PVC STOLARIJA I ENERGETSKA EFIKASNOST

PVC STOLARIJA I ENERGETSKA EFIKASNOST

POTREBA ZA ENERGIJOM

Snabdevanje energijom postalo je skupo, neizvesno i problematično. Fosilna goriva su na izmaku, nuklearna energija je nesigurna, a energija koja se dobija od obnovljivih izvora je skupa i za sada jos nedovoljna da zadovolji rastuće ljudske potrebe. Javlja se i problem političkog uticaja na energetsku nezavisnost i snabdevanje države, što se najbolje vidi ovih dana u sukobu oko Ukrajine. 

Svaka država kao svoj glavni zadatak ima obezbeđivanje svojih energetskih potreba i oslanjanje na svoje sopstvene resurse. Kao neminovnost, a to posebno važi za zemlje koje su siromašne energetskim izvorima kao što je i naša zemlja, nameće se pitanje uštede i efikasne potrošnje energije. Ko nema dovoljno energije mora da je troši manje. Industrijski razvijene zemlje polažu veliku pažnju na unapređivanje energetske efikasnosti, tako da se zapaža trend smanjivanja potrošnje energije uz zadržavanje nivoa ekonomske aktivnosti.

Energetski intenzitet potrošnje primarne energije u zemljama EU (količina u tonama ekv. nafte podeljeno na 1000 evra)

Izvor: Eurostat (http://epp.eurostat.ec.europa.eu/tgm/table.do?tab=table&plugin=1&language=en&pcode=tsdec360)--

To se vidi u gornjoj tabeli, a vidi se i to da mi žestoko zaostajemo. 

Kad bi nivo naše energetske efikasnosti bio blizu evropskog proseka, naš uvozno-izvozni balans bi bio daleko povoljniji, pošto sada uvozimo više od polovine naših potreba za energijom. 

IZOLACIJA STANOVA I ZGRADA

U potrošnji primarne energije učestvuju tri sektora:

·       saobraćaj

·       industrija

·       zagrevanje/hladjenje domova i poslovnih prostorija

U ovom tekstu najviše nas zanimaju zgrade koje učestvuju sa oko 30-35 % u ukupnoj energetskoj potrošnji. 

Rađena su mnoga komparativna istraživanja u svetu i u našoj zemlji, a jedno od njih je i ovo kompanije Simens, gde se može videti da se u Beogradu za zagrevanje 1m2 troši oko 200 KWh, a na primer u Londonu i Berlinu samo 80 KWh. Naše zgrade su građene pre više decenija, kada se malo polagalo na izolaciju stanova. Energija je bila jeftina i niko nije imao potrebu da je štedi i pažljivije troši. Posebno se nije vodilo računa o stolariji. A toplota najviše “beži” kroz prozore i vrata, čak i do 50%. Ugrađivala se drvena stolarija koja je tokom vremena počela da puca i da se krivi tako da su izolaciona svojstva skoro nikakva. Nisu bolji ni noviji stanovi, zbog sveprisutnog “fušeraja” i loših i “jeftinih” materijala koji se ugrađuju.

PVC STOLARIJA

Ali ako nas ova kriza nešto uči to je da energija postaje skupa, biće još skuplja i mora da se štedi i ulaže u izolaciju. Ljudi se okreću kvalitetnijim materijalima kao što je PVC stolarija koja poseduje vrlo kvalitetna izolaciona svojstva. Sam materijal Polivinil Hlorid (PVC) ima visok koeficijent izolacije (Uf = 1,3 W/m2k), profili imaju po 5-6 komora koje sadrže vazduh koji je dobar izolator, stakla su dvoslojna ili troslojna a između je gas argon, stavlja se i kvalitetna guma koja obezbeđuje dvostruki dihtung. Ovakva izrada garantuje dobru izolaciju. Mora se podvući i to da je cena PVC stolarije vrlo konkurentna (za razliku od aluminijumski prozora koji su daleko skuplji) i time je omogućena njena masovna upotreba.

ZAKLJUČAK

Svaki dinar koji se odvoji za kvalitetnu PVC stolariju se za nekoliko godina višestruko vraća vlasniku. To bi trebalo da prepozna i država i da pomogne, bilo. subvencijama ili jeftinim kreditima za domaćinstva, kako bi oni mogli da zamene izolaciju i staru stolariju. To će za par godina bitno da se oseti u kućnim budžetima ali i u državnom budžetu, kao i u smanjenom uvozu energenata i samodovoljnosti u našim potrebama za energijom. Time će nam biti lakše da vodimo nezavisniju politiku u današnjem okruženju koje i nije mnogo povoljno za nas.