Приказивање постова са ознаком pvc. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком pvc. Прикажи све постове

петак, 16. октобар 2020.

Prednosti i nedostaci PVC prozora


PVC prozori se izrađuju od polinil-hlorida (PVC), široko rasprostranjenog materijala koji se koristi u mnogim proizvodima i sferama naših života.

PVC prozori su prvi put proizvedeni 1959 godine kao alternativa tradicionalnim drvenim prozorima. Međutim, 90-ih godina prošlog veka PVC prozori dobijaju veliki zamah, najviše zbog toga što su proizvođači poboljšali i pojeftinili postupak njihove izrade, kao i njihov kvalitet.

Danas je stolarija od PVC postala vodeća i dosta ljudi je uverena da su PVC prozori pravi izbor. I u tome ne greše.

Ali kao i sve na ovom svetu, i PVC prozori imaju svoje prednosti i mane.



Prednosti


Energetska efikasnost



pvc-prozor
PVC prozori su energetski najefikasnija opcija na tržištu.

Ali ovde ipak treba biti pažljiv zato što nisu svi PVC prozori isti, nusu napravljeni na isti način i nemaju svi iste izolacione karakteristike.

Postoji više razreda efikasnosti (slično kao kod bele tehnike) i kupci moraju biti obazrivi i informisani.

Najveći stepen energetske efikasnosti imaju prozori sa 6 ili 7 komora i dvostrukim i trostrukim Low-E staklima, napunjeni plemenitim gasom argonom.

Ovakvi prozori reflektuju toplotu tokom leta, dok zimi zadržavaju toplotu unutra.


Isplatljivost


PVC prozori su veoma isplatljivi. Koštaju manje od drvenih ili metalnih (aluminijumskih) prozora.

Kada se priča o isplatljivosti, ne treba gledati samo njihovu nabavnu cenu i cenu proizvodnje, nego i uštede zbog velike energetske efikasnosti, dužina trajanja i jeftinog održavanja.

Postoji mnogo različitih linija prozora koji se značajno razlikuju u odnosu na cenu, kvalitet, materijalu i konstrukciji.

Ukoliko želite da uštedite, možete kupiti jeftinije prozore, koji su manje kvalitetniji, tako da na kraju nećete puno uštedeti. Oni neće dugo trajati i prilično brzo možete očekivati kvarove i oštećenja, loše otvaranje i zatvaranje, slabo dihtovanje, veće račune za grejanje, itd.



Jeftino održavanje i čišćenje


PVC prozori ne trule, ne lome se, ne ljušte se, i zadržavaju svoj oblik, izdržljviost i jačinu i u najtežim klimatskim uslovima.

To ih čini dugotrajnim proizvodom kojemu ne treba veliko održavanje.

Ne može se tvrditi da 
uopšte ne zahtevaju održavanje i čišćenje, ali kod njih zaista ne mora puno da se radi.

Mogu se očistiti mekom krpom i neabrazivnim sredstvima za čišćenje kojih ima u svakoj prodavnici.



Trajnost i dug životni vek


PVC prozori traju decenijama i to sa veoma malim održavanjem. Iako nisu svi jednaki i nemaju svi isti kvalitet, trajnost i dug život su nešto što se podrazumeva.

Većina proizvođača izdaje garancije na 20 pa i 30 godina na PVC ram, dok su garancije na okov ipak manje, oko 5 godina.

Dužina garancija je veoma važna ukoliko vlasnik namerava da proda svoju nekretninu, zato što ona neće izgubiti od svoje vrednosti zbog starih prozora.



Izgled


PVC stolarija ima najviše opcija u smislu različitih dimenzija, stilova i boja. Prozori mogu biti klizni, dvostruki, jednostruki, preklopni, okretno nagibni, koji se otvaraju na kip, pravougaoni, kvadratni, okrugli, itd.

Mogu se naručiti i relativno lako proizvesti unikatni prozori sa prilagođenim oblicima i dimenzijama.

Što se tiče boja, PVC prozori su u većini slučajeva bele boje, ali može se naručiti i druge boje i dezeni(na primer mogu da “glume” da su od drveta).



Jednostavna montaža


Od instalacije prozora mnogo zavisi. Možete kupiti najskuplje i najkvalitetnije prozore, ali ukoliko su loše montirani onda neće ispuniti očekivanja i neće opravdati veću cena.

PVC prozori se u principu lako i brzo montiraju. Naravno, ne možete dopustiti svakom da vrši tu montažu, ali  iskusni radnici će bezo da montiraju vaše prozore i vi više nećete imati nikakvih problema. To nije slučaj sa drugim vrstama stolarije.

pvc prozori
PVC profil sa komorama

Mane



Uticaj na životnu sredinu


Polivinil-hlorid (PVC) je jeftin za proizvodnju, ali nije prirodan materijal. Za njegovu proizvodnju koriste se hemikalije koje imaju (negativan) uticaj na životnu sredinu.

Veliki problem je i odlaganje iskorišćenih PVC proizvoda, oni nisu biorazgradivi, a prilikom njihovog gorenja oslobađaju se otrovni i kancerogeni gasovi.

Proizvođači pokušavaju da reše ovaj problem reciklažom, ali reciklirani prozori nemaju isti kvalitet i trajnost (i skuplji su) kao originalni.



Preferencija stila


Neki ljudi više vole izgled i osećaj prirodnog drveta u svojim domovima, a to nije nešto što PVC proizvodi mogu ponuditi.

Drveni prozori izgledaju prirodniji, aluminijumski modernije, mogu se ofarbati u raznim bojama, pružaju toplinu koje PVC prozori ne mogu da ponove.

Međutim, drveni prozori su skuplji od PVC-a, imaju manju ili u najboljem slučaju sličnu energetsku efikasnost, ali traže mnogo više održavanja. Aluminijumski prozori sa druge strane su trajniji, ali  imaju daleko manju energetsku efikasno i su daleko, 
daleko skuplji.


Prozori


Završna reč


Sve stvari na ovom svetu imaju svoje prednosti i mane. Tako i PVC stolarija.

Kod PVC stolarije stvari se komplikuju i time što proizvodi nisu standardizovani, postoje mnogo proizvođača, kvalitet varira od super kvalitetnih do veoma loših prozora. 
Postoji mnogo raznolikosti u ponudi, tako da mora da budete sigurni da ste za svoje pare dobili najbolji mogući proizvod. 

Zato kupci moraju dobro da istraže tržište i proizvođače.

To traži izvesnu edukaciju, vreme i napore, a to svako od nas ne želi da potroši.

среда, 30. септембар 2020.

Ekološki problemi povezani sa PVC-om

O PVC-u


Polivinil hlorid (PVC ili samo vinil), je plastični materijal koji je u širokoj upotrebi još od sredine 20 veka.

Ima ga svuda oko nas, zato što se radi o jakom i veoma trajnom materijalu koji je otporan na koroziju, dejstva hemikalija, sunčevog UV zračenje, na vremenske uticaje, nije zapaljiv a uz sve to veoma je jeftin.

Upotrebljava se za izradu razne ambalaže (za hranu, bočice za sokove, vodu, alkoholna pića, itd), igračke, dodaje se u obući i odeći, za cevi, za lustere i druga rasvetna tela, od njega se izrađuje izolacija u kablovima i žicama, široko se koristu u građevinrstvu, u nameštaju i još mnogo toga.

PVC zauzima treće mesto u globalnoj proizvodnji i potrošnji plastike. Svake godine se proizvede preko 33 miliona tona PVC-a, i ta brojka se sve više povećava. 


proizvodi od PVC-a
Proizvodi od PVC-a


Kako prepoznati predmete od PVC-a


Svi plastični predmeti moraju da imaju žig. Oznaka za PVC je „3“ ili „V“. Kod bočica taj simbol se nalazi na dnu bočice, kod igračaka na donjoj strani. 

Ukoliko ne vidite nikakvu oznaku, onda bolje da ne kupujete te premete posebno ako se radi o ambalaži za hranu ili igračke. 

oznake za plastičnu ambalažu

Oznake za plastičnu ambalažu




U čemu je problem sa PVC-om?


Za početak, nafta i hlor koji se koriste u proizvodnji PVC-a nisu ono što bi se nazvalo „zelenim“ supstancama u pogledu njihove ekstrakcije, prerade i nusproizvoda.

Toliki deo našeg modernog života zasnovan je na nafti da, ako bi proizvodnja iznenada prestala, ne bi stradao samo transport nego svaki aspekt našeg života posebno proizvodnja plastike.

Ipak, za raliku od drugih plastičnih masa, za proizvodnju PVC-a je potrebno manja količina nafte zato što hlor čini oko 57% mase što je daleko više od ostalih polimera.




Dugovečnost materijala


Trajnost PVC-a se obično navodi kao prednost, ali u ekološkom smislu je nedostatak.

Radi se o materijalu koji nije biorazgradljiv, predmeti od PVC-a zadržavaju svoj oblik i strukturu decenijama i samo se usitnjavaju – predmeti jednostavno postaju manji i manji sve do mikronskih dimenzija.

Životinje kroz ishranu unose ove nevidljive čestica koje im blokiraju digestivni sistem. Na kraju lanca ishrane ove plastične granule dospevaju do čoveka.



Dioksin i ftalati


Dioksin je jedan od najsmrtonosnijih otrova koje je stvorio čovek i kumulativni je toksin, što znači da ostaje u telu dugo vremena.

Ftalati se dodaju PVC-u da bi ga učinili fleksibilnim. Dodaju se u dečjim igračkama kako bi ih učinili mekšim što je posebno opasno zato što deca grickaju svoje igračke.

Ovi aditivi u PVC proizvodima mogu da se oslobode usled povećane temperature i požara, a neke studije su pokazale da se “tiho” oslobađaju u deponijama gde se skladište predmeti od polivinil hlorida.



Recikliranje PVC-a


PVC je teško reciklirati usled prisustva aditiva, uključujući teške metale poput olova i kadmijuma.

Zato se u svetu trenutno reciklira ispod 1% PVC-a.



Alternative polivinil hloridu


Pokušava se proizvodnja materijala koji imaju sva poželjna svojstva kao PVC, ali bez navedenih negativnih eksternalija koji utiču na naše zdravlje i životnu sredinu.

Radi se na razgradivoj plastici koja će moći da se razgrađuje u deponijama (u uslovima mraka, toplota i vlage) u roku od nekoliko godina bez emisije toksičnih gasova ili drugih zagađivača.

Ali u ovom trenutku ovakve vrste materijala nisu široko dostupne i prilično su skupe što otežava zamenu predmeta od PVC-a.



Završna reč


Svaki materijal na kugli zemaljskoj ima svoje prednosti i mane. Nema idealne supstance i svaka nosi određeni rizik. Tako i polivinil hlorid i predmeti od koji su izrađeni od njega imaju određeni negativni efekat na našu životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Može se reći da je ovaj uticaj manji u odnosu na druge materijala, ali ne treba da se zanemari, treba biti svesan opasnosti i raditi na njihovom otklananju.

недеља, 25. новембар 2018.

Opasne materije koje ugrožavaju naše zdravlje


opasne materijeŽivot modernog čoveka je okružen raznim predmetima, materijalima i supstancama koji mu olakšvaju život. Ali nisu sve supstance bezopasne, naprotiv, neke su veoma opasne po naše zdravlje.
U produžetku je lista samog malog dela toskičnih supstanci koji ugrožavaju naše zdravlje:


Otrovne plastične materije


Plastika je svuda. Proizvodi od plastike su veoma korsni, ali nažalost mnogi od njih, ako ne i većina, nose zdravstveni rizik. Među najopasnijim su:

PVC (polivinil hlorid) - sadrži olovo, ftalate i oslobađa dioksin (ukoliko se zapali). Povezan je sa neurotoksičnim efektima i endokrinim problemima. Nalazi se u plastičnim proizvodima kao što su pokrivači, dečje igračke, kablovi, cevi, stolarija, itd., lista je velika.

Bisfenol-A (BPA) Smatra se da utiče na razne endokrine poremećaje. Može da izazove probleme u razvoju mozga i hormona, smanjivanje broja spermatozoida, erektilne disfunkcije, bolesti srca, dijabetes, oštećenje jetre i rak dojke. Nalazi se u tvrdim plastičnim predmetima (bočice i flašice za bebe, posudice za dečju hranu, ambalaža za konzerviranu hranu).

Melamin - dodaje se u neke plastične proizvode (ali i u hrani, kao što je bio skandal 2008 u Kini, gde je nađen u hrani za bebe). Povezan je sa otkazivanjem bubrega. Nalazi se na posuđu, dečijim tanjirima i čašama koji izgledaju kao da su od tvrde plastike.

Polistiren, stiropor – predmeti od stiropora mogu da sadrže supstance Stiren i Benzen, koji su kancerogeni i neurotoksični. Stiropor se koristi u građevinarstvu i ambalaži za razne proizvode.


Olovo


Olovo je visoko toksični teški metal koji može da se akumulira i zadržava u našim telima. Izlaganje čak i maloj količini može biti opasno po zdravlje. Posebno su osetljiva mala deca kao i trudnice. Izlaganje olovu je povezano sa pojavom kancera, hiperaktivnošću, nižim koeficijentom intelegencije, neurokognitivnim poremećajima kao što je ADHD (sindroma nedostatka pažnje), oštećenja bubrega, mišića i kostiju. U EU i drugim zemljama doneseni su vrlo strogi propisi u vezi sa sagorevanjem uglja (ugalj sadrži visok procenat olova), kao i korišćenja olova u proizvodima za široku upotrebu kao što su benzin, boje, PVC stolarija (dodaje se kao aditiv za boju) itd., koji su smanjili izloženost stanovništva na olovo.


Dioksin



Dioksin je nusproizvod mnogih industrijskih procesa koji uključuju molekulu hlora, kao što je proizvodnja pesticida, proizvodnja i spaljivanjePVC plastike, beljenje papira, i slično. Često se naziva super-toksinom, a po kancerogenosti smešten je u grupi 1. Povezuje se sa nepravilnostima pri rađanju, neplodnošću, smanjenjem broja spermatozoida, endometriozom, dijabetesom, teškoćama u učenju, supresijom imunološkog sistema, problemima pluća, poremećajima kože i brojnim vrstama raka. Tragovi dioksina se mogu naći u vazduhu, vodi, zemljištu. Vrlo lako ulazi u lanac ishrane prvo biljkama, pa ribama, životinjama i na kraju kod ljudi.


Ftalati


opasne materije
Ftalati se nalaze u plastičnim i kozmetičkim proizvodima (između ostalog mogu da se nađu u dečjim igračkama i dečjim proizvodima). Koriste se i kao dodatak PVC smesamaNaučne studije ih povezuju sa prevremenim porođajima, neplodnošću i rakom. Najopasniji ftalati su zabranjeni u EU, ali nisu zabranjeni u ostalim državama koje i dalje koriste ove opasne materije.


Isparljiva organska jedinjenja (engleski Volatile Organic Compounds VOCs)        


Radi se o brojnim jedinjenjima na bazi ugljenika. Mogu da izazovu kako kratkotrajne akutne zdravstvene probleme (glavobolje), tako i dugotrajne efekte uključujući i karcinom. Reaguju brzo i koncentracije se obično smanjuju tokom vremena. Sastavni su deo boja koje se koriste u građevinarstvu za premazivanje unutrašnjih zidova (poznati je slučaj “smrdljivih zgrada” u Beogradu).  Jedna od metoda za njihovu neutralizaciju je provetravanje ili dodavanje test mirisa koji upozoravaju na njihovo prisustvo.


Persistentni (postojani) organski zagađivači (engleski Persistent Organic Pollutants - POPs)



Kao što i samo njihovo ime kaže, radi se o jedinjenjima koja su dugotrajna (mogu da traju stolećima) i otporna na razgrađivanje. Karakteristično za ove zagađivače je to da se bio-akumuliraju u našem okruženju i našim telima. Mogu da stignu veoma daleko i akumuliraju se na hladnim mestima poput polarnih krajeva. Mala količina ovih opasnih jedinjenja može da prouzrokuje velike zdravstvene probleme kao što je mučnina, teškoće u učenju, ADHD, autizam, problemi sa tiroidnom žlezdom, hormonalne poremećaje, rak. Postoje četiri kategorije postojanih organskih zagađivača:
  • pesticidi,
  • industrijske hemikalije,
  • bromirani retardanti
  • neželjeni nusprodukti

Neka jedinjenja prirodno nastaju, na primer dejstvom vulkana i raznih biosintetičkih puteva, ali većina njih su rezultat ljudskih aktivnosti. 1972 usvojena je Stokholmska konvencija o persistentnim organiskim zagađivačima koja ima za cilj njihovu eliminaciju, ali na žalost razvijene su potpuno nove hemikalije.


Hemijski inhibitori plamena


Ova jedinjenja se dodaju raznim proizvodima kako bi sprečili ili usporili njihovo paljenje, tj smanjuju tačku zapaljivosti, ali otkrilo se da imaju izuzetno opasne nuspojave. Za najopasnije po zdravlje se smatraju bromirani retardanti (PBDE) i fosfatni estri, uključujući TDCP i TCEP fosfat. PBDEs, TDCP i TCEP su povezani sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, uključujući neurološke i hormonske poremećaje, oštećenja organa, poremećenja štitne žlezde, problemi sa steritlitetom i pojave kancera. Posebno su izložena deca i odojčad.


Perfluorisana jedinjenja (engleski Perfluorinated compound ili PFCs)



Ova jedinjenja se dodaju raznim proizvodima kako bi oni bili otporniji na mrlje, razna ulja i vodu. Koriste se u u preparatima za čišćenje nameštaja, posuđa i odeće, u ambalaži za hranu - razne folije, kesice za čips, keks, kokice i slično. Najopasnija jedinjenja su PFOA i PFOS koja su pronađena gotovo u svakom čoveku koji je testiran na njih, čak i kod dece gde su nivoi veći nego kod odraslih. Smatra se da su veoma kancerogeni i da utiču na razne nepravilnosti pri razvoju.




Formaldehid


Formaldehid je smrdljiv, bezbojan i zapaljivi gas klasifikovan kao kancerogen grupe 1, zato što izaziva rak kod ljudi i životinja. Može iritirati oči, nos i grlo i izazvati astmu. Emisije formaldehida se uglavnom smanjuju tokom vremena, ali ipak mogu da traju nekoliko godina, dovoljno za razvijajanja nekog obolenja. Ima široku upotrebu u proizvodima koje koristimo svaki dan, a to da ne znamo, tako da zakonodavci imaju problema da naprave sveobuhvatnu listu proizvoda koji sadrže ovu opasnu supstancu.


opasne materije

Završna reč



Ova lista je samo mali deo svih onih materija, supstanci i jedinjenja koji ugrožavaju naše zdravlje. Ima ih svuda, u našim domovima, školama, fabričkim halama, sportskim salama, pa i tamo gde ne bi smeli da budu – u vrtićima, bolnicama, itd. Naprednija društva preduzimaju mere koje ograničavaju ili zabranjuju njihovu upotrebu, ali na jednu zabranjanu supstancu pojavljuju se još dve nove, koje mogu da imaju isto takvo a možda i veće neželjeno dejstvo. 

Ispred čovečanstva je veoma veliki posao.

недеља, 07. октобар 2018.

Kako se rešiti PVC otpada?

plastic island


Plastične mase kao veliki zagađivači prirodne sredine


Plastika i plastični proizvodi su u velikoj meri poboljšali ljudski život i to malo ko može da ospori. Ali ona u sebi nosi i jedan veliki problem, a to je šta posle njene upotrebe? Šta da se uradi sa milionima tona plastičnog otpada? Ovaj problem izvire iz dve najveće prednosti plastičnih masa, a to je njihova velika trajanost i jeftina cena proizvodnje i upotrebe.

Plastika praktično ne može da se uništi, ona se teško i dugo razgrađuje (potrebno je više od 450 godina) i kao takva utiče na prirodu tako što je zagađuje. Plastične stvari vrlo lako bacamo (smatra se da preko 40% plastike se upotrebi samo jednom), a onda nam se ona vrati – preko vodotokova, potoka, rečica i reka, ona stigne do mora i okeana, gde su zabeležena ogromna plastična ostrova. Ovu plastiku jedu ribe, ribu jede čovek, a nekom ironijom sudbine krug se zatvori i na trpezu može da nam stigne nešto što smo odavno bacili.

Naravno, nije nam sama plastika kriva, već način na koji je koristimo i šta radimo sa njom kada istekne njen rok trajanja.


Plastika u građevinskoj stolariji


Polivinil hlorid (PVC), je samo jedna od mnogih vrsta plastičnih masa koje danas postoje, a koji je našao veliku upotrebu u građevinarstvu i u građevinskoj stolariji. PVC prozori i vrata danas dominiraju na tržištu stolarije, kako u razvijenim državama, tako i u onim manje bogatim. Razlozi su naravno njihova niska cena, kao i velika energetska efikasnost i bolja izolacija (toplotna i zvučna).

deponija
divlja deponija negde u Srbiji
Pri proizvodnji kvalitetne PVC stolarije koristi se tz GreenLine tehnologija, koja isključuje olovo, a kao dodatke koristi ekološke cink-kalcijum stabilizatore. Ovo je relativno nova tehnologija, dok su kod nas još uvek u većini slučajeva proizvodi koji su stari nekoliko decenija i koji nisu ekološki bezbedni za okolinu. Stara stolarija od pre nekoliko decenija više ne zadovoljava današnje standarde, koji postaju još stroži.

Dodatni problem kod nas je to što se otpadni materijal skoro 100% skuplja na deponijama. Ne postoji spaljivanje a reciklaža je na nivou statističke greške (možda oko 5%). A reciklaža je možda najbolje rešenje za rešavanje problema starih PVC proizvoda (kao i niza drugih proizvoda, ali ovde je fokus na građevinskoj stolariji).



Reciklaža PVC stolarije


Osim što rešava problem prenatrpanih deponija, reciklaža PVC sirovina obezbeđuje materijal za dalju proizvodnju. Tako na primer u Nemačkoj, vodećoj zemlji u proizvodnji PVC stolarije, reciklirani materijal je jedan od glavnih izvora sirovina za proizvodnju novih profila.

Prednosti reciklaže stare stolarije

  • Dobija se kvalitetan i jeftiniji materijal koji se koristi ponovo u procesu proizvodnje
  • Zaštita životne sredine
  • Štednja resursa

PVC materijal može da se reciklira do sedam puta a da ne menja svoj kvalitet, osim svoje boje. Ovako dobiven materijal se prepoznaje po sivoj boji, zato se koristi za proizvodnju jezgra profila i za unutrašnje komore. Da bi se siva boja sakrila, površina profila može da se prekrije tankim slojem novog materijala koji ima belu boju. Najbolji odnos je da dve trećine bude od recikliranog polivinil hlorida, a jedna od novog materijal.

Ovakvi profili imaju skoro iste karakteristike kao i profili od potpuno novog materijala, a nekoliko puta su jeftiniji.

Vrste reciklaže


Reciklaža može da bude

  • termička, 
  • mehanička
  • hemijska – najbolja reciklaža, zato što se oslobađaju gasovi koji se koriste za dalju proizvodnju

Faze procesa reciklaže


  • prikupljanje starih odbačenih profila – iako ne deluje tako ova prva faza ponekada je najteža (naročito za neorganizovana društva i države)
  • odvajanje PVC sirovina od ostalih materijala (stakla, metalni okovi)
  • grubo usitnjavanje PVC materijala,
  • sitnije mlevenje materijala u granule,
  • prečišćavanje granula 
plastic waste
Reka zatrpana plastičnim otpadom

Završna reč


Problem sa odbačenim i dotrajalim prozorima i vratima koji su izrađene od PVC-a, zna da bude veliki problem. Prenatrpane deponije ili potoci koji su puni raznih plastičnih proizvoda, pa i stolarije, su čest prizor. Najgore od svega je što postoji način da se ovaj problem reši, a videli smo da je reciklaža najbolji način, ali nedostaje bolja organizacija i volja. Za neka društva se pokazalo da im je vrlo teško da načine prvi incijalni korak, a to je organizovati skupljanje i selekciju odbačenih predmeta. Najlakše je skinuti stari prozor i ostaviti ga pored kontejnera, neka se drugi brine o tome. Ali, ova lakomislenost i nebriga se kao bumerang vraća. Ako  produžimo ovako nećemo imati ni čistu vodu, ni čistu zemlju za našu hranu. Plastični predmeti traju večno, oni se vrlo teško razgrađuju, potrebni su vekovi za to, zato je možda minut ili dva do 12 da konačno stavimo prst na glavu i da preduzmemo potrebne korake. 









понедељак, 27. август 2018.

PVC vs uPVC stolarija


U našoj javnosti  se relativno dobro zna o PVC stolariji i PVC-u uopšte, ali malo se zna da postoje više vrsta polivnil hlorida, i da su prozori i vrata u stvari napravljeni od jedne vrste PVC-a koji se zove neplastificirani polivinil hlorid ili uPVC. Razlika je na prvi pogled beznačajna, ali je vrlo bitna.

O polivnil hloridu (PVC) i njegovoj izradi


PVC je skraćenica za polivinil hlorid, radi se o plastičnoj masi koja ima veoma široku primenu, a između ostalog i za PVC stolariju.
PVC prozori se izrađuju od ramova ili profila koji se proizvode u posebnim mašinama – estruderima gde se PVC masa istiskuje pod pritiskom. Zatim se ovi profili seku po dimenzijama i spajaju se varenjem pomoću specijalnog postupka termoplastičnog zavarivanja. U profile se ubacuju metalne šipke i trake koje imaju zadatak da ojačaju prozore. Na ramove se dalje stavlja staklo, okovi, itd.

pvc vs upvc


Zadržimo se još malo na polivnilnoj masi. U nju se još u ekstruderima dodaju razni aditivi i stabilizatori koji imaju zadatak da poboljšaju karakteristike prozora i vrata. Jedan od tih aditiva su i plastifikatori koji određuju o kojoj se vrsti polivinil hlorida radi.

Ukoliko se oni dodaju radi se o PVC-u, a ukoliko se ne dodaju, onda se radi o neplastificiranom PVC-u koji je poznat i po enegleskoj skraćenici uPVC.

Plastifikovani PVC (polivinil hlorid)


pvc vs upvcPVC je skraćenica za polivinil hlorid, plastična masa koja se koristi u mnogim oblastima života, Plastifikatori u njegovom sastavu dobrinose da on bude veoma fleksibilan i elastičan, što je od velikog značaja kada se radi na primer o izradi plastičnih cevi za vodovod ili kanalizaciju, ali ne i za izradu stolarije.

Između ostalog i u građevinarstvu. Sastoji se od  57% hlora (koji se dobija od industrijskih soli) i 43% ugljenika (koji se dobija od gasa ili nafte). 

Plastificirani PVC se najviše koristi za izradu:
  • vodovodnih i kanalizacionih cevi
  • izolacione slojeve u električnim vodovima
  • dečjih igračaka
  • ambalažnih pakovanja
  • ranije (a negde i dan danas) se ova vrsta polivinil hlorida koristila za izradu jeftinih i nekvalitetnih prozora i vrata
Prednosti
  • Fleksibilnost, elastičnost, savitljivost
  • Otporan na oksidaciju i koroziju
  • Otporan na hemikalije
  • Jeftin materijal

Nedostaci

  • Manje izdržljiv od uPVC-a
  • Nije otporan na UV zračenje kako uPVC
  • Kratak rok trajanja od 10 do 15 godina (ukoliko se ipak koristi za izradu prozora)
  • U njegovom sastavu se nalaze neki toksini (dioksin i ftalatidi) koji se oslobađaju pri visokim temepraturama i požarima. Postoji velika opasnost u slučaju kada se izluženi proizvodi lageruju na deponijama gde se vremenom oslobađaju ova otrovna jedinjenja. Na ovim mestima dosta često se pali vatra (namerno i nenamerno) koja oslobađa ove zuzetno otrovne i kancerogene gasove
  • Teško se reciklira (može da se reciklira samo 1%)

pvc vs upvc


uPVC (neplastifikovani polivinil hlorid)


uPVC je stručna oznaka za polivinil koji ne sadrži plastifikatore. Ova vrsta  se najviše koristi za izradu PVC stolarije.


Osobine
    pvc vs upvc
  • Ovaj materijal nije elastičan kao plastifikovani PVC, naprotiv, veoma je krut i poseduju veću otpornost
  • Ne menja se pod uticajem vremenskih uslova (visoke i niske temperature, UV zračenje, padavine)
  • Ne oslobađa toksine i potpuno je bezbedan
  • Otporan je na vatru i visoke temperature
  • Može da se reciklira (i do 7 ciklusa)
  • Relativno jeftin materijal za proizvodnju
  • Otporan na hemikalije i napad insekata i mikroorganizama
  • Ima dobra izolaciona svojstva
  • Lako i jeftino održavanje 
  • Dugotrajan - PVC stolarija bez plastifikatora može da traje više od 5 decenija


Umesto zaključka

pvc vs upvc
Nekome će ove razlike možda izgledati previše akademske i stručne, ali nije na odmet znati ponešto i o vrsti i sastavu materijala od kojeg je izrađena stolarija u našim domovima.

Postoji na tržištu i ona najnekvalitetnija roba koja je izrađena od plastificiranog PVC-a, a koja lako može da se kupi, i ne znajući za njihova loša svojstva i slab kvalitet. 

Odabrati kvalitetan prozor je povezano sa znanjem i dobrom informacijom. U svetu interneta i dostupnosti obilja informacija, ne treba se više pouzdati u sreću. 

четвртак, 06. октобар 2016.

O Polivinil hloridu i aditivima


Polivinil Hlorid – PVC


Polivinil Hlorid poznatiji i po skraćenici PVC, je vrsta plastične mase od koje se proizvode mnogi proizvodi koji imaju široku primenu u našem svakodnevnom životu (vodovodne i kanalizacione cevi, prozori i vrata, ambalaža za životne namirnice, izolacija za žice i kablove, fasade, itd). Njegova široka primena je moguća zahvaljujući osobinama samog materijala:

  • Čvrst a lagan – ima malu specičnu težina
  • Pogodan za obrađivanje - može se lako rezati, oblikovati, variti i spajati u različite oblike
  • Otporan na degradaciju, hemijske agense, truljenje, koroziju i mehaničke udarce i abraziju.
  • dugovečan i izdržljiv
  • poterbno je vrlo malo održavanje
  • niska cena,
  • pogodan je za reciklažu
  • mala potrošnja energije i sirovina za njegovo dobijanje
  • dobar izolator za toplotu, električnu energiju i zvučne talase
  • teško zapaljiv 

Hemijski sastav PVC-a


Hemijski sastav poli(vinil hlorid) -a omogućuje ovoj vrsti plastične mase ove osobine koji ga izbacuju u sam vrh poželjnih materijala za raznorazne proizvode. PVC je polimer – polimeri su velike molekule koje su sastavljene od manjih molekula istog sastava. Molekula je sastavljena od atoma ugljenika (C), vodonika (H) i Hhlora (Cl) ili hemijska formula glasi (CH2=CH-CL)n.


Molekula Poli(vinil) Hlorida

Molekula Poli(vinil) Hlorida
Više o hemijskom sastavu možete pročitati na ovom sajtu.

Proces dobijanja Polivinil hlorida

Molekul poli(vinil hlorid)-a se dobija preradom petroleuma ili prirodnog gasa i soli. Hlor koji se koristi za proizvodnju PVC-a se izdvaja iz kuhinjske soli (50% težine PVC-a je iz soli). Nizom procesa molekul soli (NaCl) se „cepa“ i dobijaju se Na+ i Cl- joni. Ovako dobiveni jon Cl- ulazi u reakciju sa etilenom ili acetilenom i dobija se Vinil Hloridni Monomer (skraćeno VCM). Radi se o vrlo zapaljivom i ekspolzivnom gasu koji poseduje opojna svojstva i treba pažlivo da se čuva i transportuje. 
Proces dobijanja PVC
Proces dobijanja PVC


Vinil hloridni monomer se zatim pod pritiskom utečnjava i kao takav se unosi u reaktor za polimerizaciju u kome se nalaze voda i katalizatori koji pomažu u burnoj reakciji polimerizacije - hemijski proces u kome se dobija poli(vinil hlorid) koji ima stabilnu molekulu koja ne ulazi u rekacije sa drugim jedinjenima. Ovako dobiven materijal ima praškasu strukturu ili je u vidu smole.

Aditivi


U praksi ovakav sirovi polivinil hlorid se vrlo retko koristi,posebno kada se upotrebljava za proizvodnju  stolarije. On ulazi u nove industrijsko-hemijske procese gde mu se dodaju druga jedinjenja (nazvani još i aditivi) koji omogućuju njegovu širu i bolju primenu i daleko bolje osobine.

Najčešći aditivi u proizvodnji PVC stolarije su:

  • Spoljašni i unutrašnji lubrikanti 
  • Stabilizatori toplote 
  • Akrilni polimeri 
  • Titanijum Dioksid 
  • Plastifikatori (ftalati) 

Lubrikanti (maziva, masti)

To su masni alkoholi i estri koji imaju ulogu maziva ili podmazivanja. Mogu da budu spoljašni i
unutrašnji. Oni se dodaju u toku proizvodnje u procesu zvanom ekstruzija (istiskivanje) i nemaju značaj za vreme eksploatacije stolarije. Bez ovih podmazivača, PVC će se uvijati i ponašati kao testo tako da nije moguće raditi sa njim, a može se i zapaliti u ekstruderu.
Spoljašni lubrikanti se nanose na površini PVC mase koja izlazi iz mašine u vidu tankog sloja, dok se unutrašnji ubrizgavaju u unutrašnjost polivinilne mase. 


Kao lubrikanti najčešće se koriste:
  • Parafinski vosak i
  • Stearinska kiselina.


Toplotni stabilizatori

Najčešće se koristi kalaj i njegova jedinjenja koji imaju ulogu da stabilizuju PVC masu tokom proizvodnje, i da povećavaju izdržljivost PVC stolarije na vremenske nepogode.

Akrilni polimeri
Akrilni polimeri imaju više uloga:
  • pojačavaju otpornost na mehaničke udare 
  • sprečavaju pojavu pukotina na prozorima, 
  • povećavaju otpornost na sunčeve zrake 
  • produžavaju trajnost PVC stolarije 
Akrilni polimeri se dodaju prilikom obrade PVC-a i utiču na konzistenciju materijala kada se on pretvara u plastičnu masu tako što se molekule akrilnih polimera „rastvaraju“ u molekulama polivinil hlorida, i tako grade homogenu masu. Dodavanjem ovih jedinjenja postiže se to da se PVC topi i hladi u jednakim stepenima i na celoj površini, tako da je kvalitet smese uramnotežen. Osim toga prozori i vrata dobivaju elstičnost. Bez dodavanja akrilnih polimera oni su manje otporni na vremenske neprilike i previše krti (što otežava manipulaciju pri montiranju i transportu).


Titanium Dioksid - TiO2

Sastavni deo pigmenta koji se koristi za dobijanja bele boje (10% od težine PVC stolarije otpada na TiO2). Osim boje, titanijum dioksid povećava otpornost na UV zrake koji su odgovorni za to što boja bledi. Beli pigment odbija sunčeve zrake i sprečava da se toplotna energija zadržava na površini prozorskog rama ili u njegovim komorama. Titanijum Dioksid je relativno skup, ali je neophodan kako bi PVC stolarija zadržala svoje karakteristike tokom više decenija.


Plastifikatori (ftalati)

Plastifikatori (ftalati) se dodaju PVC materijalu da bi se dobila mekost i elastičnost. Radi se o estrima ftalatne kiseline i alifatskih alkohola. Bez njih Polivinil hlorid bi bio težak, krt i težak za obradu.



четвртак, 03. септембар 2015.

Da li je PVC siguran materijal?


Šta je polivinil hlorid?


Polivinil hlorid (PVC) je plastična materija koja se sastoji od 3 hemijskih elementa: ugljenik, vodonik i hlora. Ima široku primenu, najviše u građevinarstvu za proizvodnju PVC  stolarije, PVC cevi, električnih žica, tuš zavese, vodovodne i kanalizacione sisteme, podovi, fasade i još puno proizvoda koje se koriste u svakodnevnom životu.




Da li su proizvodi od  PVC-a sigurni i bezbedni?

Postoje različita mišljenja na ovu temu i diskusija traje nesmanjenom žestinom do današnjih dana. Posotoje dve grupe: grupe različitih razmišljanja: oni koji misle da je PVC i proizvodi od PVC-a izuzetno štetan, i da ga treba izbaciti iz upotrebe, i oni koji su ubeđeniji da je PVC potpuno bezbedan.


Grupe za zaštitu životne sredine (a najviše Greenpeace) tvrde da su proizvodi od PVC-a opasni za ljudsko zdravlje, i to u svakoj fazi - od proizvodnje do odlaganja. 
Pristalice polivinil hlorida  ukazuju na istraživanja koja tvrde da ove optužbe nisu naučno dokazane, i da se radi o običnoj histeriji i negatinvom marketingu.
Obe strane iznose  jake argumente, u ovom tekstu iznosimo tri mogućnosti za štetno delovanje po ljudsko zdravlje.


1.Proizvodnja PVC ugrožava životnu sredinu i zdravlje fabričkih radnika



Hemijska formula
monomer vynil chlorid
- Argumenti protiv PVC-a

Godine 1970, pojavile su se neke sumnje da  izlaganje monomeru vinil hlorida (VCM), koji je sastavni deo polivinil hlorida, izaziva redak oblik raka jetre. Doneseni su strožiji propisi sa ciljem zaštite radnika. Nažalost, u proizvodnji PVC i dalje se oslobađaju opasne  hemikalije. Ekološke organizacije nisu zadovoljne ovim strožim propisima nego zahtevaju potpuno obustavljanje proizvodnje


Argumenti  za PVC


Industrija i podržavaoci PVC-a iznose činjenicu  da nije bilo nijednog dokumentovanog slučaja raka jetre u pogodnima za proizvodnju PVC-a posle donošenja strožih zakona 1976 godine. Oslobađanje toksina u vazduhu je drastično smanjeno na netoskično nivo. Centri za kontrolu i prevenciju raka jetre stalno kontrolišu pogone i dokumentuju slučajeve, tako da po njihovom mišljenju ne postoji  razlog da se proizvodnja zabrani. 

Plant for production pvc windows
Pogon za proizvodnju PVC ramova za prozore


2. Predmeti koji su izrađeni od PVC pri svakodnevnoj upotrebi oslobađaju  kancerogene materije koji ugrožavaju one koji ga koriste


Argumenti protiv PVC-a:

PVC sadrži štetne kancerogene materije, kao što su monomeri vinil hlorida (VCM) dioksin i još neke, koje se ispuštaju u unutrašnjem okruženju i ugrožavaju ljude koji rade i žive u zgradama. Dioksin je super-toksična hemikalija koja se oslobađa kada plastika gori. Osim raka, dioksin takođe može izazvati bolesti nervnog sistema i pojavu urođenih mana. Ako se desi požar, kuće i zgrade koje sadrže 
proizvode od PVC-a,  postaju opasne ne samo za vlasnike nego i za vatrogasce. 


Argumenti za PVC
 
Branioci ističu da je VCM komponenta koja ulazi u proizvodnju PVC-a, ali jednom kada se hemijski veže i postane njegov sastavni deo on je potpuno neškodljiv, on je u toj vezi stabilan i ne emituje se u okolinu. Dioksin se oslobađa jedino u slučaju požara, i to pri ekstermno velikim temepraturama. Vatrogasci znaju za tu opasnost tako da su opremljeni maskama sa kiseonikom, uostalom i drugi građevisnki materijali oslobađaju gasove pri požaru, tako da PVC nije nikakav izuzetak. Istraživanja na pacovima su pokazala da je potrebna velika količina ovih štetnih materija (500 g dnevno u periodu izlaganja od 100 dana) da bi se izazvao neki kancer, a to nije realna opasnost.


3. Odlaganje proizvoda od PVC-a  je nesigurno i opasno

Argumenti protiv PVC-a:
Incineration of waste
spaljionica otpada

Ističu se teškoće pri oslobađanju od isluženih i starih predmeta od PVC-a. Pri spaljivanju Polivinil Hlorid oslobađa gas dioksin koji je vrlo toksičan. Spaljivanje je potrebno vršiti u specijalnim spaljionicama  koje ne ispuštaju otrovne gasove u atmosferi, ali te konstrukcije su vrlo skupe, a pošto je u Evropi i Severnoj Americi spaljivanje smeća komercijalna delatnost kojima se bave privatne firme, da bi uštedeli one ne investiraju u skupu opremu nego rade po nižim standardima  tako da je u nekoliko slučajeva otkriveno ispuštanje dioksina i CO u atmosferi. Ekološke organizacije ne veruju da se se splajivanje može u potpunosti kontrolisati, tako da je njihov zahtev zatvaranje svih spaljionica pogona. Rešenje nalaze u reciklaži. Ali PVC proizvode je relativno teško reciklirati, oni posle svog veka upotrebe potpuno gube svoje mehaničke i druge karakteristike i ne mogu da se recikliraju. “Zeleni” smatraju i da je odlaganje na deponijama isto tako opasno pošto aditivi iz PVC-u ponekad mogu da kontaminiraju zemlju i podzemne vode. .


Argumenti za PVC:


Disposal of PVC
Deponija
Činjenice koji ističu zagovornici Polivinil hlorida je to da PVC proizvodi traju znatno duže od drugih materijala, tako da se ređe pojavljuju na deponijama od svojih ne-vinil ekvivalentata. PVC oslobađa opasne materije samo ako gori, tako da tvrdnje da se na deponijama

oslobođaju toksini u podzemnim vodama nisu naučno potvrđena. Čak je velik broj deponija obložen sa PVC oblogama (folije) baš zbog sprečavanja isticanja opasnih materija u zemljište. Polivinil hlorid se ne raspada, problem je na drugoj strani, proizvodi od PVC na deponijama mogu da se gomilaju godinama ida smanjuju slobodne kapacitete u deponijama. Predlog za rešavanje ovog problema je da se oni melju u sitne granule koje mogu ponovo da se upotrebljavaju u slabije kvalitetnim plastičnim proizvodima, što prestavlja jednu vrstu (polu)reciklaže.



Zaključak

Videli smo samo deo argumentacije protivnika i zagovornika PVC-a, Samim tim što je upotreba polivinil hlorida široko rasprostranjena govori o tome da je argumentacija pro-polivinil grupa izdržanija i tašnija, ali ova tema nije zatvorena, debata traje i dalje nesmanjenom žestinom, ekološke organizacije nisu uspeli da zabrane proizvodnju, ali njihova kampanja deluje i utiče na poboljšavanju standarda pri proizvodnji i odlaganju PVC proizvoda

Svako ko ima svoje mišljenje o ovoj temi možete se  uključiti postavljanjem svog komentara.


четвртак, 30. јул 2015.

TRAJNOST PVC PROZORA

Prozore u kojima se ugrađuju PVC ramovi imaju više prednosti ali jedna od najznačajnijih je njihova trajnost, izdržljivost i jednostavno i jeftino održavanje.

PVC (Polivinil Hlorid koji ulazi u grupi plastičnih polimera) je materijal koji se upotrebljava u mnogim delatnostima od vodovodnih i kanalizacionih cevi, kablova za struju, instalacija, higijenskih materijali i td. Naravo, to je idealan materijal za proizvodnju dugotrajnih, jeftinih, energetski efikasne stolarije koja ne zahteva preveliko održavanje. PVC-u se dodaju i drugi sastojci (aditivi, stabilizatori, pigmenti, plastifikatori i sl.) koji mu daju prepoznatljivu čvrstinu i trajnost. Ovi prozori su daleko najpopularniji izbor u psolednjih nekoliko decenija u Zapadnoj Evropi i Americi gde su u velikoj meri zamenjeni stari drveni prozori (u Velikoj Britaiji procenat PVC prozora u novim zgradama je oko 85%). Njihova popularnost je posebno izražena u poslednje vreme kada je energetska efikasnost i štednja energije postala vrlo značajna u Evropskoj Uniji, pri čemu su doneseni i nekoliko direktiva.



Prozori zbog svoje uloge moraju da budu:

  • Otporni na ekstremene meterološke prilike (sneg, vetar, kiša, oluje), toplo vreme, hladno vreme,
  • Otporni na buku
  • otporni na vlagu i so u vazduhu, kao i na zagađen vazduh,
  • otporni na insekte i mikroorganizme
  • da imaju visoka izolaciona svojstva
  • da budu energetske efikasni
  • da ne gore na visokim temepraturama,
  • da budu ekološki „prijateljski“ - koja se izražava na dva načina, uštedom energije i mogućnosti reciklaže
  • održavanje da bude jeftino i jednostavno
  • da budu konkurentni
PVC višekomorni ram


Malo je materijala koji mogu da odgovore na sve ove zahteve modernog stanovanja. Za razliku od drugih materijala od kojih se proizvode prozori, PVC je u potpunosti otporan na trulenje, koroziju, na ljuštenje, struganje, savijanje ili gubljenje boje, imaju malu specifičnu težinu, mogu da se izrađuju u raznim veličinama, formama i oblicima. Prozorski ramovi novijih generacije imaju visoku otpornost na UV zračenje tako da su pogodni i za klimatska područja sa visokom temperaturom i brojnih sunčevih dana. To se postiže upotrebom titanijum oksida.  




I ono što je najvažnije, PVC prozori ne gube svoja svojstva tokom godina tako da mogu da traju decenijama i u tome je njihova najveća prednost.  Održavanje PVC prozora je vrlo jednostavno i jeftino, dovoljno je samo povremeno obrisati prašinu krpom koja je natopljnaj sa nekim deterdžentom. Nije potrebno farbanje pošto može da se naruči bilo koja boja. Smatra se da minimalna dužina trajanja PVC prozora u kom periodu oni uopšte ne gube svoja svojstva oko 40 godina. Dužinu trajanja tj njihova trajnost najviše zavise od delova koja nisu od Polivinil Hlorida, kao što su šarke, brave, mehanizme za otvaranje i zatvaranje. Potrebno je povremeno podmazivati brave i mehanizme za otvaranje kao i brisanje prašine i prljavštine na njima. 

среда, 06. мај 2015.

Proizvodi od PVC-a i rešavanje njihovog otpada


PVC kao materijal koji dominira savremenim životom


Već više od 50 godina, PVC (poli- + vinil + hlorid) je jedan od najćešće korišćenih materijala u svetu. Zahvaljujući svojim osobinama, proizvodi od PVC-a imaju vrlo široki spekatar upotrebljivosti i primene skoro u svim sferama ljudskog života.

Osobine:

Najvažnija osobina je što se PVC lako  proizvoid i obrađuje. U zavisnosti od aditiva koji se dodaju tekom njegove proizvodnje a u zavisnosti od potreba, polivinil hlorid može da ima različita svojstva. Može da bude mekan ili tvrd, fleksibilan ili krut, može da se oboji u svim mogućim bojama, ima dobra izolaciona svojstva na toplotu i na električnu energiju, otporan je na hemikalije, na vremenske uslove, na grebanje i habanje, bezopasan je za ljudsko zdravlje. Proizvodi od PVC materijala su jefitniji od drugih materijala posebno ako se uzme u obzir njihovo održavanje, koje je skoro bez troškova.

Upotreba:

PVC se koristi u sledećim oblastima: 
        za pakovanje raznih proizvoda,
        od njega se proizvodi zaštitni omotač za žice i kablove koji prenose električnu struju,
        za proizvodnju nameštaja - stolovi, stolice, vitrine
        koristi se u medicinskim uređajima i opremi,
        za opremu za bašte
        igračke
        u građevinarstvu

U građevinarstvu i građevinskoj industriji od Polivinil hlorida se izrađuju:

balkonska vrata i prozori od PVC-a
PVC prozori i balkonska vrata
  • PVC stolarija -  PVC prozori i PVC vrata
  • prozorski profili - oko 70 % od PVC-a proizvedenog u Evropi se koristi za proizvodnju PVC prozora. Zašto? Zato što su otporni na vremenske uslove, dugovečni su, izdržljivi, lako se čiste i održavaju, ekonomski su vrlo isplatljivi, i mogu se reciklirati na kraju životnog ciklusa.
  • Vodovodne, kanalizacione i druge cevi
  • podne obloge, i tavanice(“spušteni tavani”)  i td;  

Protivnici Polivinil hlorida kao i drugih plastičnih masa najviše potenciraju pitanje šta se radi sa proizvodima posle posle njihovog životnog veka. Ekološke organizacije, Grinpis, WWF i druge organizacije pokazuju slike deponija i stovarišta koje zagađuju životnu okolinu. .

Veštačko ostrovo od otpada u Tihom Okeanu
U Tihom okeanu postoji jedno celo ostrovo od plastičnih materijala, koje može da se identifikuje satelitom

To je otpad iz maltene celog sveta koji morske struje nose sa sobom i na kraju ih gomilaju na nekoliko mesta. Naravno ove scene nisu ni malo lepe, i zbog toga se  posebno osvrćemo na načine rešavanja problema sa otpadom.

Postoje više načina tretiranja otpada od PVC-a:


RECIKLAŽA

Polovna PVC stolarija je suviše dobra da bi bila bačena. PVC- industrija u Evropi je organizovala dobro razrađen sistem za reciklažu - stepen reciklaže je oko 36%. Reciklira se stolarija, cevi, pakovanja, kreditne kartice i sve drugo. Razvijene su i tehnologije povrata polivinila i iz bakarnih kablova i žica. Oštećeni i polomljeni predmeti od PVC-a se mehanički skupljaju i šalju u reciklažne centre koji ih sortiraju različite vrste plastičnog otpada, odvajaju meku od čvrste plastike i vraćaju je u proizvodnju novih proizvoda. Naravno ova reciklirana plastika nema iste osobine kao nova zato se ne koristi za proizvodnju najkvalitetnijih proizvoda ali ipak može da se koristi u širokom spektru. Tako se vrši ušteda materijala, sirovina i energije.

SPALJIVANJE

U našoj zemlji otpad se ne spaljuje, osim na divljim deponijama i po kontejnerima, ali u Evropi, Japanu, Južnoj Koreji i sve više u Kini, ovo je vrlo čest metod.
spaljivanje smeća
Pogon za spaljivanje smeća
Sastavni delovi polivinil hlorida je hlor, dioksin, benzolpiran i drugi gasovi koji mogu da budu kancerogeni i otrovni, ne smeju da se ispuštaju u vayduh, tako da spaljionice otpada moraju da budu opremljeni posebnom filtrima i tehnologijom koja vrši neutraiizaciju ovih gasova. Iako industrija tvrdi da nema problema, ova tema je još uvek kontraverzna, ekolozi i stanovništvo joj ne veruju, tako da je možda bolje da se PVC sortira i izbaci iz otpada za spaljivanje.



ODLAGANJE U DEPONIJAMA

deponija
Deponija
Na Balkanu ovo je najzastupljeniji način tretiranja otpada. Mehaničko skladiranje proizvoda od PVC-a na deponijama nije u principu štetno po zdravlje ljudi i životinja, pod uslovom da se vrši dobro i održljivo upravljanje otpadom. PVC se ne rastvara u vodi i ne prodire u zemlji, mikroogranizmi se ne hrane njime, pa da na taj način uđe u kruženje materija u ekosistemima.  Naravno slika je vrlo ružna kada gledamo nabacane PVC prozore i vrata, a i materijal je previše dragocen da bi se samo tako bacio.
Problem su “divlje” deponije koje niču na mestima gde ne bi smele da budu, psoebno proed vodotokova. Bujice, potoci i reke nose ovaj otpad sa sobom i tako na kraju završe u Tihom okeanu.


Umesta zaključka

Jedna od najvećih prednosti PVC proizvoda, njihova postojanost i nerazgradljivost kao materijal je istovremeno i “ahilova peta”. Problem je rešljiv, potrebno je samo malo veća pažnja, odgovornost i organizovanost u skupljanju i tretiranju otpada od PVC-a. Civilizacijski stepen razvoja jedne zemlje između ostalog se vidi i u načinu spravljanja sa iskorišćenim i odbačenim stvarima.