Najčešća pitanja i odgovori o dvoslojnim i troslojnim staklima

Prilikom izbora novih prozora kod kupaca se javlja dilema da li odabrati one sa dvoslojnim ili troslojnim staklenim panelima? Obe varijante imaju svoje prednosti, ali i određene nedostatke, pa odluka zavisi od brojnih faktora kao što su klimatski uslovi, energetska efikasnost, visina budžeta i specifične potrebe prostora. U nastavku odgovaramo na neka od najčešćih pitanja koja kupci postavljaju prodavcima i proizvođačima stolarije.

Dvoslojni stakleni panel. Sliku je generisala AI

1. Pitanje: šta je dvoslojni, a šta troslojni prozor?

Odgovor: dvoslojni prozor ima dve staklene površine sa prostorom između njih koji može da bude ispunjen vazduhom, ili nekim inertnim gasom (argon, ksenon, radon). Troslojni prozori imaju tri stakla i dva međuprostora.

 

2. Pitanje: koje su razlike između dvoslojnih i troslojnih prozora?

Odgovor: i jedni i drugi imaju odličnu termo i akustičnu izolaciju, ali kod troslojnih je ipak veća. Dvoslojni imaju manju težinu, jeftiniji su i brže se i lakše montiraju. Troslojni su teži, energetski efikasniji, idealni za ekstremno hladne vremenske uslove. Dvostruka stakla više propuštaju sunčevu svetlost za razliku od troslojnih.

 

3. Pitanje: šta se koristi za punjenje između stakala?

Odgovor: vazduh (najjeftinija varijanta ali sa najmanjim efektom izolacije), argon (standard kod kvalitetnijih prozora) i kripton (ima odlična izolaciona svojstva, ali je veoma skup i zato se retko koristi).

 

4. Pitanje: da li troslojni prozori znače veću uštedu?

Odgovor: ne nužno. U područjima s umerenom klimom, razlika u uštedi energije između dvoslojnih i troslojnih prozora može da bude minimalna. U takvim slučajevima, veća nabavna cena troslojnih prozora možda se neće brzo isplatiti kroz niže račune. Ali u veoma hladnim (kao i toplim) klimatskim uslovima, veća energetska efikasnost trostrukih stakala omogućava veće uštede.

 

5. Pitanje: koliko stvarno štede dvoslojni i troslojni prozori?

Odgovor: u proseku, dvoslojni prozori mogu smanjiti gubitke toplote za oko 50% u odnosu na jednostruko staklo, dok troslojni donose još 10–15% dodatne uštede.

6. Pitanje: da li je važniji broj slojeva stakla, ili kvalitet ugradnje?

Odgovor: kvalitet montaže je podjednako važan kao i sam prozor. Loše ugrađeni troslojni prozori mogu imati veće gubitke toplote od dobro montiranih dvoslojnih, pa i jednostrukih prozora. Pukotine, loše dihtovanje i nekvalitetni ramovi mogu potpuno da neutrališu prednosti višeslojnih Pitanje: da li troslojni prozori smanjuju ulazak prirodne svetlosti?

Odgovor: u većini slučajeva, da. Iako se kod savremenih troslojnih prozora koristi staklo visoke providnosti i specijalni premazi, treće staklo i dodatni sloj gasa mogu da smanje prolaz sunčeve svetlosti za nekoliko procenata

 

7. Pitanje: kako se dvoslojni i troslojni prozori ponašaju u letnjim mesecima?

Odgovor: obe varijante doprinose boljoj zaštiti od sunčeve toplote (tz. solarna radijacija). Ova zaštita je još veća ako se koriste niskoemisioni (Low-E) premazi i gas između stakala. Još veći efekti se postižu kada se koriste roletne, žaluzine, zaštitne folije i pravilna orijentacija prozora.

 

8. Pitanje: da li se kod troslojnih prozora pojavljuje kondenzacija između stakala?

Odgovor: veoma retko. Kod kvalitetnih troslojnih prozora sa pravilno zaptivenim međuprostorima rizik od kondenzacije je minimalan. Međutim, ako dođe do oštećenja ili starenja dihtunga, između stakala može da se pojavi zamagljivanje što je jasan znak da taj prozor mora da se zameni.

 

9. Pitanje: da li troslojni prozori pružaju zaštitu od provale?

Odgovor: činjenica da prozor ima tri stakla ne znači da je on sigurniji. Za potpunu zaštitu od provale koriste se laminirana sigurnosna stakla, ojačani okovi, metalne rešetke i protivprovalne brave. Međutim, dodatno staklo može da uspori provalnika i da mu oteža “posao”.

Troslojni stakleni panel. Sliku je generisala AI

10. Pitanje: koliki je životni vek dvoslojnih i troslojnih prozora?

Odgovor: kvalitetni PVC, aluminijumski ili drveni prozori sa dvoslojnim i troslojnim staklom mogu da traju od 30 do 40 godina. Njihovo trajanje zavisi i od kvaliteta materijala, njihove izrade, montaže i redovnog održavanja. Ipak, dugotrajnost prozora više zavisi od kvaliteta ramova i okova, nego od stakla.

 

11. Pitanje: da li su višeslojni prozori ekološki prihvatljiviji?

Odgovor: da. Oni su energetski efikasniji, troši se manje energije za grejanje i hlađenje prostorija, a emisije CO₂ su daleko manje.

 

12. Pitanje: i na kraju, da li da kupim dvoslojne ili troslojne prozore?

Odgovor: zavisi. Troslojni prozori imaju bolje performanse, ali su dvoslojni jeftiniji. Ako živite u hladnijim krajevima, troslojni prozori su bolji izbor. Ali ako se vaš dom nalazi u umerenoj klimi i želite najbolji balans između cene i performansi – dvoslojni prozori su sasvim dovoljni. 

Ne zaboravite i to da su troslojni stakleni paneli teži i da zahtevaju od zidova da budu širi i izdržljiviji. Ako ne želite dodatne građevinske radove, kupite dvoslojne prozore.

 

Nadamo se da smo vam pomogli da donesete pravi izbor prilikom kupovine prozora. Ako imate još neka pitanja, slobodno ih postavite u komentarima.

Prednosti dvostrukog stakla

Prozori mogu imati jedno, dva ili tri stakla. Oni sa jednim staklom skoro da se više i ne prodaju, najviše se traže prozori koji imaju dva stakla – dvostruko zastakljeni prozori.

Koje su prednosti takvih prozora? Da nabrojimo najglavnije.

Dvostruko staklo za prozore

Prednosti dvostrukog stakla

• Energetska efikasnost
• Dobra izolacija od buke
• Eliminišu kondenzaciju
• Omogućavaju veliku sigurnost i bezbednost

Energetska efikasnost

Dvostruko zastakljeni prozori imaju veliku energetsku efikasnost. A energetska efikasnost je danas veoma važna, kako zimi tako i leti. Energija je skupa i ne može se rasipati naokolo.

Zna se da se preko prozora gubi oko 11% -20% topline zimi i oko 25% - 35% hladnoće preko leta.

Dvostruko ostakljenje kod prozora funkcionište tako da zimi sprečava da topolota pobegne napolje, dok leti sprečava neželjenu toplotu da uđe u prostorije.

Rezultat toga je smanjena potreba za dopunskim grejanjem kada je hladno i manja upotreba klima uređaja kada je toplo.

Najbolji rezultati se postižu kombinacijom dvostrukog stakla od kojih je jedno niskoemisiono staklo premazano specijalnim metalnim filmom, i ubačenim plemenitim gasom (obično se radi o argonu) između njih.

Nisko emisiono staklo koristi veoma tanki providni premaz od metalnog oksida (titanijum oksid i dr.) koji omogućava prolazak sunčevih zraka i svetlosti, a odbija i sprečava ulazak infracrvenih zraka koji su nosioci toplote unutar prostorije.

Kako bi se dobila optimalna efikasnost važno je i rastojanje između stakala. Eksperimentima je utvrđeno da ona treba da se postave na udaljenosti od 10 do 20 mm, minimalno 23 mm.

Akustična zaštita

Što veći broj stakala u prozorskom paketu, to je bolja zaštita od buke. Ukoliko su vam prozori okrenuti prema bučnoj ulici, dvostruka, a možda i trostruka stakla će u velikoj meri smanjiti broj decibela. Još veća zaštita se postiže upotrebom laminiranog stakla.

Da bude jasno, buka se ne može u potpunosti eliminisati, ali može se značajno umanjiti.

Kondenzacija

Kondenzacija na prozorima ne samo da je neprijatna, zato što sprečava pogled i smanjuje vek trajanja metalnim delovima prozora, nego je i nezdrava. Vlaga pogoduje razvoju raznih mikroorganizama, bakterija i plesni koje mogu da deluju alergogeno na stanare.

Ukoliko neko od stanara ima astmu ili drugu repiratornu bolest ne sme se dozvoliti skupljanje vlage na prozorima i zidovima. Za te domove dvostruko ostakljenje je rešenje.

Kod dvostrukog stakla vlaga se ne prozorima ne zadržava, a ukoliko se desi da se pojavi, onda nešto nije u redu sa tim prozorima. Naime, prostor između dva stakla mora da bude u potpunosti zaptiven, na način da molekuli gasova iz vazduha ne mogu da prelaze u taj prostor. Ako se taj vakum samo malo naruši, pojaviće se magla na prozorima, a to je znak da treba da zovete majstore.

Bezbednosni aspekti

Dva stakla je mnogo teže polomiti od jednog. Dvostruka stakla su strukturno jaći od klasičnih prozora. Ukoliko je potrebno dodatno ojačanje mogu se upotrebiti ojaćana laminirana stakla.

Prozorski ramovi

Dvostruko ostakljenje ide zajedno sa adekvatnim ramovima. Ovi ramovi imaju nisku U-vrednost, imaju više komora i širi su od klasičnih ramova kako bi mogli da nose dvostruki stakleni paket koji može da bude dosta težak.

Najviše se koriste PVC ramovi, ali dobre rezultati se postižu i aluminijumskim, samo što oni moraju da imaju termo prekide zbog velike termopropustljivosti metala.

I na kraju

Dvostruko ostakljenje je postalo standard (iako eksplicitno nije propisano od strane nadležnih državnih organa) u građevinarstvu i skoro da nema prozora koji nije sa dva a ponekad sa tri stakla.

Dvostruki prozori su skuplji ali se kroz nekoliko godina investicija isplati zbog njihove energetske efikasnosti.

Potrebno je samo voditi računa o kvalitetu prozora kada se kupuju, pošto u prodaju dolaze loši proizvodi.

Koja stakla su najbolja za naše prozore?

Savremeni prozori imaju nekoliko funkcija, a jedna od važnijih je termoizolacija. Kroz prozore zimi toplota “beži” napolje, dok leti ona teži da uđe u prostorije (i tako nam povećava račune za grejanje tj. hlađenje). Pošto staklo zauzima najveću površinu, veoma je važno da ono što manje propušta toplotu u oba smera.

Termoizolacione karakteristike prozorskog stakla mogu da se poboljšaju sledećim merama:

• Dodavanjem više slojeva stakla
• Biranjem najpovoljnijeg rastojanja između dva stakla
• Upotrebom stakla sa mekim filmom (Low E stakla, super Low E stakla)
• Dodavanje plemenitog gasa u prostor između stakala (Argon, Kripton)

Ug i G koeficijenti

Da bismo bolje shvatili koristićemo dva koeficijenta:

• Ug faktor (W/m²K) – gubitak toplote iz prostorije kroz staklo
• G faktor (W/m²K) – prolazak toplote u prostorije kroz staklo (G faktor može najbolje da se objasni kroz sledeći primer – ukoliko je napolju temepratura 30 stepeni, staklo teoretski može da se zagreje do te temperature, koje ono zatim prenosi i u untrašnjost prostorije. Naravno, realno ono nikad neće dostići tu temepraturu, ali što se više zagreva, više će i preneti unutra)

Kod oba koeficijenta važi da što je vrednost niža, bolja je termo-izolacija. 

Vrste prozorskih stakala

Razlikujemo tri osnovne grupe prozorskih stakala, koja su danas u upotrebi:

• Jednoslojna
• Dvoslojna
• Troslojna

 Jednoslojno staklo

Jednoslojno staklo

Jednoslojna stakla mogu da imaju različite debljine (najčešće 3 ili 5 mm). Karakteristično za ova stakla je to da oni propuštaju oko 85% energije napolju (njihov Ug se kreće od 5 do 5.8), dok protok energije prema unutrašnjosti (G koeficijent)  vrlo često zna da bude 100% (provodi 100% od količine energije koja je potrošena za njegovo zagrevanje).

Prozori sa jednim staklenim panalom danas se sreću samo kod vrlo starih stambenih objekata. Pokušalo se povećati njihove termoizlacione karakteristike time što su ugrađivani dupli prozori (dva odvojena krila sa jednostrukim staklima), koje imaju malo veći efekat, ali ne rešavaju problem gubitka energije.

Dvoslojno staklo

Radi se o sistemu sa dva stakla između kojih se nalazi prostor ispunjen vazduhom ili nekim

Dvoslojno prozorsko staklo

plemenitim gasom (najčešće argonom). U prodaji najzastupljeniji  su sistemi  4+16+4, gde je 4 debljina stakla (u milimetrima), dok je 16mm prostor između njih. Dimenzija prostora između stakala može da se kreće od 6mm do 24mm, ali najveći efekt se dobija kada je ta dimenzija od 12 do 16mm.

Vrednost Ug faktora kod ovih sistema je 2.8, što je veliki pomak u odnosu na jednostruka stakla. Ukoliko se u prostor između stakala doda argon, Ug faktor dobija vrednost 2.6. Osim argona koristi se i krpiton koji ima malo bolje karakteristike i upotrebljava se u sistemima sa tanjim staklima, ali ti prozori su veoma skupi.

Treba biti svesan pojave koja se javlja kod nekvalitetnih prozora, a to je ubrzani gubitak argona. Naime, ukoliko zaptivanje nije urađeno kako treba, argon može vrlo brzo da “iscuri”. Nema idealnog zaptivanja, i kod najkvalitetnijih prozora argon beži, ali veoma sporo, tako da se to i ne primeti. Kupac može da se zaštiti tako što će odabrati prozore koji imaju attest i garanciju da gubitak argona nije veći od 3% za 10 godina.

 Troslojno staklo

troslojno prozorsko staklo

Kod troslojnog stakla vrednost Ug i G je još manja, (1.7), ali ovi prozori su znatno teži i skuplji. Koeficijenti mogu da se poboljšavaju dadatkom argona i kriptona i mekih filmova (kod kojih su Ug i G 0,6 pa i 0,4). Vodi se diskusija da li su troslojna stakla dobro rešenje za naše klimatske uslove. U našem regionu zime nisu tako oštre i hladne, tako da možda nije optimalno investirati veće sume za ove super štedljive, ali i skuplja stakla, pošto nema adekvatan povraćaj u uštedi energenata (za razliku od Skandinavije i ostalih severnih zemalja, gde su troslojna stakla zakonski standard).

U produžetku možete poledati koeficijente nekoliko kombinacija prozorskih sistema:

Ug vrednosti kod raznih sistema prozorskih stakala

jednostruko staklo debelo 4 mm                                                                             5,8 W/m²K
dvostruko stako  4+16+4                                                                                        2,7 W/ m²K
trostruko 4+16+4+16+4                                                                                          1,8 W/ m²K
dvostruko 4+16+4 Planibel G (tvrdi film)                                                              1,7 W/ m²K
dvostruko 4+16+4 LowE staklo sa mekim filmom                                                 1,4 W/ m²K
dvostruko 4+16+4 LowE staklo sa argonom                                                          1,1 W/ m²K
dvostruko 4+16+4Super Low-E                                                                            1,0 W/ m²K
trostruko  4 LowE+16+4+16+4 Low-E                                                                 0,8 W/ m²K
trostruko  4 LowE+16 argon (90%)+4+ 16 argon (90%)+4 LowE                       0,6 W/ m²K
trostruko 4 LowE+18 argon (90%)+4+18 argon (90%)+4 LowE                         0,5 W/ m²K
trostruko 4 Super LowE +16 argon (90%)+4+16 argon (90%)+4 Super LowE  0,5 W/ m²K
trostruko 4 Super LowE+16 kripton (90%)+4+16 kripton(90%)+4 Super LowE 0,4 W/ m²K

Zaključak

Kakve ćemo prozore ugraditi u naše domove je pitanje koje traži iscrpnu analizu i dobru informisanost. U svakom sllučaju danas su računi za grejanje i hlađenje veoma veliki, tako da treba razmišljati o dobroj izolaciji, ne samo prozora nego i zidova, fasada, itd. Pošto se preko prozora gubi najviše energije, oni zaslužuju najveću pažnju. U prodaji danas postoje veliki broj vrsta proyorskog stakla, sa šarenolikim kvalitetom. Kod nas firme koje proizvode prozore najčešće uvoze ramove i prozorske sisteme, i vrše njihovu montažu. Šta će montirati zavisi samo od njihove želje i načina psolovanja. Zato, nemojte nasedati na slatkorečivost prodavaca, nego se dobro raspitajte o njihovom proizvodu. Tako nećete zažaliti. 

Kako zameniti staklo na prozoru

Ranjivost prozorskih stakala

Stakla na prozorima ili staklenim vratima su vrlo ranjivi. Lopta, kamen, malo veći tresak zbog vetra ili promaje, mogu lako da ih slome ili da izazovu manju ili veću naprslinu. Pri tome nije retkost da se neko na slomljenom staklu iseče ili povredi. 

Šteta je veća zato što kroz slomljeno staklo duva vetar, prolaze kiša i sneg, to mesto je ranjivo i na provale, i zato ono mora vrlo brzo da bude zamenjeno.

Zamena oštećenog stakla

Zamena stakla je posao specijalizovanih radnji koji imaju obučene majstore i potrebne alate da to obave. Ali ukoliko imate vešte ruke, možete to uraditi i sami. Osim uštede u budžetu, nećete morati da čekate majstore, koji su ponekad veoma zauzeti i ne mogu odmah da odgovore na vaš poziv. Ukoliko je napolju zima ili duva hladna košava, čekanje je nešto što vam najmanje treba. 

Njapre je potrebno pronaći pravu zamenu slomljenom staklu. Stakla mogu da budu veoma različita, i po dimenzijama i po boji, tako da je potrebno da se malo pomučite i da nađete adekvatnu zamenu. Biće vam potrebna i dihtung traka -  silikonska ili gumena traka koja se stavlja u žleb prozorskog rama.  Takođe morate da imate i nešto od alata.

Kada ste obavili sve ove pripremne radove, možete da krenete sa zamenom.

 Koraci u zameni stakla

1. Skinite krilo prozora
   
2. Izvadite staro staklo. Ukoliko je potrebno manjim čekićem ili nekim tvrdim predmetom izbijte ostatke slomljenog stakla. Potrebno je biti pažljiv, ovi komadi znaju da budu veoma oštri
3. Izvadite staru dihtung traku. Starija stakla umesto ove trake imaju kit koji treba očistiti.Koristite odvijač (šrafciger) ili dleto. Na kraju krpom obrišite ram
4. Isečite staklo po meri. Ukoliko niste tome vični ili nemate potreban alat, tražite od prodavca da vam iseče staklo po dimenzijama
5. Novo staklo treba da bude oko 2,5cm veće od rama krila prozra (sa svih strana)
6. Postavite krilo prozora na horizontalnu površinu (najbolje na neki sto) i postavite na njemu novo staklo. Ukoliko nemate nekog da vam pridrži ram i staklo, upotrebite stege
7. Radite jednu po jednu stranu
8. Pomoću konveknog valjka postavite staklo u žleb
9. Postavite dihtung traku koristeći konveksni valjak. Postavljanje dihtunga kreće od ugla rama
10. Kada je prva strana nameštena, pređite na suprotnu stranu i ponovite korake.
11. Kada su sve strane gotove, oštrim nožem odstranite višak trake

• Ukoliko menjate staklo na starijim drvenim prozorima koji nemaju žlebove, stakla se učvrščuju malim ekserima, a na ivici se nanosi staklarski kit. Ukoliko je ram metalni, potrebno je pre postavljanja stakla naneti jedan sloj silikona.

Umesto zaključka

Menjanje stakla izgleda jednostavno, ali ipak ukoliko niste sigurni i nemate poverenje u svoje veštine, savetujemo da ipak pozovete majstore. Staklo može da bude opasno, mnogi su se posekli, a takva naknadna pamet vam nije potrebna.