absorbuje topotnu energiju koja se nalazi u sunčevoj svetlosti i usmerava je prema toplotnoj pumpi. Za sada se koriste rastvori vode, ali ispituju se i druge tečnosti. Teškoća kod ove tenologije je što stakleni paneli moraju da budu vrlo glatki, što poskupljuje proizvodnju, pošto klasičnim tehnologijama može da se proizvede staklo koje sadrži mikrotalase, a u njemu je teško izbušiti mikrokanale.

Pametna stakla sa elektrohromičnim filmom  (EC)

Radi se o specijalni mehanički fleksibilnim i lakim elektrohromičnim filmom od nano kompozitnom polimeru koji može da blokira i do 98% solarne radijacije, a ne utiče na pogled prema vani. Ovaj film može da menja boju pod uticajem male voltaže. Ova tehnologija ima potencijal da uštedi veliku količinu energije za hlađenje prostorija. Posebno je značajno to što može da se aplicira i napostojeće prozore

Postoji mnoštvo drugih projekata i tehnologija koje se razvijaju kao što su:

• Fotohromično staklo (photochromic)
• termohromično (thermochromic)
• SPD
• PDLC,
• četvorostruko zastakljivanje
• hidrogel,
• piksel i mikroblind tehnologije i td

Umesto zaključka

Zajedničko je da svi ovi projekti imaju za cilj povećavanje energetske efikasnosti, smanjivanje potrošnje energije i u skladu su sa ciljevima Evropske unije koji su navedeni u strategiji Evropa 20-20-20. Kao i kod svih novih projekata problem je visoka cena, ali sa masovnom proizvodnjom očekuje se da ona pada. 

Šta je termo prekid?

Prozori i vrata od metala (Aluminijumski ili čelični) imaju dosta prednosti u odnosu na drvene. Da navedemo samo neke:

• Najvažnija je ta da je metal dosta jači (posebno čelik) ili stručnim jezikom rečeno ima  veću specifičnu jačinu u odnosu na masu, a to omogućava da se mogu proizvesti manji i uži prozorski profili.   Ako su aluminijusmski profili tanji to automatski vodi ka povećavanju staklene površine, a to povlači i znatno veću količinu svetlosti koja ulazi u prostoriju, kao i bolji pogled napolju i uživanje u panorami. 
• stolarija od aluminijuma je lakša i mogu se vrlo lako obrađivati i praviti ramove u raznim oblicima i veličinama
•  Zahtevaju manje održavanje, ne trule, ne moraju da se farbaju, bajcuju, kitiraju, otporni na insekte i druge biotičke . Dovoljno je povremeno obrisati ih od prašine.

Nedostaci

Aluminijumski ram sa duplim staklom i
termo prekidom

Ali, kao i svaki proizvod i oni imaju mane. Glavni nedostatak je njihova mala energetska efikasnost. Metal vrlo lako provodi toplotu, leti metalni ram se ponaša kao radijator koji zraći toplotu koju je akumulirao tokom dana, a zimi je obratno, preko njega će toplota da “iscuri” napolje; na dodor je hladan. 

Osim toga kondenzacija u toj prostoriji biće prisutna i vrlo izražena, posebno ako se radi o kuhinji ili kupatilu.

Termo prekid

U cilju rešavanja ovog problema proizvođači stolarije u unutrašnjost ramova stavljaju tako zvani termo prekid, koji je jedna vrsta izolacione barijere. Za termo prekid obično se koristi poliuretanska smola visoke gustine, koja se dodatno ojačava specijalnom fibeglasnom materijom, koja isto tako ima dobra izolacina svojstva. 

Uloga termo prekida  

• izolacija - sprečava toplotu da prelazi sa jedna strane prozora na drugu (ili barem da značajno smanji taj transfer). Sa ugrađenim termo-prekidom metalni ramovi koji imaju potpuno istu energetsku efikasnost kao prozori napravljeni od drveta. 
•  strukturna uloga - vezuje dva metalna rama i drži ih zajedno.
•  termo prekid poboljšava akustičnu izolaciju. (Metal osim toplotne energije dobro provodi i zvučne vibracije, termo prekid prigušuje te vibracije i štiti unutrašnjost prostorije od spoljašne buke).

Završna reč

Na tržištu postoje razne vrste stolarije, za svaki ukus i za svaki 

džep, drvena, PVC stolarija, aluminjumska, drvo aluminijumska i td. Ako se rešite za aluminijusku stolariju, obavezno morate da proverite da su ugrađeni termo prekidi. Mora da se podvuće činjenica da je cena ove vrste stolarije veća, i samo aluminijumska stolarija sa termo prekidom  ima dobra izolaciona i strukturna svojstva koja opravdavaju uložene pare.