Niskoemisiona stakla i ušteda energije

Državne institucije su konačno rešile da pomognu stanovništu u unapređenju energetske efikasnosti i stimulira kupovinu nove stolarije.

Ali postavlja se pitanje koju stolariju kupiti, koji prozori i vrata stvarno unapređuju energetsku efikasnost naših stanova i kuća, a time i ukupnu efikasnost na državnom nivou.

Eksperti se slažu da stanovništu treba da se ponude  prozori i vrata koji imaju takozvano niskoemisiono ili Low – E staklo.

To je jedan od najčešće pominjanih, ali i najmanje shvaćenih trrmina.

Prednosti niskoemisionog stakla

Prozori sa niskoemisionim staklima pomažu da unutrašnjost prostorija bude ugodnija tokom svih godišnjih doba.

Tokom leta, zračenje i toplota sunca se reflektuje daleko od kuće, dok zimi unutrašnja toplota koja se dobila grejanjem se zadržava unutra.

Slovo “E” u nazivu ovog stakla znači emisija. Pod emisijom se podrazumeva mera za koliko se toplota zračenja apsorbuje u odnosu na refleksiju.

Da li su sva stakla ista?

Ne samo da sva prozorska stakla nisu ista, nego ni sva niskomisiona stakla nisu ista. A najveća razlika je u premazima.

Postoje dve osnovne vrste niskoenergetskog stakla:

• sa tvrdim premazom
• sa mekim premazom

Stakla sa tvrdim premazima imaju u svom sastavu tvrđe minerale, poput gvožđa, oksida gvožđa, indijuma i sl. Premaz se nanosi na staklo dok je ono još u rastopljenom stanju što utiče na njegovu konzistenciju.


Meki premazi u svom sastavu imaju mekše minerale poput srebra i cinka.

Ova relativna „mekoća“ materijala utiče na postavljanje niskoenergetskih premaza, jer se meki slojevi obično postavljaju između dva stakla sa unutrašnje strane, tako da je manja verovatnoća da će se ogrebati.

Meki premazi se nanose rasprskavanjem. Ovaj proces se najlakše može opisati kao da je staklo magnet, a niskoenergetski premaz metal. Metal se u suštini izvlači na površinu stakla, omogućavajući veću konzistentnost u pokrivanju, a samim tim i bolje performanse.

Prozori sa mekim premazom mogu da imaju više slojeva ovog premaza što omogućuje maksimalnu sposobnost refleksije.

Generalno, visoko reflektujući materijali imaju nižu stopu emisije od tamnih i težih materijala. Najbolje performanse imaju niskoemisiona stakla sa srebrenim mekim premazom.

Nije slučajno što najviše svetlosti reflektuju ogledala. Možda ste primetili prekrivače za šoferšajbne na vozilima koja su isto tako srebrene boje.

Koeficijenti

Da na kraju pomenoemo dva keoficijenata (od njih nekoliko) koja vam mogu pomoći u izboru.

- Koeficijenti solarne toplote (engl. Solar Heat Gain Coefficients - SHGS) označavaju količinu toplote koja ostaje izvan kuće kada je vruće.

- U-koeficijenti označavaju koliko dobro kuća zadržava toplotu kada je hladno.

Niže vrednosti SHGS i U-koeficijenta znače bolju energetsku efikasnost. Kada birate niskoemisiona stakla gledajte da ova dva koeficijenta budu što niži.

Što su niži koeficijenti to je veća izolacija, a to znači manja potrošnja energije i manji računi za grejanje i hlađenje.

Završna reč

Treba podvući činjenicu da iako je nisko emisiono staklo veoma važno za energetsku vrednost, ono samo po sebi nije dovoljno.

Ono je samo jedan deo međuzavisnog sistema gde spadaju ramovi, punjenje gasom izneđu stakala, kvalitetne zaptivne gume, kao i dobra i odgovorna montaža prozora.

Svi ovi faktori doprinose kratkoročnoj i dugoročnoj energetskoj efikasnosti stolarije. I najbolja Low-E stakla na svetu postaju bezvredni ako na primer zaptivanje nije dobro.

Mnogi ljudi odluke o kupovini najčešće donose samo na osnovu cene. Kada se radi o stolariji taj princip je vrlo pogrešan i može da dovede do ogromnih grešaka koje teško mogu da se poprave.

Zato gledajte kvalitet, dobro se raspitajte, a od prodavaca tražite da vam pokažu koeficijente koje smo vam naveli, a koje se nalaze u dokumentaciji prozora koje kupujete.

Zašto niskoemisiona stakla?

Moderni prozori su dosta često opremljeni takozvanim niskoemisionim ili Low-E staklima. 

Ovi prozori su dosta skuplji od “običnih” pa se nameće pitanje:

Da li su prozori koji imaju Low-E stakla stvarno potreba ili se radi o marketinškom triku?

Šta znači Low-E?

Low-E znači niska emisija.

Princip rada niskoemisionog stakla

To je mera koja označava koliko lako (ili teško) površina nekog tela prenosi radijalnu (zračeću) toplotnu energiju.

Kada se kaže niska emisivnost nekog tela, to znači da ono ne apsorbuje i ne prenosi toplotu, nego je odbija u okolni prostor.

Kako “rade” Low-E stakla?

Stvar je dosta komplikovana ali malo ćemo pojednostaviti – niskoemisiona stakla su stakla koja odbijaju (reflektuju) toplotnu energiju. 

Obična stakla većim delom apsorbuju ovu toplotu. 

Iz termodinamike treba da znamo da toplotnu energiju prenose talasi dugog spektra ili infracrveni (IC) talasi.

Low-E stakla odbijaju sunčeve IC talase i kao rezultat toga unutrašnjost prostorija se održava hladnijom.

Odbijaju se i dugi talasi koje zrači okolina objekta kao što su putevi, ulice, trotoari, betonske i asfaltne površine, terase, i ostala tela koji apsorbuju neku količinu toplote da bi zatim jedan deo nje ponovo emitovali.

Sličan se termodinamički proces dešava zimi - prostorije se održvaju toplima tako što ova stakla “vraćaju” unutra radijalnu toplotnu energiju koju emituju grejna tela.

Zbog istog razloga zavijamo sendviče aluminijumskom folijom koja odbija toplotu prema hrani i tako ona ostaje topla.

Možete i prozore prekriti takvom folijom, zimi će prostorija biti toplija a leti hladnija, ali naravno pogled sa tog prozora bi bio sprečen. Umesto folije na stakla se specijalnom tehnikom nanosi veoma tanak, mikroskopski sloj metalnog oksida koji ima istu funkciju.

Prednosti niskoemisionih (Low-E) stakala

Oštećenja na parketu od sunčevih zraka

• Uštede za grejanje i hlađenje – ove uštede mogu da budu znatne posebno ako se greje/hladi velika kvadratura i ako su energenti skupi
• Održavanje prijatne temperature u prostorijama (zimi je toplo, leti hladno)
• Sprečavanje oštećenja i izbeljivanje parketa, nameštaja, tepiha, presvlaka na nameštaju i slično. Ovo izbeljivanje nastaje pod dejstvom sunčevog UV zračenja (Osim IC, niskoemisiona stakla ne propuštaju ni UV zračenja iz sunčevog spektra. Kvalitetna Low-E stakla propuštaju dva puta manju količinu UV zračenja od običnog stakla).

Osim na prozorima Low-E stakla mogu se stavljati i na balkonska i ulazna vrata, na "staklene zidove", staklene fasade, itd. Što je na nekom objektu veća površina pod staklom, to je važnije i isplatlivije da ono bude niskoemisiono. 

Bonus saveti o energetskoj efikasnosti za vreme leta

Obično se o energetskoj efikasnosti priča preko zime kada troškovi za zagrevanje prostorija opterećuju kućni budžet. 

Ali sa globalnim zagrevanjem naše planete, leta su postala sve toplija, toplotni talasi su sve češći i hlađenje prostorija je sve važnije. Naravno da ono nije besplatno i da zahteva znatnu količinu energije (pretežno električne energije, koja je i najskuplja).


Zato poslušajte ove savete kako da smanjite troškove za hlađenje:

1. Proverite zaptivne trake na vratima i prozorima. To se obično radi zimi kako bi se sprečila promaja i hlađenje prostorija, ali nepravilno zatvoreni prozor ili vrata mogu propuštati i letnje vrućine.
2. Namestite tende, nastrešnice i roletne preko prozora ili vrata koji su izloženi suncu. Kombinacija minimiziranja sunčeve svetlosti i dodavanja Low-E stakla je najbolji način da se smanji neželjeni dobitak toplote.
3. Koristite ventilatore umesto klima uređaja, tako je zdravije a i uštedećete na računima pošto ventilatori manje troše.

Umesto zaključka

Staklena fasada od Low-E stakla

Sve što unapređuje energetsku efikasnost stambenog prostora je dobrodošlo. Živimo u vremenu ekološke ugroženosti naše planete, a proizvodnja energije donosi velike ekološke probleme, tako da je smanjivanje njene potrošnje imperativ koji se postavlja ispred čovečanstva.

Svako treba da doprinese a niskoemisiona stakla su samo jedan način. Osim ekološkog momenta, svakako će domaćinstu uštedeti na troškovima za grejanje i hlađenje svoje nekretnine. 

Veća početna investicija će se svakako brzo vratiti.

Argon – rešenje za manje energetske troškove

Za polovinu svih energetskih gubitaka u jednom stanu odgovorni su prozori. To znači da treba obratiti veliku pažnju kakve prozore kupujete. Ako imate nameru da renovirate stan i da zamenite prozore, onda ne treba da propustite priliku pošto se prozori kod nas menjaju jednom ili dvaput u životu (naravno ovo važi za većinu stanovniku, ne za sve), da nabavite energetski štedljive prozore.

Proizvođači stolarije se neprekidno trude da poboljšaju energetsku efikasnost prozora. Ide se u

nekoliko pravaca koje se međusebno prepliću:

• dodavanje dodatnih slojeva stakla,
• povećanje debljine vazdušnog prostora između slojeva stakla,
• dodavanje nisko-emisionih premaza (niskoemisiono ili Low-E staklo),
• korišćenje nisko-provodljivih plemenitih gasova umesto vazduha u prostoru između slojeva stakla. Najviše koristi argon, zatim ksenon (koji je bolji ali i znatno skuplji od argona), dok se kripton koristi samo kod prozora najviših performansi

Argon u kratkim crtama

Argon  je jedan od plemenitih gasova (u plemenite gasove spadaju helijum He, neon Ne, argon Ar, kripton Kr, ksenon Xe i radon Rn), koji učestvuje sa manje od 1% u atmosferi naše planete. Otkriven je  1894 od strane lorda Rayleigha u Londonu i Wiliama Ramsija u Bristolu.

Ime mu dolazi od starogrčke reči argos – trom, neaktivan. Dobiva se frakcijskom destilacijom tečnog vazduha. Osim u energetski efikasnim prozorima, koristi se još u neonskim sijalicama i u visoko-temperaturnoj metalurgiji (za specijalna zavarivanja).

 

Osobine argona:

• bezbojan i bez mirisa
• ekstremno stabilan što znači da ne ulazi u hemijske reakcije sa nijednim drugim hemijskim elmentom (Inertan je prema svim elementima i hemikalijama)
• ne prenosi toplotu okolnog vazduha, potrebno je mnogo energije kako bi se on zagrejao i tako omogućio prolazak toplote preko njega
• kao rezultat toga su dobra izolacijska svojstva koja se koriste kod štedljivih prozora
• veoma je viskozan
• nije toksičan, ali može izazvati gušenje ako istisne kiseonik iz pluća
• teži je od vazduha

Nekoliko osnovnih podataka o argonu

Atomski (redni) broj	18
Relativna atomska masa	39,948
Internacionalni naziv	Argonum
Tačka vrenja (K)	83,78 / 87,29
Elektronegativnost	n.a. / 7,70 eV
Konfiguracija zadnje ljuske	3s23p6

 Potrebno je znati i ovo

Argon ne traje večno. I najbolje zaptiveni prozori malo po malo ispuštaju gas zbog temperaturnih razlika, pritisaka iz okoline ili malih mikroskopskih pukotina i nepravilnostima u prozorima.

Ispitivanja su pokazala da svake godine oko 1% prvobitne količine argona iscuri. Nije to za paniku, prozor koji sadrži oko 80% od prvobitnog volumena još uvek je kao nov i zadržava svoje izolacijske osobine. Prvi znak da nešto nije u redu i da prozori nisu više efikasni, je pojava fine magle između dva panela. To znači da je unutra vlaga i vazduh umesto argona.

Završna reč

Energija (struja, gas, daljinsko grejanje, drva, ...) koja se koristi za grejanje stambenih i poslovnih prostorija, odavno više nije jeftina, tako da ukoliko želite da vam ne bude hladno, a da vam budžet bude u granicama podnošljivosti, razmislite o nabavci energetski efeikasnih prozora, prozora koji imaju dvostruke ili trostruke staklene panele a između njih je ubrizgan argon (ili neki drugi plemeniti gas).

Dobra izolacija nije potrebna samo zimi nego preko cele godine. Leta su sve vrelija, klima uređaji rade po ceo dan i celu noć. Troškovi za struju nisu uopšte mali. Ukoliko imate argonske prozore oni će pomoći da prostorije ostanu hladne. Računajte da je nabavka energetski efikasnih prozora vaša investicija, a ne trošak.