Da li pregraditi terasu?

Definicija terase (lat. terra-zemlja): nepokrivena ili pokrivena platforma u kući ili zgradi. Terase su namenjene za boravak ukućana na otvorenom, to je njihov prostor za odmor i relaksaciju, ali može imati i druge namene.

 Terase u gradovima

Karaburma

Moderan život u velikim gradovima je sve više i više dehumanizovan i sveden na boravak u 4 zida. Asfalt i beton potiskuju zelene površine, parkove i šetališta, ostale su samo terase kao male oaze gde ljudi mogu da zadovolje ove svoje potrebe.

Ali i pored toga, svedoci smo (kod nas raširene) pojave da se sve više terasa pregrađuju i zastakljuju. Postoje cele zgrade, pa i naselja (beogradska Karaburma), gde su stanari naknadno (u većini slučajeva i bespravno) izgradili terase da bi ih kasnije pregradili i zatvorili.

Koji su razlozi za i protiv pregrađivanja terasa?

 Razlozi protiv zastakljivanja terasa

Neki ljudi jednostavno ne mogu bez terase, i oni će sve da urade i žrtvuju samo da im ostane taj njihov kutak. I za to imaju vrlo dobre razloge:

• Terase su mesto za relaksaciju i punjenje baterija

  

  Pregradjena veranda

• Na terase može d se popije svoju jutarnja ili popodnevna kafu
• Da se ispuši cigara a da se ne zadimi unutrašnjost stana
• Odlično mesto za gajenje cveća
• Leti može da se iznese krevet i da se spava na svežem vazduhu,
• Može da se iznese i TV ili računar
• Da služi kao letnja kuhinja
• Terase su mesta za sušenje veša - svaka domaćica će potvrditi da je sušenje veša kvalitetnije i zdravije ukoliko se odvija vani (naravno ukoiko nemate komšiju koji se greje na ugalj), a ne u mašinaima za sušenje
• Mesta da se privremeno odlože neke stvari, ali bez zatrpavanja terase
• Ukoliko nemate vremena ili je loše vreme, na terasi možete da iznesete na “pet minuta” malo dete na vazduh
• Ukoliko je terasa veća, možete izneti i manji bazen za kupanje deteta

Razlozi za zatvaranje terasa

Za zatvaranje terase ima nekoliko razloga

• Zaštita od hladnoće, kiše, snega, oluja i ostalih vremenskih nepogoda
• Zaštita od prejakog sunca
• Zaštita od buke i gužve sa ulice
• Sprečavanje prodora prašine i zagađenog vazduha
• Zaštita od komaraca i ostalih insekata
• Zaštira od golubova (koji mogu potpuno da devastiraju terasu)
• Dobivanje novog prostora

Ovo poslednje je možda i najčešći razlog za zatvaranje terasa. Ukoliko vam treba nova spavaća ili dečija soba, prostor za ostavu ili nova kuhinja, najlakše je zatvoriti i adaptirati terasu. Ukoliko prodajete stan, ovo zatvaranje može da vam donese nekoliko hiljada evra.

Urbanistička svakodnevnica u našim gradovima

 Terease mogu da se zatvore na nekoliko načina:

• Staklenim prozorima
• Sazidati celu ili deo terase ciglom ili nekim drugim čvrstim materijalom
• Plastičnim folijama
• Tendama
• Roletnama
• Leksanom (lexan) providnim materijalom koji se postavlja u vidu harmonike

Terasa zatvorena harmonikom od leksana

 Zastakljivanje terase

Za zastakljivanje se najviše koristi PVC stolarija (koristi se i aluminijumska, iako u manjoj meri) koja je jeftinija, i što je veoma važno, male težine, tako da statički previše ne opterećuje konstrukciju terease, koja po projektu najčešće nije predviđena za pregrađivanje. Postoje nekoliko kombinacija zastakljivanja terasa, više o tome možete da pročitate u ovom tekstu. Sa spoljne strane prozora ugrađuju se komarnici ili roletne.

Neki kompromis se postiže kliznim sistemima koji leti mogu da se otvore, ali praksa je pokazala da oni nisu previše pouzdani, pošto zimi preko njih ipak prodire hladnoća, a česti su i kvarovi na kliznim sistemima.

 Umesto zaključka

Kada se sve poduče i razmotri utisak je da razlozi za nepregrađivanje terase možda nemaju veću materijalnu težinu, ali nije sve u parama, zar ne?

10 razlika između PVC i aluminijumske stolarije

Konačno ste rešili da zamenite svoje dotrajalu stolariju. Postavlja se pitanje koju vrstu odabrati. Imate tri opcije:

• Aluminijumska
• PVC
• Drvena stolarija

Sa dužnim poštovanjem, u ovom tekstu nećemo razmatrati drvenu stolariju, fokusiraćemo se na 10 glavnih razlika između PVC i aluminijumskih prozora i vrata, razlike koji imaju uticaja na vaš izbor:

1. Životni vek aluminijumske i PVC stolarije

Prozori i vrata od aluminijuma su veoma izdržljivi i dugo traju, ali izdržljiva je i PVC stolarija. Ipak aluminijumska stolarija ima duži rok trajanja, oko šezdeset godina, dok je životni vek PVC stolarije  trideset godina do četrdeset godina. Znači, po ovom pitanju mala prednost ide na strani aluminjumske stolarije. 

2. Cena

Aluminijumska stolarija je dosta skuplja za razliku od  PVC-a. Od svih vrsta stolarije, PVC je najeftinija. Ukoliko morate da budžet držite pod kontrolom, onda definitivno idite na PVC stolariju. To što je ona jeftina, ne znači da je kvalitet loš, samo morate da imate dobre informacije da ne biste kupili škart (koga ima na tržištu).

3. Da li su energetski efikasniji aluminijumski ili PVC prozori i vrata?

Izolacione karakteristike PVC stolarije su veoma visoke i definitivno po ovom pitanju je ona bolja opcija. Aluminijumska stolarija pokušava da drži korak preko ugradnje takozvanih termo prekida, ili kombinacija drvo-aluminijum, PVC-aluminjum, itd, ali na kraju, i po ovom pitanju prednost ima PVC. 

4. Šta je ekološki prihvatljivije?

Ne može da se eksplicitno da se kaže obe ove vrste stolarije ugrožavaju životnu sredinu, ali ipak smatra se da je aluminjumska stolarija za nijansu bolja u tom pogledu. Kod PVC-a, kao i kod svih ostalih plastičnih predmeta postoji problem šta posle njihove eksploatacije. Kod aluminijuma, ovo nije tako izraženo. Vrata i prozori od aluminjuma mogu lakše da se recikliraju, dok kod PVC-a to ide malo teže.

5.  Ko ima bolju zvučnu izolaciju?

I po ovom pitanju PVC stolarija je bolja od aluminijumske. Aluminijumski prozori i vrata imaju veoma malu zvučnu izolaciju (metali vrlo dobro prenose zvučne zalase).

6. Izdržljivost i jačina?

Izdržljivost je jedna od glavnih briga prilikom izbora vrata i prozora, a u tom kontekstu i aluminijska i PVC stolarija dobro stoje. Ako se gleda po prirodi materijala, aluminijum je metal i on je čvršći i izdržljiviji na razne spoljne i unutrašnje sile i uticaje, ali moderni PVC prozori i vrata imaju na sredini ojačanje od čelika, tako da ni oni ne zaostaju u ovoj kategoriji. Zaključak - aluminijska stolarija je ipak jača ali je i skuplja, dok PVC ne zaostaje mnogo, ali je daleko jeftinija. Tako da konačan sud ostaje na ličnim željama i potrebama kupca.

7. Koji prozori ili vrata imaju bolje okvire (profile)?

Ramovi (profili) kod aluminijumskih vrata i prozora su veoma tanki, pošto je aluminijum metal ikoji je veoma čvrst i izdržljiv u odnosu na PVC. Zbog toga je ukupan izgled aluminijumskih vrata veoma elegantan i otmen.

 

8. Šta je modernije, aluminijumski ili PVC prozori?

Po ovom kriterijumu možemo da kažemo da je nerešeno. Obe vrste mogu da se proizvedu u svim bojama, oblicima i stilovima. sve zavisi od arhitekte i od vašeg ličnog ukusa.

9. Otpornost na koroziju?

PVC prozori i vrata su otporni na koroziju, na trulež, napada insekata i mogu izdržati sve klimatske pojave i nepogode, dok je aluminijum veoma sklon koroziju i pojavljivanju rđe. Jasna prednost na strani PVC-a.

10. Održavanje

PVC prozori i vrata skoro da i ne traže održavanje, dok je kod aluminujmske stolarije ona potrebna i skoro neophodna.

Zaključak:

I aluminijumska i PVC stolarija su odličan izbor, tako da izbor zavisi od specifičnih i ličnih zahteva, budžeta i potreba svakog kupca. 

Koja stakla su najbolja za naše prozore?

Savremeni prozori imaju nekoliko funkcija, a jedna od važnijih je termoizolacija. Kroz prozore zimi toplota “beži” napolje, dok leti ona teži da uđe u prostorije (i tako nam povećava račune za grejanje tj. hlađenje). Pošto staklo zauzima najveću površinu, veoma je važno da ono što manje propušta toplotu u oba smera.

Termoizolacione karakteristike prozorskog stakla mogu da se poboljšaju sledećim merama:

• Dodavanjem više slojeva stakla
• Biranjem najpovoljnijeg rastojanja između dva stakla
• Upotrebom stakla sa mekim filmom (Low E stakla, super Low E stakla)
• Dodavanje plemenitog gasa u prostor između stakala (Argon, Kripton)

Ug i G koeficijenti

Da bismo bolje shvatili koristićemo dva koeficijenta:

• Ug faktor (W/m²K) – gubitak toplote iz prostorije kroz staklo
• G faktor (W/m²K) – prolazak toplote u prostorije kroz staklo (G faktor može najbolje da se objasni kroz sledeći primer – ukoliko je napolju temepratura 30 stepeni, staklo teoretski može da se zagreje do te temperature, koje ono zatim prenosi i u untrašnjost prostorije. Naravno, realno ono nikad neće dostići tu temepraturu, ali što se više zagreva, više će i preneti unutra)

Kod oba koeficijenta važi da što je vrednost niža, bolja je termo-izolacija. 

Vrste prozorskih stakala

Razlikujemo tri osnovne grupe prozorskih stakala, koja su danas u upotrebi:

• Jednoslojna
• Dvoslojna
• Troslojna

 Jednoslojno staklo

Jednoslojno staklo

Jednoslojna stakla mogu da imaju različite debljine (najčešće 3 ili 5 mm). Karakteristično za ova stakla je to da oni propuštaju oko 85% energije napolju (njihov Ug se kreće od 5 do 5.8), dok protok energije prema unutrašnjosti (G koeficijent)  vrlo često zna da bude 100% (provodi 100% od količine energije koja je potrošena za njegovo zagrevanje).

Prozori sa jednim staklenim panalom danas se sreću samo kod vrlo starih stambenih objekata. Pokušalo se povećati njihove termoizlacione karakteristike time što su ugrađivani dupli prozori (dva odvojena krila sa jednostrukim staklima), koje imaju malo veći efekat, ali ne rešavaju problem gubitka energije.

Dvoslojno staklo

Radi se o sistemu sa dva stakla između kojih se nalazi prostor ispunjen vazduhom ili nekim

Dvoslojno prozorsko staklo

plemenitim gasom (najčešće argonom). U prodaji najzastupljeniji  su sistemi  4+16+4, gde je 4 debljina stakla (u milimetrima), dok je 16mm prostor između njih. Dimenzija prostora između stakala može da se kreće od 6mm do 24mm, ali najveći efekt se dobija kada je ta dimenzija od 12 do 16mm.

Vrednost Ug faktora kod ovih sistema je 2.8, što je veliki pomak u odnosu na jednostruka stakla. Ukoliko se u prostor između stakala doda argon, Ug faktor dobija vrednost 2.6. Osim argona koristi se i krpiton koji ima malo bolje karakteristike i upotrebljava se u sistemima sa tanjim staklima, ali ti prozori su veoma skupi.

Treba biti svesan pojave koja se javlja kod nekvalitetnih prozora, a to je ubrzani gubitak argona. Naime, ukoliko zaptivanje nije urađeno kako treba, argon može vrlo brzo da “iscuri”. Nema idealnog zaptivanja, i kod najkvalitetnijih prozora argon beži, ali veoma sporo, tako da se to i ne primeti. Kupac može da se zaštiti tako što će odabrati prozore koji imaju attest i garanciju da gubitak argona nije veći od 3% za 10 godina.

 Troslojno staklo

troslojno prozorsko staklo

Kod troslojnog stakla vrednost Ug i G je još manja, (1.7), ali ovi prozori su znatno teži i skuplji. Koeficijenti mogu da se poboljšavaju dadatkom argona i kriptona i mekih filmova (kod kojih su Ug i G 0,6 pa i 0,4). Vodi se diskusija da li su troslojna stakla dobro rešenje za naše klimatske uslove. U našem regionu zime nisu tako oštre i hladne, tako da možda nije optimalno investirati veće sume za ove super štedljive, ali i skuplja stakla, pošto nema adekvatan povraćaj u uštedi energenata (za razliku od Skandinavije i ostalih severnih zemalja, gde su troslojna stakla zakonski standard).

U produžetku možete poledati koeficijente nekoliko kombinacija prozorskih sistema:

Ug vrednosti kod raznih sistema prozorskih stakala

jednostruko staklo debelo 4 mm                                                                             5,8 W/m²K
dvostruko stako  4+16+4                                                                                        2,7 W/ m²K
trostruko 4+16+4+16+4                                                                                          1,8 W/ m²K
dvostruko 4+16+4 Planibel G (tvrdi film)                                                              1,7 W/ m²K
dvostruko 4+16+4 LowE staklo sa mekim filmom                                                 1,4 W/ m²K
dvostruko 4+16+4 LowE staklo sa argonom                                                          1,1 W/ m²K
dvostruko 4+16+4Super Low-E                                                                            1,0 W/ m²K
trostruko  4 LowE+16+4+16+4 Low-E                                                                 0,8 W/ m²K
trostruko  4 LowE+16 argon (90%)+4+ 16 argon (90%)+4 LowE                       0,6 W/ m²K
trostruko 4 LowE+18 argon (90%)+4+18 argon (90%)+4 LowE                         0,5 W/ m²K
trostruko 4 Super LowE +16 argon (90%)+4+16 argon (90%)+4 Super LowE  0,5 W/ m²K
trostruko 4 Super LowE+16 kripton (90%)+4+16 kripton(90%)+4 Super LowE 0,4 W/ m²K

Zaključak

Kakve ćemo prozore ugraditi u naše domove je pitanje koje traži iscrpnu analizu i dobru informisanost. U svakom sllučaju danas su računi za grejanje i hlađenje veoma veliki, tako da treba razmišljati o dobroj izolaciji, ne samo prozora nego i zidova, fasada, itd. Pošto se preko prozora gubi najviše energije, oni zaslužuju najveću pažnju. U prodaji danas postoje veliki broj vrsta proyorskog stakla, sa šarenolikim kvalitetom. Kod nas firme koje proizvode prozore najčešće uvoze ramove i prozorske sisteme, i vrše njihovu montažu. Šta će montirati zavisi samo od njihove želje i načina psolovanja. Zato, nemojte nasedati na slatkorečivost prodavaca, nego se dobro raspitajte o njihovom proizvodu. Tako nećete zažaliti. 

8 prednosti PVC prozora u odnosu na drvene prozore

Polvinil hlorid (PVC) je vrsta plastične materije koja se danas masovno koristi u svim oblastima življenja, pa i u proizvodnji PVC stolarije, koja je postala dominantna. Istorijski gledano, na našim prostorima skoro donedavno se najviše koristila drvena stolarija. Ali trend je da sve više i više odstupa mesto PVC prozorima i vratima.

Za to postoje više razloga, mi ćemo da navedemo najznačajnijih 8.

Zašto je PVC stolarija bolja u odnosu na drvenu?

1. Jednostavnije (i jeftinije) održavanje

Ovo je možda najvažnija prednost. PVC prozori zahtevaju daleko manje održavanje od drvenih. Drveni prozori moraju da se redovno tretiraju, farbaju, lakiraju, bajcuju. To traži puno vremena, živaca, i para. Što se tiče PVC prozora, dovoljno je samo skinuti prašinu sa njihove površine.

 2. Bolja termo izolacija

Od svih vrsta stolarije, PVC stolarija ima najbolja termoizolaciona svojstva. Treba reći da drveni prozori ne zaostaju puno, ali ipak PVC je još malo bolji.

Drveni prozor

3. Bolja zvučna izolacija

PVC prozori imaju izuzetno veliku moć zvučne izolacije. Ukoliko živite pored puta, prometne ulice, kafane, igrališta, neposredno uz fabriku ili nekog drugog bučnog mesta, PVC prozori su pravo rešenje. Smanjiće buku za nekoliko decibela, tako da možete na miru da spavate ili radite.

4. Dobra zaštita od zagađenja

PVC prozori zaptivaju izuzetno dobro, tako da kroz njih (naravno, ukoliko su dobro montirani) ne može da prođe prašina, izduvni gasovi i ostala zagađenja  (što je veoma važno ukoliko živite u zagađenom gradu).

 5. Održivost i zaštita životne sredine

Da biste proizveli drveni prozor potrebno je poseći  drvo. Što je proizvodnja masovnija, to šume trpe veću štetu. Da bi se one obnovile, potrebno je više decenija, a ponekad se nikad i ne obnove. Polvinil hlorid sa druge strane se proizvodi od jedinjenja i supstanci koje su prisutna prirodi u velikim količinama, i koji se obnavljaju. Osim toga, za stvaranje novih prozora može da se upotrebi reciklirana plastika, koja se dobija od starih izbačenih prozora. Ukratko rečeno, uticaj PVC prozora na životnu sredinu (ecological footprint) je daleko manji od proizvodnje drvenih prozora.

 6. Ekonomski razlozi

PVC prozori su jeftiniji od drvenih iz nekoliko razloga:

• Traju daleko duže,
• Jeftinija proizvodnja i jeftiniji ulazni materijali,
• Jeftinije održavanje,
• Manji troškovi za grejanje/hlađenje zbog bolje izolacije prostorija

PVC prozori

 7. Otpornost na vremenske (ne)prilike

PVC prozori su izuzetno otporni na meteorološke uticaje. Pod uticajem padavina, jakog vetra, sunčevog zračenja, zagađenog vazduha, itd, oni ne trule, ne menjaju oblik, ne savijaju se, ne gube boju. Jednom kada se montiraju, traju po više decenija, a to ne može da se kaže za drvene prozore, koji su veoma osetljivi pre svega na vlagu i sunčevo UV zračenje.

PVC prozori su daleko otporniji i na biološke uticaje – na mikroorganizme, buđ, termite, mrave i druge insekte.

8. Čvrstoća i sigurnost

Kako bi se poboljšala zaštitna uloga PVC prozora, u jezgru profila postavlja se čelično ojačanje koje daje čvrstinu i izdržljvost prozoru. Ukoliko ima potrebe, mogu se naručiti i bezbednosno sigurnosni prozori koji poseduju dodatna ojačanja, rešetke, sistem za otvaranje i zaključavanje. U drvenim ramovima je daleko teže i skuplje ugraditi ova ojačanja.

Umesto zaključka

Nije namera ovog teksta da vas ubedi da kupujete PVC prozore umesto drvenih, svakako da i oni imaju svoje dobre strane, posebno u vezi dizajna i stila, nego da vam ukratko ukaže na neke njihove osnovne prednosti. Naravno da je poslednja reč vaša, ali pri donošenju odluke morate znati sve činjenice.
Ne kupuju se prozori svake godine.

Prozori dobijeni lepljenem staklenih elemenata

Strukturno ostakljivanje ili spajanje stakla i nosećih elemenata visokokvalitenim lepkovima je metod koji se već više decenija koristi pri izradi staklenih fasada. 

Fasade nekih od najvećih zgrada na svetu (Bujr el Arab u Dubaiju, Petronas towers u Kuala Lumpuru, Shard Skyscraper u Londonu i mnogi drugi) su napravljene tako da su teški stakleni paneli specijalnim lepkovima spojeni između sebe i za metalnu noseću konstrukciju.

Sada se ova tehnologija primenjuje u savremenoj arhitekturi pri izradi prozora.

Tehnologija lepljenja staklenih spojeva

Sve do današnjih dana tehnologija lepljenja nije se koristila u prozvodnji i montaži prozora, iako već duže vreme ima primenu u automobilskoj industriji. Ali pojava novih savremenih (i jeftinijih) lepkova omogućila je izradu prozora koji imaju zalepljene spojeve koje su daleko bolje od spojeva na konvencincijalnim prozorima.

Za ovu namenu  se koriste veoma kvalitetni silikonski lepkovi  (u manjoj meri i poliuretani i epoksidi), koji ostvaruju vrlo jak i stabilan spoj između stakla i rama. Ovakav spoj je izuzetno elastičan i ima veliku nosivost. Lepak prenosi (deo) sila opterećenja sa rama prozorskog krila na staklo, tako da nema potrebe za ubacivanjem čeličnog ojačanja u ram, kao što je slučaj u većini savremenih rešenja.

Sam proces lepljenja staklenih delova zahteva da kontaktne površine staklenih elemenata budu idealno suve i čiste kada se lepak nanosi, i da se ceo proces obavlja u klimatizovanim prostorijama bez prisustva vlage i vodene pare i sa što manje temperaturnih kolebanja.

Kod prozora koji imaju ovakve spojeve, izbacuje se lajsna za zastakljivanje, što daje prozorima izgled kao da je zastakljeno u jednom komadu pošto se krilo prozora ne vidi sa spoljne strane.

Prednosti zastakljivanja tehnologijom lepljenih staklenih elemenata

• Lepši izgled prozora – krilo deluje jedinstveno i kompaktno
• Profili mogu da budu tanji i bez lajsne za zastakljivanje
• Više svetlosti u prostorijama - mogućnost korišćenja prozora sa većim dimenzijama
• Bolji panoramski pogled
• Bolja termoizolacija na spojevima
• Bolja nosivost prozora
• Bolja protiv-provalna zaštita

Umesto zaključka

Prozori proizvedeni tehnologijom lepljenih spojeva su prošli veoma rigorozna ispitivanja (krilo prozora je otvarano uz dopunsko opterećenje od 100 kp), i nisu zabeleženi nikakvi problemi u funkcionisanju prozora ni u promeni geometrije. To je i više nego dovoljan dokaz o njihovoj pouzdanosti i sigurnosti.

Arhitektima je data sloboda i mogućnost hrabrih kreacija i rešenja, zato što prozori mogu da budu izuzetno veliki, čak i u visini sprata, kao i izrada specifičnih elemenata kao što su okrugli i lučni prozori. 

Očekuje se da će tokom vremena prozori proizvedeni ovom tehnologijom sve više i više da se koriste ne samo u velikim objektima (tržni centri, velike zgrade, bolnice, poslovni objekti, i sl.), nego i za manje kuće i individualne objekte.

Kako da vaši prozori stalno budu kako novi?

Kada ste poslednji put pogledali vaše prozore? Ne mislimo na to da pogledate kroz njih napolju, nego da ih stvarno pogledate. Da im obratite dužnu pažnju, da vidite da li je potrebno nešto da uradite kako bi produžili njihov vek trajanja i ostali lepi i kao novi.

Kao i za sve u životu, bez adekvatne brige i redovnog održavanja prozori će se vrlo brzo potrošiti i neće moći da obavljaju svoje osnovne funkcije. A njihove funkcije su veoma važne:

• Oni propuštaju sunčevu svetlost u prostorije
• Omogućuju lep pogled
• Imaju termoizolacione karakteristike koje utiču na energetsku efikasnost vašeg doma
• Preko njih se vrši ventilacija unutrašnjih prostorija
• I na kraju ali ne i najmanje važno – svojim dizajnom utiču na izgled fasade i cele kuće/zgrade

Kakvo je održavanje potrebno zavisi od vrste prozora (jednokrilni, dvokrilni, tavanski, podrumski, veliki za zgrade, itd), od materijala od koga su proizvedeni (oni nije isto kod PVC, drvenih ili aluminijumskih prozora), od oblika i stila, od starosti, i tako dalje, ali neka osnovna načela važe za sve vrste prozora.

Redovno čišćenje

Prozori su prva linija odbrane od vremenskih i drugih prirodnih i ljudskih uticaja (zagađen bazduh, vetar, kiša, sneg, buka, i slično). Tokom njihovog veka, na površini prozora se stvaraju naslage prašine i prljavštine, koja može veoma lako da se primeti i koja sprečava prolazak sunčeve svetlosti, smeta pogledu i može da utiče na funkcionisanje prozora. Redovno čišćenje staklenih i drugih površina ne samo što će učiniti da vaši prozori sijaju, nego će im produžiti vek trajanja i smanjiti rizik od potencijalnih problema.

Redovne provere

Svake godine treba da proverite i procenite strukturni integritet prozora. Ukoliko

primetite tragove vlage između prozorskih panela to je znak da prozori  više ne dihtuju dobro. Proverite dihtung gume, ramove, posebno uglove ukoliko su delovi rama spojeni šrafovima ili ekserima, proverite šarke, brave i ostali okov, proverite da negde nije ram pukao, ukoliko retko otvarate prozore (kao na primer u podrumu) snažno ih otvorite i zatvorite nekoliko puta da vidite da li još uvek dobro funkcionišu.

Ponovo zapečatite prozore

Redovno proveravajte da li su se zaptivači otvorili ili oštetili. Ukoliko jeste, vazduh može slobodno da cirkulište između prozorskog rama i zida, tako da je narušena eneregetska efikasnost vašeg doma. Manje pukotine možete da zatvoriti silikonom, za veća oštećenja pozovite majstore.

Redovno farbanje

Ukoliko imate drvene ili metalne prozore morate redovno da ih farbate i lakirate.  Ukoliko to ne radite, prozori će imati kraći vek, ispucaće i propuštati vetar, izgledaće staro i otrcano. Preporučuje se farbanje na svakih tri do četiri godine. Kod PVC-a nije potrebno toliko često, ali ipak nemojte ih zanemarivati. Pre nego što nanesete boju, dobro ostružite i očistite ramove od stare farbe i nakupljenih nečistoća. Najbolji rezultati se postižu kada rastavite prozor, izvadite krilo, očistite i ofarbajte sve delove, a pre ponovnog sklapanja dobro ih osušite.

Popravka i zamena dotrajalih i oštećenih delova

Svaki prozor je podložan vremenskim (ne)prilikama i zubu vremena. Stalno otvaranje i zatvaranje isto tako može da dovede do zamora materijala i kvara i oštećenja. Posebno su podložni drveni prozori, oni mogu da se iskrive, ispucaju ili istrule. Oštećene delove (ili cele prozore) je najbolje zameniti kako se ne bi trulež i druga oštećenja širile na zdrave delove. Ukoliko staklo pukne, ono mora odmah da se zameni da ne bi nekog povredilo. Pokvarene šarke, kvake, brave i drugi okov što pre zamenite zbog bezbednsoti i produžavanja roka trajanja.

Održavanje komarnika

Komarnik

Komarnici su odlični tokom letnjih meseci zato što ne dozvoljavaju komarcima, muvama, smrdljivim bubama, i drugim insektima da uđu u prostorije. I oni su izloženi meteorološkim uticajima i taloženju nečistoća i prašine. Zbog materijala od kojih su izradjeni oni su čak i osetljiviji od ostalih delova prozora, tako da je potrebno redovno održavanje i čišćenje. Ukoliko se pojave rupe one moraju što pre da se zakrpe. U toku zimskih meseci izvadite mrežu i dobro je operite. Vratite je na proleće, nema potrebe da je izlažete dejstvu niskih temepratura i jakih vetrova zimi.

Završna reč

Održavanje i popravka vaših prozora traži malo vremena i napora, ali ukoliko se obavlja na redovnoj bazi, vaši prozori će trajati dugo, pravilno će funkcionisati, i izgledati kao novi.

Opasne materije koje ugrožavaju naše zdravlje

Život modernog čoveka je okružen raznim predmetima, materijalima i supstancama koji mu olakšvaju život. Ali nisu sve supstance bezopasne, naprotiv, neke su veoma opasne po naše zdravlje.

U produžetku je lista samog malog dela toskičnih supstanci koji ugrožavaju naše zdravlje:

Otrovne plastične materije

Plastika je svuda. Proizvodi od plastike su veoma korsni, ali nažalost mnogi od njih, ako ne i većina, nose zdravstveni rizik. Među najopasnijim su:

PVC (polivinil hlorid) - sadrži olovo, ftalate i oslobađa dioksin (ukoliko se zapali). Povezan je sa neurotoksičnim efektima i endokrinim problemima. Nalazi se u plastičnim proizvodima kao što su pokrivači, dečje igračke, kablovi, cevi, stolarija, itd., lista je velika.

Bisfenol-A (BPA) Smatra se da utiče na razne endokrine poremećaje. Može da izazove probleme u razvoju mozga i hormona, smanjivanje broja spermatozoida, erektilne disfunkcije, bolesti srca, dijabetes, oštećenje jetre i rak dojke. Nalazi se u tvrdim plastičnim predmetima (bočice i flašice za bebe, posudice za dečju hranu, ambalaža za konzerviranu hranu).

Melamin - dodaje se u neke plastične proizvode (ali i u hrani, kao što je bio skandal 2008 u Kini, gde je nađen u hrani za bebe). Povezan je sa otkazivanjem bubrega. Nalazi se na posuđu, dečijim tanjirima i čašama koji izgledaju kao da su od tvrde plastike.

Polistiren, stiropor – predmeti od stiropora mogu da sadrže supstance Stiren i Benzen, koji su kancerogeni i neurotoksični. Stiropor se koristi u građevinarstvu i ambalaži za razne proizvode.

Olovo

Olovo je visoko toksični teški metal koji može da se akumulira i zadržava u našim telima. Izlaganje čak i maloj količini može biti opasno po zdravlje. Posebno su osetljiva mala deca kao i trudnice. Izlaganje olovu je povezano sa pojavom kancera, hiperaktivnošću, nižim koeficijentom intelegencije, neurokognitivnim poremećajima kao što je ADHD (sindroma nedostatka pažnje), oštećenja bubrega, mišića i kostiju. U EU i drugim zemljama doneseni su vrlo strogi propisi u vezi sa sagorevanjem uglja (ugalj sadrži visok procenat olova), kao i korišćenja olova u proizvodima za široku upotrebu kao što su benzin, boje, PVC stolarija (dodaje se kao aditiv za boju) itd., koji su smanjili izloženost stanovništva na olovo.

Dioksin

Dioksin je nusproizvod mnogih industrijskih procesa koji uključuju molekulu hlora, kao što je proizvodnja pesticida, proizvodnja i spaljivanjePVC plastike, beljenje papira, i slično. Često se naziva super-toksinom, a po kancerogenosti smešten je u grupi 1. Povezuje se sa nepravilnostima pri rađanju, neplodnošću, smanjenjem broja spermatozoida, endometriozom, dijabetesom, teškoćama u učenju, supresijom imunološkog sistema, problemima pluća, poremećajima kože i brojnim vrstama raka. Tragovi dioksina se mogu naći u vazduhu, vodi, zemljištu. Vrlo lako ulazi u lanac ishrane prvo biljkama, pa ribama, životinjama i na kraju kod ljudi.

Ftalati

Ftalati se nalaze u plastičnim i kozmetičkim proizvodima (između ostalog mogu da se nađu u dečjim igračkama i dečjim proizvodima). Koriste se i kao dodatak PVC smesama. Naučne studije ih povezuju sa prevremenim porođajima, neplodnošću i rakom. Najopasniji ftalati su zabranjeni u EU, ali nisu zabranjeni u ostalim državama koje i dalje koriste ove opasne materije.

Isparljiva organska jedinjenja (engleski Volatile Organic Compounds VOCs)        

Radi se o brojnim jedinjenjima na bazi ugljenika. Mogu da izazovu kako kratkotrajne akutne zdravstvene probleme (glavobolje), tako i dugotrajne efekte uključujući i karcinom. Reaguju brzo i koncentracije se obično smanjuju tokom vremena. Sastavni su deo boja koje se koriste u građevinarstvu za premazivanje unutrašnjih zidova (poznati je slučaj “smrdljivih zgrada” u Beogradu).  Jedna od metoda za njihovu neutralizaciju je provetravanje ili dodavanje test mirisa koji upozoravaju na njihovo prisustvo.

Persistentni (postojani) organski zagađivači (engleski Persistent Organic Pollutants - POPs)

Kao što i samo njihovo ime kaže, radi se o jedinjenjima koja su dugotrajna (mogu da traju stolećima) i otporna na razgrađivanje. Karakteristično za ove zagađivače je to da se bio-akumuliraju u našem okruženju i našim telima. Mogu da stignu veoma daleko i akumuliraju se na hladnim mestima poput polarnih krajeva. Mala količina ovih opasnih jedinjenja može da prouzrokuje velike zdravstvene probleme kao što je mučnina, teškoće u učenju, ADHD, autizam, problemi sa tiroidnom žlezdom, hormonalne poremećaje, rak. Postoje četiri kategorije postojanih organskih zagađivača:

• pesticidi,
• industrijske hemikalije,
• bromirani retardanti
• neželjeni nusprodukti

Neka jedinjenja prirodno nastaju, na primer dejstvom vulkana i raznih biosintetičkih puteva, ali većina njih su rezultat ljudskih aktivnosti. 1972 usvojena je Stokholmska konvencija o persistentnim organiskim zagađivačima koja ima za cilj njihovu eliminaciju, ali na žalost razvijene su potpuno nove hemikalije.

Hemijski inhibitori plamena

Ova jedinjenja se dodaju raznim proizvodima kako bi sprečili ili usporili njihovo paljenje, tj smanjuju tačku zapaljivosti, ali otkrilo se da imaju izuzetno opasne nuspojave. Za najopasnije po zdravlje se smatraju bromirani retardanti (PBDE) i fosfatni estri, uključujući TDCP i TCEP fosfat. PBDEs, TDCP i TCEP su povezani sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, uključujući neurološke i hormonske poremećaje, oštećenja organa, poremećenja štitne žlezde, problemi sa steritlitetom i pojave kancera. Posebno su izložena deca i odojčad.

Perfluorisana jedinjenja (engleski Perfluorinated compound ili PFCs)

Ova jedinjenja se dodaju raznim proizvodima kako bi oni bili otporniji na mrlje, razna ulja i vodu. Koriste se u u preparatima za čišćenje nameštaja, posuđa i odeće, u ambalaži za hranu - razne folije, kesice za čips, keks, kokice i slično. Najopasnija jedinjenja su PFOA i PFOS koja su pronađena gotovo u svakom čoveku koji je testiran na njih, čak i kod dece gde su nivoi veći nego kod odraslih. Smatra se da su veoma kancerogeni i da utiču na razne nepravilnosti pri razvoju.

Formaldehid

Formaldehid je smrdljiv, bezbojan i zapaljivi gas klasifikovan kao kancerogen grupe 1, zato što izaziva rak kod ljudi i životinja. Može iritirati oči, nos i grlo i izazvati astmu. Emisije formaldehida se uglavnom smanjuju tokom vremena, ali ipak mogu da traju nekoliko godina, dovoljno za razvijajanja nekog obolenja. Ima široku upotrebu u proizvodima koje koristimo svaki dan, a to da ne znamo, tako da zakonodavci imaju problema da naprave sveobuhvatnu listu proizvoda koji sadrže ovu opasnu supstancu.

Završna reč

Ova lista je samo mali deo svih onih materija, supstanci i jedinjenja koji ugrožavaju naše zdravlje. Ima ih svuda, u našim domovima, školama, fabričkim halama, sportskim salama, pa i tamo gde ne bi smeli da budu – u vrtićima, bolnicama, itd. Naprednija društva preduzimaju mere koje ograničavaju ili zabranjuju njihovu upotrebu, ali na jednu zabranjanu supstancu pojavljuju se još dve nove, koje mogu da imaju isto takvo a možda i veće neželjeno dejstvo. 

Ispred čovečanstva je veoma veliki posao.