Приказивање постова са ознаком prozorska stakla. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком prozorska stakla. Прикажи све постове

петак, 04. јануар 2019.

Koja stakla su najbolja za naše prozore?


Savremeni prozori imaju nekoliko funkcija, a jedna od važnijih je termoizolacija. Kroz prozore zimi toplota “beži” napolje, dok leti ona teži da uđe u prostorije (i tako nam povećava račune za grejanje tj. hlađenje). Pošto staklo zauzima najveću površinu, veoma je važno da ono što manje propušta toplotu u oba smera.

Termoizolacione karakteristike prozorskog stakla mogu da se poboljšaju sledećim merama:
  • Dodavanjem više slojeva stakla
  • Biranjem najpovoljnijeg rastojanja između dva stakla
  • Upotrebom stakla sa mekim filmom (Low E stakla, super Low E stakla)
  • Dodavanje plemenitog gasa u prostor između stakala (Argon, Kripton)


Ug i G koeficijenti


Da bismo bolje shvatili koristićemo dva koeficijenta:

  • Ug faktor (W/m2K) – gubitak toplote iz prostorije kroz staklo
  • G faktor (W/m2K) – prolazak toplote u prostorije kroz staklo (G faktor može najbolje da se objasni kroz sledeći primer – ukoliko je napolju temepratura 30 stepeni, staklo teoretski može da se zagreje do te temperature, koje ono zatim prenosi i u untrašnjost prostorije. Naravno, realno ono nikad neće dostići tu temepraturu, ali što se više zagreva, više će i preneti unutra)

Kod oba koeficijenta važi da što je vrednost niža, bolja je termo-izolacija. 


Vrste prozorskih stakala


Razlikujemo tri osnovne grupe prozorskih stakala, koja su danas u upotrebi:
  • Jednoslojna
  • Dvoslojna
  • Troslojna

 Jednoslojno staklo


jednoslojno staklo
Jednoslojno staklo
Jednoslojna stakla mogu da imaju različite debljine (najčešće 3 ili 5 mm). Karakteristično za ova stakla je to da oni propuštaju oko 85% energije napolju (njihov Ug se kreće od 5 do 5.8), dok protok energije prema unutrašnjosti (G koeficijent)  vrlo često zna da bude 100% (provodi 100% od količine energije koja je potrošena za njegovo zagrevanje).
Prozori sa jednim staklenim panalom danas se sreću samo kod vrlo starih stambenih objekata. Pokušalo se povećati njihove termoizlacione karakteristike time što su ugrađivani dupli prozori (dva odvojena krila sa jednostrukim staklima), koje imaju malo veći efekat, ali ne rešavaju problem gubitka energije.



Dvoslojno staklo


Radi se o sistemu sa dva stakla između kojih se nalazi prostor ispunjen vazduhom ili nekim
dvoslojno staklo
Dvoslojno prozorsko staklo
plemenitim gasom (najčešće argonom). U prodaji najzastupljeniji  su sistemi  4+16+4, gde je 4 debljina stakla (u milimetrima), dok je 16mm prostor između njih. Dimenzija prostora između stakala može da se kreće od 6mm do 24mm, ali najveći efekt se dobija kada je ta dimenzija od 12 do 16mm.
Vrednost Ug faktora kod ovih sistema je 2.8, što je veliki pomak u odnosu na jednostruka stakla. Ukoliko se u prostor između stakala doda argon, Ug faktor dobija vrednost 2.6. Osim argona koristi se i krpiton koji ima malo bolje karakteristike i upotrebljava se u sistemima sa tanjim staklima, ali ti prozori su veoma skupi.

Treba biti svesan pojave koja se javlja kod nekvalitetnih prozora, a to je ubrzani gubitak argona. Naime, ukoliko zaptivanje nije urađeno kako treba, argon može vrlo brzo da “iscuri”. Nema idealnog zaptivanja, i kod najkvalitetnijih prozora argon beži, ali veoma sporo, tako da se to i ne primeti. Kupac može da se zaštiti tako što će odabrati prozore koji imaju attest i garanciju da gubitak argona nije veći od 3% za 10 godina.

 Troslojno staklo


troslojno staklo
troslojno prozorsko staklo
Kod troslojnog stakla vrednost Ug i G je još manja, (1.7), ali ovi prozori su znatno teži i skuplji. Koeficijenti mogu da se poboljšavaju dadatkom argona i kriptona i mekih filmova (kod kojih su Ug i G 0,6 pa i 0,4). Vodi se diskusija da li su troslojna stakla dobro rešenje za naše klimatske uslove. U našem regionu zime nisu tako oštre i hladne, tako da možda nije optimalno investirati veće sume za ove super štedljive, ali i skuplja stakla, pošto nema adekvatan povraćaj u uštedi energenata (za razliku od Skandinavije i ostalih severnih zemalja, gde su troslojna stakla zakonski standard).

U produžetku možete poledati koeficijente nekoliko kombinacija prozorskih sistema:


Ug vrednosti kod raznih sistema prozorskih stakala


jednostruko staklo debelo 4 mm                                                                             5,8 W/m2K
dvostruko stako  4+16+4                                                                                        2,7 W/ m2K
trostruko 4+16+4+16+4                                                                                          1,8 W/ m2K
dvostruko 4+16+4 Planibel G (tvrdi film)                                                              1,7 W/ m2K
dvostruko 4+16+4 LowE staklo sa mekim filmom                                                 1,4 W/ m2K
dvostruko 4+16+4 LowE staklo sa argonom                                                          1,1 W/ m2K
dvostruko 4+16+4Super Low-E                                                                            1,0 W/ m2K
trostruko  4 LowE+16+4+16+4 Low-E                                                                 0,8 W/ m2K
trostruko  4 LowE+16 argon (90%)+4+ 16 argon (90%)+4 LowE                       0,6 W/ m2K
trostruko 4 LowE+18 argon (90%)+4+18 argon (90%)+4 LowE                         0,5 W/ m2K
trostruko 4 Super LowE +16 argon (90%)+4+16 argon (90%)+4 Super LowE  0,5 W/ m2K
trostruko 4 Super LowE+16 kripton (90%)+4+16 kripton(90%)+4 Super LowE 0,4 W/ m2K


prozorsko staklo

Zaključak



Kakve ćemo prozore ugraditi u naše domove je pitanje koje traži iscrpnu analizu i dobru informisanost. U svakom sllučaju danas su računi za grejanje i hlađenje veoma veliki, tako da treba razmišljati o dobroj izolaciji, ne samo prozora nego i zidova, fasada, itd. Pošto se preko prozora gubi najviše energije, oni zaslužuju najveću pažnju. U prodaji danas postoje veliki broj vrsta proyorskog stakla, sa šarenolikim kvalitetom. Kod nas firme koje proizvode prozore najčešće uvoze ramove i prozorske sisteme, i vrše njihovu montažu. Šta će montirati zavisi samo od njihove želje i načina psolovanja. Zato, nemojte nasedati na slatkorečivost prodavaca, nego se dobro raspitajte o njihovom proizvodu. Tako nećete zažaliti. 

петак, 16. новембар 2018.

Kako zameniti staklo na prozoru

Ranjivost prozorskih stakala



Stakla na prozorima ili staklenim vratima su vrlo ranjivi. Lopta, kamen, malo veći tresak zbog vetra ili promaje, mogu lako da ih slome ili da izazovu manju ili veću naprslinu. Pri tome nije retkost da se neko na slomljenom staklu iseče ili povredi. 
Šteta je veća zato što kroz slomljeno staklo duva vetar, prolaze kiša i sneg, to mesto je ranjivo i na provale, i zato ono mora vrlo brzo da bude zamenjeno.

slomljeno staklo

Zamena oštećenog stakla


slomljeno stakloZamena stakla je posao specijalizovanih radnji koji imaju obučene majstore i potrebne alate da to obave. Ali ukoliko imate vešte ruke, možete to uraditi i sami. Osim uštede u budžetu, nećete morati da čekate majstore, koji su ponekad veoma zauzeti i ne mogu odmah da odgovore na vaš poziv. Ukoliko je napolju zima ili duva hladna košava, čekanje je nešto što vam najmanje treba. 

Njapre je potrebno pronaći pravu zamenu slomljenom staklu. Stakla mogu da budu veoma različita, i po dimenzijama i po boji, tako da je potrebno da se malo pomučite i da nađete adekvatnu zamenu. Biće vam potrebna i dihtung traka -  silikonska ili gumena traka koja se stavlja u žleb prozorskog rama.  Takođe morate da imate i nešto od alata.

Kada ste obavili sve ove pripremne radove, možete da krenete sa zamenom.

 Koraci u zameni stakla


  1. Skinite krilo prozora
    slomljeno staklo
  2. Izvadite staro staklo. Ukoliko je potrebno manjim čekićem ili nekim tvrdim predmetom izbijte ostatke slomljenog stakla. Potrebno je biti pažljiv, ovi komadi znaju da budu veoma oštri
  3. Izvadite staru dihtung traku. Starija stakla umesto ove trake imaju kit koji treba očistiti.Koristite odvijač (šrafciger) ili dleto. Na kraju krpom obrišite ram
  4. Isečite staklo po meri. Ukoliko niste tome vični ili nemate potreban alat, tražite od prodavca da vam iseče staklo po dimenzijama
  5. Novo staklo treba da bude oko 2,5cm veće od rama krila prozra (sa svih strana)
  6. Postavite krilo prozora na horizontalnu površinu (najbolje na neki sto) i postavite na njemu novo staklo. Ukoliko nemate nekog da vam pridrži ram i staklo, upotrebite stege
  7. Radite jednu po jednu stranu
  8. Pomoću konveknog valjka postavite staklo u žleb
  9. Postavite dihtung traku koristeći konveksni valjak. Postavljanje dihtunga kreće od ugla rama
  10. Kada je prva strana nameštena, pređite na suprotnu stranu i ponovite korake.
  11. Kada su sve strane gotove, oštrim nožem odstranite višak trake
  • Ukoliko menjate staklo na starijim drvenim prozorima koji nemaju žlebove, stakla se učvrščuju malim ekserima, a na ivici se nanosi staklarski kit. Ukoliko je ram metalni, potrebno je pre postavljanja stakla naneti jedan sloj silikona.


slomljeno staklo


Umesto zaključka

Menjanje stakla izgleda jednostavno, ali ipak ukoliko niste sigurni i nemate poverenje u svoje veštine, savetujemo da ipak pozovete majstore. Staklo može da bude opasno, mnogi su se posekli, a takva naknadna pamet vam nije potrebna.