Šta je PVC

Šta je polivinil hlorid (PVC) i za šta se koristi?

Polivinil hlorid (PVC) je jedan od najčešće korišćenih termoplastičnih polimera u svetu (pored još samo nekoliko široko korišćenih, kao što su PET i PP). Prirodno je bele boje i veoma je krt. PVC postoji duže od većine plastika i prvi put je sintetizovan 1872. god., a postao je komercijalno isplativ 1920. god. Poredjenja radi, mnoge druge slične plastike prvi put su sintetizovane i postale komercijalno isplative 40-ih i 50-ih godina prošlog veka. PVC se najčešće koristi u gradjevinskoj industriji, ali se takodje koristi za izradu znakova, u zdravstvu i kao vlakno za odeću.

PVC se proizvodi u dva oblika, prvo, kao čvst materijal i kao fleksibilna plastika. Fleksibilan, plastificirani PVC je mekši i podložniji savijanju. Savitljivi PVC se obično koristi u gradjevinarstvu kao izolacija za električne žice ili podne obloge za kuće, škole, bolnice i u drugim slučajevima gde je sterilna sredina prioritet, a u nekim slučajevima kao zamena za gume.

Neke od najznačajnijih karakteristika polivinil hlorida (PVC) su:

• Gustina: PVC je vrlo gust u odnosu na većinu plastika (specifična težina oko 1,4)

• Ekonomija: PVC je lako dostupan i jeftin

• Snaga: tvrdi PVC ima vrlo dobru zateznu čvrstoću.

Polivinil hlorid je "termoplastika", a to ima veze sa načinom na koji reaguje na toplotu. Termoplastični materijali postaju tečni prilikom zagrevanja, (tačka topljenja je izmedju 100 i 260 stepeni Celzijusovih u zavisnosti od aditiva). Glavni atribut termoplastike je da ona može biti zagrevana do topljenja, ohladjena i ponovo zagrejana bez značajnog gubitka svojih karakteristika.

Zašto se polivinil hlorid (PVC) koristi tako često?

Čvrsti PVC ima veoma veliku gustinu za plastiku što ga čini izuzetno teškim i generalno veoma jakim. Takođe je lako dostupan i veoma ekonomičan I u kombinaciji sa svojom dugotrajnošću čini lak izbor za mnoge industrijske grane kao što je izgradnja I opremanje objekata. Primena PVC-a u građevinarstvu je dobro utemeljena i činjenica je da je ovaj plastični materijal najviše korišćen. Decenijama on je prepoznatljiv po svojoj trajnosti, brzini ugradnje, lakom održavanju i ukupnoj isplativosti. PVC za prozorske profile je neplastifikovan i  superiorno održava čvrstoću.

Prednosti i mane PVC stolarije

PVC stolarija ima niz prednosti:

Pre svega znatno štedi energiju i odlična je zvučna izolacija. Veoma je laka za održavanje, (može se prati i detrdžentom za posudje), ima malu osetljivost na spoljne uticaje, malu osetljivost na vlagu i činjenica je da PVC prozore ne treba farbati.

Mane:

Lako se topi u dodiru sa plamenom i visokim temperaturama. Kada je razlika u temperaturama napolju i unutra velika pojavljuje se vlaga. Ipak, najveća mana koju ima PVC stolarija  je što se jako sporo razgradjuje u prirodi i tako je trajno zagadjuje. Osim toga,  PVC vrata i prozori uglavnom se moraju podesiti jer je potrebno nešto malo vremena da se slegnu nakon ugradnje, dok sve ne dodje na svoje.

Ipak, prednosti PVC stolarije u odnosu na mane preovladjuju tako da PVC čini logičan izbor prilikom opremanja životnog prostora po pristupačnim cenama.

Roletne

Roletne

Savremeni prozori i vrata nisu kompletni ako su bez roletni. Roletne funkcionišu tako što kada se spuste, „letvice” se susreću i zatvaraju i time je ulazak vazduha i svetlosnih zraka u unutrašnjost prostorije blokiran. Ukoliko su one podignute, prolazak vazduha i svetlosti u prostoriji je omogućen. Tehnološki razvoj nije ih zaobišao, tako da moderne roletne uopšte više ne liče na one roletne od pre nekoliko decenija. 

Današnje roletne prestavljaju integrisani sistem sa prozorima i vratima, poboljšavaju njihove performanse, i imaju daleko veću ulogu u izolaciji i energetskoj efikasnosti.

Roletne mogu da budu:

Unutrašnje i spoljašne roletne

• unutrašnje roletne koje su ugrađene u prozore
• spoljne roletne koje se ugrađuju na već montirane prozore

Roletnama se može upravljti preko traka, gurtni ili kurbli, a postoje i potpuno automatizovane roletne koje su na motorni pogon, a upravljaju se preko elektronike i foto ćelija.

Uloge roletni

Moderne roletne imaju nekoliko vrlo važnih uloga:

• Štite prostorije od uticaja od spoljnih atmosferskih uticaja  (kiše, vetra, snega, grada)
• Zaštita od sunca - spuštene roletne smanjujui zagrevanje prostorija, koje dolazi preko sunčevih zraka
• Štite prostorije od hladnoće i vrućine,
• Imaju ulogu u sprečavanju gubitka energije - kada su spuštene roletne smanjuju toplotnu insolaciju za oko 25%, što je zimi i te kako značajna količina kalorija
• Izbegavanje stvaranja buđi – ovo je usko povezano sa toplotnom izolacijom, pošto se postiže veća temepratura na unutrašnjim površinama i time se smanjuje kondenzacija, a time i pojava buđi
• Regulišu intenzitet svetlosti u prostorijama
• Pružaju zaštitu od buke
• Pružaju zaštitu od provala i od neželjenih pogleda
• Štite od insekata
• Poseduju estetsku važnost pošto utiču i na unutrašnji i na vanjski izgled. Ova uloga je psotala toliko važna da se njihovim dizajnom bave njima se bave najbolji dizajneri i studija

Vrste roletni

Postoje više vrsta roletni sve u zavinosti od materijala izrade, uloge koje treba da ispune, načinu postavljanja i sl.

• Vertikalne – najčešća i najjeftinija vrsta. Mogu se montirati na male i na velike prozore i vrata (posebno su dobre za klizna balkonska vrata) , a mogu se koristiti i za pregrađivanje prostorija. Povlače se i skupljaju na stranu. Vrlo se lako održavaju
• Horizontalne – Ove roletne se spuštaju i podižu, montiraju se na prozore čija je visina veća od njihove šitine
• Diskretne roletne - na prvi pogled izgledaju kao vertikalne roletne, ali svaka kolona može biti podignuta ili spuštena kao kod horizontalnih roletni
• "Roletne koje plešu" - imaju rupe kroz koje ulaze sunčevi zraci i time u prostorijama stvaraju posebu atmosferu
• Dekorativne – roletne koje su oslikane sa jedne ili obe strane, kada se spuste na njima su vidljive slike ili šare
• Ćelijske roletne  – moderne i energetski efikasne roletne dizajnirane za kontrolu sobne temperature
• Trakste roletne – zavese - izrađuju se u vidu paralelenih traka i prave se u širokom spektru boja, širina i formata.
• Platnene roletne -  izrađuju se od različitih vrsta tkanina. One mogu da budu gušće ili prozirne, sve u zavisnosti od prostorije gde će biti postavljene

 

dekorativne roletne

Roletne od Polivinil Hlorida (PVC)

Današnja ponuda roletni je raznolika, oprema materijalu od kojeg su izrađene mogu da budu od PVC-a, nekog metala najčešće aluminijuma, od platna, papira ili od drveta. Ali slično kao i kod stolarije najrasporastranjenije i najpopularnije su roletne od PVC-a, i to iz nekoliko razloga:

• poseduju veliku čvrstoću
• imaju veliku otpornost na udarce
• vrlo su lagane i nečujne
• otporne su na atmosferske uticaje
• imaju izvanredne mehaničke osobine
• jednostavno se montiraju i demontiraju
• i sve to za najmanju cenu

PVC roletne

Na roletne treba da se gleda kao sastavni deo stolarije bez kojih ona ne može da ostvaruje sve funkcije i uloge. Ranije energetska efikasnost i zaštita životne okoline nije bila toliko važna, roletne su bile tz. sporedni elementi kod prozora i nije se posvećivala potrebna pažnja njihovoj izradi, materijalu od kojih su se proizvodili, niti njihovoj potpunoj integraciji u sistem prozora ili vrata.  Ali vremena su se promenila, i kupci moraju pažljivo da prate karakteristike ne samo prozora i vrata, nego i roletni, zavesa, žaluzina i ostalih elemenata.

Krovni prozori

Potkrovja

Svedoci smo da se potkrovja sve više upotrebljavaju za stanovanje. Ranije nije bilo tako, ali danas  kvadratni metar, posebno u velikim gradovima, i te kako je skup, tako da se potkrovja na starijim zgradama adaptiraju, a nove zgrade se projektuju sa garsonjerama ili većim stanovima koje se nalaze u potkrovju kako bi se dobila mak­si­mal­na is­ko­ri­šće­nost pro­sto­ra i što je moguće vi­še stam­be­nih kva­dra­ta.

Fran­soa Man­sa­r

Ko­ri­šće­nje krov­nog pro­sto­ra da­ti­ra još od  se­dam­na­e­stog ve­ka i  fran­cu­skog ar­hi­tek­te Fran­soa Man­sa­ra, oda­kle je i po­te­kao na­ziv man­sar­de.

Krovni prozori i badže

Kako bi se obezbedio priliv prirodne svetlosti i omogućilo provetravanje u potkrovju se mora ugraditi ili krovni prozori ili ba­dže. Raz­li­ka je u to­me što se krov­ni pro­zo­ri po­sta­vlja­ju na ra­van kro­va i pra­te tu ko­si­nu, dok se kod ba­dža zidaju stranični zidovi i prozori su vertikalni.  

Krovni prozori se isto kao i ostali prozori mogu izrađivati od drveta, aluminijuma ili PVC, ramovi su sa više komora, a stakla su dupla ili troslojna. Unu­tra­šnje sta­klo je si­gur­no­sno, dok se sa spolj­ne stra­ne ugra­đu­je ka­lje­no sta­klo ko­je je ve­o­ma ot­por­no na me­ha­nič­ke udar­ce i meteorološke nepogode. Unu­tra­šnje sta­klo je la­mi­ni­ra­no što zna­či da i pri lo­mu sta­klo osta­je u ra­mu. U no­vi­je vre­me u upo­tre­bi su i krov­ni pro­zo­ri či­je je otva­ra­nje i za­tva­ra­nje mo­gu­će oba­vlja­ti po­mo­ću po­seb­nog me­ha­ni­zma ko­ji se kon­tro­li­še da­ljin­skim upra­vlja­njem

 

Badža

Prednosti korovnih prozora

Ranije potkrovja sa badžama su bile u većem broju , ali oni polako ustupaju mesta krovnim prozorima iz nekoliko razloga:

Krovni prozor

• krov­ni pro­zo­ri se lak­še i brže mon­ti­ra­ju iz­me­đu po­sto­je­ćih ro­go­va krova;
• potrebno je ma­nje do­dat­nih ra­do­va i tro­ško­va;
• pru­ža­ju veću pro­pu­snost sve­tla u od­no­su na pro­zo­re sa ba­džom. Ukoliko su postavljene pod na­gi­bom od 45 ste­pe­ni, da­ju i do 40 od­sto vi­še sve­tlo­sti (fak­tor dnev­nog osve­tlje­nja je dva pu­ta ve­ći od onog za ver­ti­kal­ni pro­zor i vi­še od tri pu­ta ve­ći u od­no­su na pro­zor na ba­dži);
• krov­ni pro­zo­ri pra­te ko­si­nu kro­va što daje bolju estetiku i arhitektonsku vrednost objekata. Ba­dže uti­ču na fa­sa­du objek­ta i mogu je nagrditi;
• krov­ni pro­zori u od­no­su na pro­zor sa ba­džom, po­red bo­lje osve­tlje­no­sti pru­žaju i bo­lje pro­ve­tra­va­nje pro­sto­ri­ja;
• krov­ni pro­zor pro­pu­šta pri­hva­tlji­vi­je pre­la­ze u osve­tlje­nju u prav­cu pro­zo­ra zbog oblo­ga ko­je okru­žu­ju pro­stor pro­zo­ra, kao i zbog sve­tla re­flek­to­va­nog na zidove prostorija, dok badža propušta koncentrisani snop svetlosti, pri čemu se stvara efe­kat tu­ne­la;
• upotrebom i pravilnim postavljanjem krovnih prozora do­bi­ja se zna­čaj­na ušte­da ener­gi­je - zimi omogućuju di­rekt­no osve­tlje­nje i ve­ću is­ko­ri­šće­nost sun­če­ve ener­gi­je. Istovremeno ovo je leti može da bude i mana

Nedostaci krovnih prozora

• pre­te­ra­na osvetljenost prostorije - leti je moguće da dođe do pregrevanja prostorije, tako da je potrebna veća zaštita, tj ugrađivanje roletni na krovnim prozorima
• mogućnost pro­ki­šnja­va­nja ukoliko nije dobro izvedena montaža,
• bu­ka ki­šnih ka­pi o staklu.

Umesto završne reči

Kako bi se izbegli potencijelni nedostaci, najvažnija stvar je znati iza­bra­ti kva­li­tet­ne krov­ne pro­zo­re koji su ot­por­ni na at­mos­fer­ske uti­ca­je i koji mogu da traju nekoliko decenija. Adaptiranje krovnih konstrukcija danas je u velikom zamahu, potražnja za krovnim prozorima je veoma velika, tako da su se na tržištu pojavile mnoštvo firmi koji se bave prodajom i proizvodnjom. Kvalitet se kreće od veoma dobrih pa do očajnih proizvoda, tako da je potrebno dobro se informisati i o proizvođaču i o prodavcu krovnih prozora.

Skrivene šarke

Skrivene šarke

Skrivene šarke za vrata i prozore predstavljaju najnovije tehnološko dostignuće koje se sve više upotrebljavaju kao okov za ulazna ili unutrašnja vrata, ali i za prozore kod poslovnih zgrada i stambenih objekata.

Skrivene šarke kod vrata

Glavna karakteristika ove vrste šarki je da kada se vrata zatvore, one se ne vide. Pre svega ove šarke se koriste za metalna vrata, ali proizvedene su skrivene šarke koje se koriste i kod vrata napravljena od PVC-a.

Skrivene šarke su napravljene od ekstrudiranog aluminijuma, i montiraju se direktno u krilo i štok vrata pomoću vijaka. Šarke se ne vide zbog urezanog otvora u štoku, u koji može da stane u potpunosti cela šarka kada se vrata zatvore, tako da izrez na krilu vrata više nije potreban.

Druga karakteristika, koja je bitna zbog energetske efikasnosti, je da je u skrivenu šarku integrisan gumeni dihtung, kako kroz šarku ne bi „cureo“ vazduh i tako se gubila toplotna energija iz unutrašnjosti stana.

Ove šarke se mogu podesiti u šest različitih pravaca sa mogućnostima vertikalnog podešavanja od 5 mm u oba pravca, horizontalnog podešavanja od 3 mm u oba pravca, i podešavanja zaptivnog pritiska na vratima od +1,5mm i -0,5 mm. Šarke omogućavaju otvaranje vrata od 180 stepeni i mogu da izdrže težinu metalnih vrata do 120 kg.

Skrivene šarke kod prozora

Kod prozora koji imaju skrivene šarke vidljiva je samo ručica. Skrivena šarka ima mogućnost otvaranja do 100 stepeni. Veliku upotrebu skrivene šarke imaju u novijim tipovima prozora koji imaju velike staklene površine. Oni su lepši, energetski efikasniji ali i teži i glomazniji, krilo ovakvog prozora može da ima težinu i preko 100kg. Da bi se smanjila težina upotrebljavaju se tanji profili na kojima se montiraju ove skrivene šarke.

Prednosti skrivenih šarki

• čist i lep izgled vrata i prozora 
• velika sloboda u odabiru boja za prozore 
• moguća je realizacija velikih otvora 
• imaju veliku otpornost na habanje 
• jednostavna i brza montaža bez bušenja 
• ne dolazi do prekidanja zaptivke, zbog čega je dihtovanje i toplotna izolacija kudikamo veća 
• pristup za podešavanje omogućuje jednostavno štelovanje krila 
• dobra zaštita donjeg ležišta od nečistoće 
• jednostavno čišćenje i dugotrajnost

Završna reč

Treba napomenuti da .skrivene šarke nisu univerzalni proizvodi, za razne kombinacije profila odgovaraju različite varijante te šarke i one moraju da se razvijaju u saradnji sa proizvođačima profila.

Prozorski sistemi aluminijum-drvo

Uloga prozora

Prozori predstavljaju ako ne  najvažniji, onda sigurno jedni od najkomplikovanijih elemanata građevinskih objakata. Onu moraju da odgovore na mnogo zahteva od kojih neki su i kontradiktorni. Najvažnije njihove funkcije grupisane su u tri grupe:

• Ostvarivanje kontakta sa okolinom - propuštanje odgovarajućieg svetla i omogućavanje panoramskog pogleda prema vani; 
• Zaštitne uloge - štite stan od nepovoljnih klimatskih uslova, kao i od provala;
• Moraju da imaju izražena izolaciona svojstva i da zadovolje zahteve u pogledu štednje energije i provetravanja unutrašnjosti objekata  

Nije lako osvariti sve ove zahteve, vrlo je važan izbor materijala od kojih se  proizvode prozorski ramovi.

Materijali od kojih se prave prozorski ramovi - njihovi nedostaci i dobre strane

Danas se za izradu prozorskih ramova glavno upotrebljavaju sledeći materijali:

• drvo
• aluminijum
• Polivinil hlorid (PVC)

Svaki od ovih materijala ima svojih dobrih i loših strana. Drvo na primer, ima lepo prirodnu toplu boju, dobar je izolator i ima dobar dizajn. Ali usled delovanje sunca, mraza i ostalih vremenskih elemenata ono puca  krivi se i samim time loše zaptiva i propušta promaju.

Profili aluminijum-drvo  sa tri sloja stakla

Proces propadanja drveta počinje pod dejstvom sunčeve svetlosti kada dolazi do pucanja i širenja pora. U sledećoj fazi dolazi do dodira tako oštećenih delova sa vodom i vazdušnom vlagom, da bi na kraju posao završio mraz.

Da bi se produžio vek  drvenih prozora,  potrebno ih je redovno farbati i štititi posebnim bojama i premazima što dodatno poskupljuje njihovu eksploataciju.

Aluminijum sa druge strane ne propada pod dejstvom klimatskih uslova, vrlo je lagan, ima veliki vek trajanja i ne traži skupo održavanje. Ali njegov veliki nedostatak je loša toplotna i zvučna izolacija i metalni izgled koji neki ljude jednostavno ne vole.

Sistemi aluminijum-drvo 

Kako bi se poboljšale dobre strane i drveta i aluminijuma proizvedeni su posebni sistemi prozorskih ramova od oba ova materijala. Kombinacija aluminijum-drvo objedinuje dobre osobine drveta kao materijal vrhunskog dizajna i lepog eneterijera i aluminijuma kako spoljne zaštite od sunca, vode i drugih vremenskih nepogoda.

Profili aluminijum-drvo 

Sa spoljne strane se nalazi  aluminijumski presovan profil od legure AlMgSiO a sa unutrašnje je drveni element od punog drveta.
Dosta često se između ove dve komponente postavlja jednokomorni profil od polivinil hlorida (PVC). Ovaj profil ima ulogu termičkog mosta, i da kompenzuje naprezanja do kojih dolazi usled širenja i naprezanja dva različita materijala.
Okov koji se koristi je isti kao za drvena prozore, dok stakla mogu da budu obična dvoslojna FLOT, niskoemisiona (Low E) stakla, peskirana, kaljena i dr.



Aluminijum-drvo prozori se najviše  koriste za:

• balkonska vrata
• ulazna vrata
• okretno-nagibne prozore
• nagibno-klizne prozoer
• preklapajuće prozore
• 
  

Umesto zaključka

Aluminijum-drvo sistemi nose dobre strane i drveta i aluminijuma. Imaju dobru termo i akustičnu izolaciju, otpornu su na nepovoljne vremenske uslove, lepo izgledaju kako iznutra, tako i sa vanjske strane (još ako se upotrebi kombinacija ovih prozora sa fasadom od prirodnog kamena dobija se vrhunski rezultat), relativno lako se montiraju i ne zahtevaju posebno održavanje. Da bi se još više produžio vek trajanja aluminijum sa vanjske strane se može premazati zaštitnom bojom.

 Za ovu namenu se koriste dva procesa

1.  eloksiranje (anodna oksidacija) 
2.  elektrosratičko bojenje (plastifikacija) 

Jedina slaba strana  sistema aluminijum-drvo je njihova cena, ali na duge staze njihova nabavka se i te kako isplati kroz račune za grejanje.

Savet majstora: kako pravilno skinuti krilo prozora

Skidanje krila prozora

Skinuti krilo prozora izgleda vrlo jednostavno, ali zna biti ponekad frustrirajuće i dosta komplikovano. Krilo je ponekad potrebno skinuti kako bi se očistila prašina ili nečistoća, da se nešto na prozoru popravi, zategne i slično. Kako bi se izbegle greške koje mogu da vode ka oštećenju prozora potrebno je malo iskustva i poštovanje vrlo jednostavne procedure:

1. skinuti pokrivke sa gornje i donje šarke
2. postaviti ručku prozora u položaj kipovanja (prema gore)
3. izbiti osu gornje šarke
4. vratiti ručku prozora u položaj otvoreno (horizontalan položaj)
5. povući krilo na gore i izvući ga sa ležišta

Nameštanje krila prozora

Kada se krilo vraća procedura je obratna:

1. krilo se stavlja u ležište gornje šarke
2. krilo se postavlja u ram prozora
3. ručku prozora treba postaviti prema gore
4. nabija se osa šarke
5. ručica prozora se postavlja prema dole u položaj zatvoreno
6. postavljaju se pokrivke gornje i donje šarke. 

Pored iskustva, za ove operacije potrebna je izvesna snaga i snalažljivost, preporuka je da ukoliko vlasnik nije siguran u svoje znanje i umeće, angažovati proverenog majstora, a najbolje firmu koja je proizvela i prodala stolariju. Firme koje drže do sebe imaju kompletnu ponudu sa montiranjem i održavanjem stolarije, njihovi majstori su vrl o vešti, ikusni i profesionalni. Većina misli da će uštedeti ako samo skinu krilo, ali ukoliko se ta operacija izvede nestručno i pri tome dođe do oštećenja, troškovi mogu da budu daleko veći.

O Polivinil hloridu i aditivima

Polivinil Hlorid – PVC

Polivinil Hlorid poznatiji i po skraćenici PVC, je vrsta plastične mase od koje se proizvode mnogi proizvodi koji imaju široku primenu u našem svakodnevnom životu (vodovodne i kanalizacione cevi, prozori i vrata, ambalaža za životne namirnice, izolacija za žice i kablove, fasade, itd). Njegova široka primena je moguća zahvaljujući osobinama samog materijala:

• Čvrst a lagan – ima malu specičnu težina
• Pogodan za obrađivanje - može se lako rezati, oblikovati, variti i spajati u različite oblike
• Otporan na degradaciju, hemijske agense, truljenje, koroziju i mehaničke udarce i abraziju.
• dugovečan i izdržljiv
• poterbno je vrlo malo održavanje
• niska cena,
• pogodan je za reciklažu
• mala potrošnja energije i sirovina za njegovo dobijanje
• dobar izolator za toplotu, električnu energiju i zvučne talase
• teško zapaljiv 

Hemijski sastav PVC-a

Hemijski sastav poli(vinil hlorid) -a omogućuje ovoj vrsti plastične mase ove osobine koji ga izbacuju u sam vrh poželjnih materijala za raznorazne proizvode. PVC je polimer – polimeri su velike molekule koje su sastavljene od manjih molekula istog sastava. Molekula je sastavljena od atoma ugljenika (C), vodonika (H) i Hhlora (Cl) ili hemijska formula glasi (CH2=CH-CL)n.

Molekula Poli(vinil) Hlorida

Više o hemijskom sastavu možete pročitati na ovom sajtu.

Proces dobijanja Polivinil hlorida

Molekul poli(vinil hlorid)-a se dobija preradom petroleuma ili prirodnog gasa i soli. Hlor koji se koristi za proizvodnju PVC-a se izdvaja iz kuhinjske soli (50% težine PVC-a je iz soli). Nizom procesa molekul soli (NaCl) se „cepa“ i dobijaju se Na+ i Cl- joni. Ovako dobiveni jon Cl- ulazi u reakciju sa etilenom ili acetilenom i dobija se Vinil Hloridni Monomer (skraćeno VCM). Radi se o vrlo zapaljivom i ekspolzivnom gasu koji poseduje opojna svojstva i treba pažlivo da se čuva i transportuje. 

Proces dobijanja PVC

Vinil hloridni monomer se zatim pod pritiskom utečnjava i kao takav se unosi u reaktor za polimerizaciju u kome se nalaze voda i katalizatori koji pomažu u burnoj reakciji polimerizacije - hemijski proces u kome se dobija poli(vinil hlorid) koji ima stabilnu molekulu koja ne ulazi u rekacije sa drugim jedinjenima. Ovako dobiven materijal ima praškasu strukturu ili je u vidu smole.

Aditivi

U praksi ovakav sirovi polivinil hlorid se vrlo retko koristi,posebno kada se upotrebljava za proizvodnju  stolarije. On ulazi u nove industrijsko-hemijske procese gde mu se dodaju druga jedinjenja (nazvani još i aditivi) koji omogućuju njegovu širu i bolju primenu i daleko bolje osobine.

Najčešći aditivi u proizvodnji PVC stolarije su:

• Spoljašni i unutrašnji lubrikanti 
• Stabilizatori toplote 
• Akrilni polimeri 
• Titanijum Dioksid 
• Plastifikatori (ftalati) 

Lubrikanti (maziva, masti)

To su masni alkoholi i estri koji imaju ulogu maziva ili podmazivanja. Mogu da budu spoljašni i

unutrašnji. Oni se dodaju u toku proizvodnje u procesu zvanom ekstruzija (istiskivanje) i nemaju značaj za vreme eksploatacije stolarije. Bez ovih podmazivača, PVC će se uvijati i ponašati kao testo tako da nije moguće raditi sa njim, a može se i zapaliti u ekstruderu.
Spoljašni lubrikanti se nanose na površini PVC mase koja izlazi iz mašine u vidu tankog sloja, dok se unutrašnji ubrizgavaju u unutrašnjost polivinilne mase. 

Kao lubrikanti najčešće se koriste:

• Parafinski vosak i
• Stearinska kiselina.

Toplotni stabilizatori

Najčešće se koristi kalaj i njegova jedinjenja koji imaju ulogu da stabilizuju PVC masu tokom proizvodnje, i da povećavaju izdržljivost PVC stolarije na vremenske nepogode.

Akrilni polimeri

Akrilni polimeri imaju više uloga:

• pojačavaju otpornost na mehaničke udare 
• sprečavaju pojavu pukotina na prozorima, 
• povećavaju otpornost na sunčeve zrake 
• produžavaju trajnost PVC stolarije 

Akrilni polimeri se dodaju prilikom obrade PVC-a i utiču na konzistenciju materijala kada se on pretvara u plastičnu masu tako što se molekule akrilnih polimera „rastvaraju“ u molekulama polivinil hlorida, i tako grade homogenu masu. Dodavanjem ovih jedinjenja postiže se to da se PVC topi i hladi u jednakim stepenima i na celoj površini, tako da je kvalitet smese uramnotežen. Osim toga prozori i vrata dobivaju elstičnost. Bez dodavanja akrilnih polimera oni su manje otporni na vremenske neprilike i previše krti (što otežava manipulaciju pri montiranju i transportu).


Titanium Dioksid - TiO2

Sastavni deo pigmenta koji se koristi za dobijanja bele boje (10% od težine PVC stolarije otpada na TiO2). Osim boje, titanijum dioksid povećava otpornost na UV zrake koji su odgovorni za to što boja bledi. Beli pigment odbija sunčeve zrake i sprečava da se toplotna energija zadržava na površini prozorskog rama ili u njegovim komorama. Titanijum Dioksid je relativno skup, ali je neophodan kako bi PVC stolarija zadržala svoje karakteristike tokom više decenija.


Plastifikatori (ftalati)

Plastifikatori (ftalati) se dodaju PVC materijalu da bi se dobila mekost i elastičnost. Radi se o estrima ftalatne kiseline i alifatskih alkohola. Bez njih Polivinil hlorid bi bio težak, krt i težak za obradu.