Приказивање постова са ознаком fasade. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком fasade. Прикажи све постове

субота, 13. јул 2019.

Mane i prednosti aluminijumskih fasada


aluminijumske fasade

Nema stambenog objekta bez fasade. Fasada mora da zadovolji nekoliko uslova


  • Da ulepša i obogati vizuelni izgled zgrade ili kuće
  • Da zaštiti objekat od negativnih atmosferskih uticaja
  • Da pruža toplotnu izolaciju
  • Da pruža zvučnu izolaciju
  • Da reguliše prolazak sunčevih zraka (osvetljenje i osunčanost prostora)
  • Da dobro zaptiva i ne propušta vetar i strujanje vazduhz
  • Da je otporna na vatru 



Podela fasada


Ima mnogo vrsta fasada, Osnovna podela u zavisnosti kako su postavljene je: 

  • Kontaktne – pričvršćene su direktno na zid sa spoljašne strane zgrade
  • Ventilisane - ne prijanjaju direktno na zid i imaju dodatni sloj vazduha koji pruža izvrsnu izolaciju


U zavisnosti od materijala koji se koristi za izradu, postoje sledeće vrste:


  • Staklene
  • Drvene
  • Metalne (čelične, aluminijumske)
  • Od stiropora
  • Od kamena, keramičkih ploča i drugih teških elemenata
  • Betonske, itd



Aluminijumske fasade


Aluminijumske fasade se koriste za oblaganje najviše kod poslovnih zgrada i objektima, ali sve više i za privatne kolektivne i individualne zgrade. Kao i svaka od gore navedenih vrsta fasada i one imaju svoje prednosti i mane. 



Prednosti aluminijuma kao materijala za fasade



    aluminijumske fasade
  • Mala specifična težina - aluminijum i njegove legure su medju najlakšim, a istovremeno i najtvrđim i najizdržljivijim materijalima, tako da  nije slučajno što se koriste i za izradu aviona
  • Jednostavan za ugradnju – mala težina omogućuje i veoma jednostavnu i laku montažu. Aluminijumska fasada se postavi za nekoliko dana pa i sati (za razliku od kamenih i drugih vrsta kontaktih fasada)
  • Omogućuje ostvarivanja veoma širokihi smelih dizajenerskih rešenja -  aluminijumski paneli mogu da budu raznih dezena, boja i tesktura, dolaze u horizontalnom ili vertikalnom formatu, a to omogućava veliku slobodu u dizajniranju izgleda  (može da se izradi tako da imitira drvo, keramiku, prirodni kamen, itd)
  • Dugotrajnost  - sve vrste metalnih fasade dugo traju. Ali, ode treba napomenutu da dugovečnost aluminijumskih fasada zavisi od debljine panela koje se postavljaju. Naime, aluminijum je mek metala, što znači da je debljina bitna. Tanji paneli su jeftiniji, ali i manje traju, tako da treba naći kompromis; ukloliko se odlučite za deblje panele to će na početku da vas više košta, ali takva fasada će sigurno da vas nadživi 
  • Pruža odličnu izolaciju - aluminijumske fasadne obloge imaju odlična izolaciona svojstva, daleko iznad tih od PVC-a
  • Otporan na dejstvo vode i vlage
  • Ne rđa (za razliku od čelika) - odličan izbor za primorske krajeve sa mnogo vlage i soli u vazduhu
  • Zdravstveni aspekt - aluminijumski fasadni paneli ne apsorbuju vlagu, ne trule i ne podstiču razvoj buđi (za razliku od drvenih pa i stirodurovih fasada)
  • Otporan na ekstremne visoke i niske temperature
  • Može se reciklirati
  • Otporan na napada insekata i mikororganizama ( za razliku od drvenih)
  • Otporan na dejstvo vatre
  • Zahteva vrlo malo održavanje -  dovoljno je jednom godišnje obrisati fasadu sa mekanom, vlažnom krpom, kao  i potencijalno farbanje na svakih deset do dvanaest godina
aluminijumske fasade



Nedostaci



aluminijumske fasade
  • Lako se probija i ulubljuje – veoma lako čak i eskerom možete da napravite rupu
  • Lako se grebe (ovde je dobro to što izgreban aluminijum neće zarđati kao čelik)
  • Ukoliko se neki panel ošteti zamena je teška i komlikovana, zbog nalaženja adekvatne boje i sjaja
  • Boja pod dejstvom sunca bledi ili postaje kredasta
  • Postoje ljudi koji nisu zadovoljni izgledom aluminijuma, njima je fasada od aluminijuma previše sterilana i metalna
  • Prilikom duvanja vetra često se pravi zvuk koji može da bude iritantan. Isto tako  prilikom većih vrućina metal se širi i pucketa što takođe može da bide neprijatno 



aluminijumske fasade


Završna reč



Odabir prave fasade za neki objekat nije jednostavna stvar. Time treba da se pozabave na prvom mestu arhitekti, gradjevinski inženjeri, tehnolozi, dizajneri. Ali na prvom mestu su vlasnici, oni treba da znaju šta žele, koja fasada je najbolja i najprikladinja za njihov objekat potrebe, i tu svoju želju i individualni stil da prenesu arhitektama. 

Aluminijumske fasade su postale veoma popularne, tako da ih treba svakako uzeti u obzir pri izboru, kako za poslovne, tako i za kolektivne i individualne stambene objekte. 





петак, 27. мај 2016.

STAKLENE FASADE SA UGRAĐENIM FOTOVOLTAŽNIM ĆELIJAMA


 UVOD 


Zgrade su jedni od većih potrošača energije i veliki emiteri CO2. Njima treba velika količina toplotne energije za grejanje tokom zime, ali i za hlađenje tokom leta (malo je poznato da bi se ohladila neka prostorija za 10ºC potrebno je potrošiti duplo više energije nego zagrejati istu za 10ºC). Energija je skupa, i treba je trošiti efikasno. Fasade na zgradama su važan deo kompeleksne jednačine u energetskoj efikasnosti zgrada (u kojoj su još i stolarija, grejanje, izolacija krova), pošto one definišu izgled zgrade više nego druge komponente.


STAKLO I STAKLENE FASADE

glass panels
"Pametna fasada"
Staklo je postalo popularno poslednjih godina kao materijal od kojeg se može izraditi fasada. One je estetski lepo i otporno na vodu, štiti od buke, omogućava raznovrsnost dizajna, montaža je relativno jednostavna, male je težine i ima veliku prozračnost. Zbog toga ima sve više zgrada sa staklenim fasadama. Ali one imaju i „ahilovu tetivu“. Zgrade koje su pod velikim staklenim površinama se vrlo brzo zagrevaju (i pregrevaju), zato što sa sunčevom zracima ulazi i topotna energija. Time naravno rastu troškovi za rashlađivanje.  Teži se tome da fasade budu što je moguće više energetski efikasnije,  koriste se specijalna izolaociona stakla , ali mogućnosti ovih stakala su dostigli neki limit, i potrebna su neka nova rešenja.


FASADE SA INTEGRISANIM FOTOVOLTAŽNIM ĆELIJAMA

A to novo rešenje je integracija fotovoltažnih (FV) ćelija u staklene fasade zgrada, sa zadatkom da smanje potrošnju energije. Da pojasnimo, ove fasade proiyvode struju, koja se koristi za potrebe zgrada. Ali odmah da podvučemo da PV ćelije služe ne samo za dobivanje energije, nego i kao elementi koji štite od sunca i uopšte ne smanjuju sve one zahteve koje se postavljaju ispred klasičnih fasada. U tom smeru se ide i korak dalje, ovi sistemi nude bezbroj mogućnosti za nova reešnja u dizajnu i izgledu, i omogućavaju projektnu specifikaciju i optmizaciju fizičkih osobina zgrada, što koje „stare“ fasade ni mogu da postignu. Tamo gde PV sistemi nemaju opravdanost sa energetske tačke gledišta, mogu da imaju estetsku ulogu.

image og PV cells
Princip rada PV sistema koji su ugrađeni u fasadi

OSOBINE I VRSTE FOTOVOLTAŽNIH ĆELIJA


image of glass fasadeBroj FV ćelija na staklenoj fasadi može da varira. Izrađuju se u različitim dimenzijama, oblicima i bojama: visoko-efikasne plavo-crne standardne ćelije, ćelije u zelenoj, sivoj, srebrenoj, zlatnoj boji, itd. Pri njihovoj proizvodnji koristi se kompjuterska trodimenzionalna simulacija kako bi se postigla njihova optimalna interna povezanost.
  
Posebna pažnja se  posvećuje delovima prostorija koji su delimično osvetljeni. Zatamljene oblasti se mogu uočiti na početku tako da mogu imati svoja integrisana električna kola da bi se na taj način smanjili gubici u sistemu.
Još više mogućnosti se dobija kada se iskombinuju difuzni svetlosni slojevi koji skreću dolazeće svetlo i dopuštaju stvaranje senki. Na ovaj način sunčevi zraci prodiru dublje u prostoriju i usmeravaju senke sa PV elemenata, tako da ne postoji njihova refleksija u unutrašnjost.
Da bi se izbeglo stvaranje senki od PV ćelija na podu, koriste se dodatni svetlosno-difuzni materijali. Time se postiže da svetlost koja ulazi u prostoriji nije blještava, pošto je 100% difuzna.
Postoje i sistemi gde su PV ćelije integrisani u udubljenjima  na staklenoj fasadi, gde se postiže veća količina prolaska dnevne svetlosti.


ZAKLJUČAK

image of glass fasade
staklena fasada
Dizajn fasade igra glavnu ulogu u energetskoj efikasnosti kao i usmanjivanju „ekološkog otiska“ tj. smanjivanja emisije CO2. Dva građevinska projekta nikada nisu isti zato što svaki postavlja svoje posebne i specifične zahteve, na koje arhitekti i dizajneri moraju da odgovore. Prioritet se daje individualnoj adaptaciji svake zgrade i željama korisnika. Staklene fasade sa integrisanim fotovoltažnim ćelijama nisu neka daleka budućnost, one se već koriste u razvijenim zemljama, i polako će osvojiti svetska tržišta pa i ovo naše. Razlog je taj što one ne samo što smanjuju energetskih troškove preko toplotne izolacije, nego i proizvode energiju preko kombinacija fotovoltažne tehnologije i stakla. Naravno, istovremenu zadržavaju svoju osnovnu ulogu, a to je zaštita i lep izgled objekta.