Staklo je izuzetno važan
sastavni deo u građavinarstvu, u građevinskoj stolariji, fasada, za delove nameštaja,
u automobilskoj industriji. Način priprema sirovina i mogućnost dodavanja
raznih aditiva omogućuje proizvodnju
različitih stakla u raznim bojama i sa različitim osobinama. U zavisnosti kakvi
se slojevi dodaju osnovnoj staklenoj masi, dobijaju se stakla za različite
namene.
Neki pokazatelji i koeficijenti
Stakla su u najužoj korelaciji
sa sunčevim
zracima. Sunčevi zraci nose u sebi eneriju koja nastaje u Suncu. Od ukupne
sunčeve energije koja se zrači do Zemlje stiže 1/50000 deo ili oko 1350W/m2.
Od ukupne svetlosti koja padne
na staklenu površinu, jedan deo se odbije, jedan deo upija, a deo se propušta. Prvi
deo je definisan koeficijentom refleksije,
drugi koeficijentom apsorpcije, i
treći koeficijentom transmisije.
Koeficijent apsorpcije nam ukazuje na potrebu kalenja stakla radi
izbegavanja termo šoka samog stakla. Preporučuje se kalenje svakog stakla koje
apsorbuje više od 60% energije.
Solarni faktor prestavlja ukupni
zbir
a.
sunčeve energije
koja je prošla kroz staklo direktnom transmisijom i
b.
zračenjem absorbirane
energije u staklu i u prostoru oko stakla.
Kontrola gubitka energije
Protok energije kreće se uvek
u smeru od toplijeg prema hladnijoj sredini. Posebno je bitan pravac kojom se
toplota gubi iz zagrejanih prostorija. Energetski gubici su manji koliko je
manji protok toplote kroz staklo.
Koeficijent toplotne provodljivosti pokazuje količinu energije koja u jedinici
vremena prođe kroz jedinicu površine i debljine stakla sa tople na hladniju
stranu i označava se velikim slovima „K“ ili „U“.
Sva energetska zračenja koja
prolaze kroz staklo i ulaze u unutrašnjost, definišemo kao dodatak sunčeve toplote. Zimi on delimično kompenzira gubitke
toplote, a leti je njegovo delovanje suprotno – dodaje toplotu. Velike staklene
površine kod nekih zgrada utiču na veliko zagrevanje unutranjosti prostorija.
Pojačana toplotna zaštita postiže se primenom izo stakla kojima su tehnološki
poboljšana svojstva delovanja na prenos i zračenja toplotnog protoka. Nazivaju
se još i niskoemisiona stakla -
stakla koja mogu da kontrolišu energiju. Na njihovoj spoljašnoj površini
nanesen je vrlo tanak sloj koji selektivno deluje prema sunčevoj svetlosti i
koji selektuje vrstu i količinu svetlosti koju će propustiti prema dužini
talasa. Najviše uspeha na smanjivanju protoka toplote kroz izo staklo donosi međuprostor
između dva staklena panela. Zamenom vazduha sa nekim inertnim gasom dobija se
na izolacionim karakteristikama. Sledeći korak za smanjivanje toplotnog protoka
je nanošenje tankog sloja nekog metalnog oksida na površini stakla koji
reflektuju samo toplotno zračenje dugih talasa. Dakle kroz stakla niske emisije gubi
se mnogo manje toplote, zato što ta stakla vraćaju deo energije u prostorije. Danas
postoje izo stakla kod kojih se
koeficijent K kreće od 2,9 do 0,5 W/m2K.
VRSTE NISKO-EMISIONIH STAKALA
Najosnovnija kategorija su tz. float stakla, koja su podloga i osnova za proizvodnju drugih vrsta
prozora. Tehnološki
postupak proizvodnje ovih stakala se zove „float
postupak“. Osnovno obeležje ovog postupka je ta da rastopljeno staklo meša
sa tečnim metalom u kontrolisanim uslovima, onda se smeša postepeno hladi, tako
da je staklo idealno ravno. Kolika će biti veličina stakla određuje mogućnost
njihovog transporta, a ne tehnološkog procesa njegove proizvodnje. Najznačajnija
osobina float stakla je njegova bistrina i prozirnost, ujednačenost debljine i
paralelnost površina.
Float staklo |
Parsol staklo |
·
PARSOL ovo se staklo tokom proizvodnje boji u peći. Boja je ravnomerno
nanesena na celu površinu, dobija se vrlo dekorativno staklo koja ima svojstvo upijanja
svetlosti i toplote. Primenjuje se kao podloga za reflektirajuća stakla i
ogledala u građevinarstvu i automobilskoj industriji.
·
ANTIELO je reflektijrajuće staklo koje kao podlogu ima Parsol staklo koje je
podloženo pirolitičkom procesu (na još
toplu staklenu masu nanosi se metalni oksid koji se potpuno utapa u tu masu). Reflektujući
sloj je zaštićen staklom. Primenjuje se u građevinarstvu u fasadama na
zgradama.
·
PLANILUX poseduje izuzetno ravnu površinu, radi se o bezbojnom staklu velike
čistoće i bistrine. Primenjuje se u građevinarstvu, industriji nameštaja i
automobilskoj industriji.
Planilux |
·
DIAMANT sličan je prethodnom staklu, sa tim što ima manju količinu gvozdenog
oksida (Fe2O3) što omogućuje veću bezbednost i veću
providnost. Primenjuje se svuda gde je potrebna dobra optika: sunčevi kolektori,
pultovi i izložbeni ormari u prodavnicama i slično.
·
REFLACTASOL je reflektujuće, pirolitično staklo
slično Antielu sa tom razlikom da se metalni oksidi nanose zaprašivanjem.
·
COOL-LITE je reflektujuće staklo visokih performansi koje se proizvodi na podlozi
Planiluksa ili Pasola elsktrostatskim ili magnetron postupkom. Selektivni sloj
je hemijski stabilan, ali mehanički je vrlo osetljiv, pa se uvek ugrađuje
zajedno sa drugim staklenim panelom. Ima veliku primenu u građevinarstvu u
staklenim fasadama.
·
STARELIO - proizvodi se na podlozi Planiluxa, ima plavičastu boju, propušta 48%
svetlosti a svaga 39% energije.
Osim ovih vrsta postoji još
puno vrsta i podvrsta, svaka nova generacija nosi poboljšane karakteristike
toplotne i svetlosne provodljivosti što sve ukupno doprinosi u racionalnom
trošenju i štednji energije.