Istorijat staklenih prozora

Savremeni stakleni prozori. Izvor Inenjering Bau

Ne tako davno, stakleni prozori su predstavljali ogroman luksuz koji većina ljudi nije mogao sebi da priušti. Ako pogledamo malo isttoriju, možemo slobodno da kažemo da zastakljeni prozori predstavljaju pravu revoluciju u životima ljudi.

Život bez stakla

Prvi prozori su bili bez stakla. Radilo se o običnim rupama u kamenom, drvenom ili zemljanom zidu koje su bile pokrivene životinjskkom kožom, trskom ili nekim drugim improvizovanim materijalom. Ovakvi “prozori” su unutra propuštali sunčevu svetlost ali i hladnoću, vrućinu, kišu, sneg, insekte, itd. Nudile su samo elementarnu zaštitu, ali ipak je bio iskorak napred u odnosu na tamne pećine gde su živeli prvi ljudi.

Rani stakleni prozori

Prvi stakloeni prozori su se pojavili za vreme rimskog doba. Proizvodnja stakla je otkrivena još ranije u Kini, ali sve do tada nije se koristilo za prozore. Prozori su bili veoma jednostavni – male staklene ploče su bile uglavljene u drvene ramove. Ovo staklo je propuštalo svetlost ali nije bilo providno. Do pojave prozirnih staklenih ploča nije došlo sve do kraja III veka. Tada je otkrivena tehnika duvanja stakla pri kojoj su se dobijali stakleni cilindri koji su se zatim tanko sekli. Na taj način su se proizvodili zakrivljeni komadi providnog stakla koji su se međusebno lepili.

Povratak na staro

Kada je Rimsko carstvo propalo istorija je ušla u mračno doba ranog srednjeg veka. Igubila su se mnoga dostignuća, između ostalog i umešnost pravljenja stakla. Jedino mesto gde se staklo još koristilo bile su vitraži na velikim katedralama. Takvi prozori su bili sastavljani od malih komada stakla u više boja. Za obične ljude stakleni prozori više nisu bili dostupni. Umesto njih opet su se koristile tanke životinjske kože koje su bile razapete na drvene okvire. Koristili su se i tanko isečeni komadi rogova koji su bili spojeni, ali takvi prozori su bili veoma skupi.

Srednji vek

Stakleni prozori su se vratili krajem srednjeg veka. Francuzi su nastavili da poboljšavaju tehnologiju stakla tako da su u XVII veku na Versajskoj palati koja je izgrađena 1680 godine, upotrebili tada revolucionarnu tehniku prozora sa krunskim staklima i dugim rešetkama. Ovo staklo se sastojalo od spojenih šupljih i spljoštenih diskova koje su bile spajene u jednu celinu. Ali još uvek stakleni prozori nisu bili dostupni širokim narodnim masama. Poznato je da su bogati aristokratiji skidali svoje staklene prozore sa zidova i pažljivo ih čuvali dok su bili odsutni.

Krunsko staklo. Izvor Vikipedia

Staklo za svakog

Do početka XIX veka stakleni prozori su još uvek bili luksuz. Ali tada počinje industrijska revolucija koja donosi masovnu proizvodnju stakla. Cena prozora se prepolovila i oni su postali dostupni svima. Krajem XIX i početka XX veka počela je i upotreba čelika u građevinarstvu, što je omogućilo gradnju visokih zgrada i solitera sa velikim prozorima od poda do plafona, pravim staklenim zidovima.

Završne misli...

Danas prozore, koji su toliko napredovali da imaju dve ili čak tri staklena panela, uzimamo bez previše razmišljanja zdravo za gotovo. Ali kada pogledamo malo unazad, vidimo da se njihova evolucija, u nekom istorijskom smislu, ubrzala tek nedavno. Masovna upotreba staklenih prozora je promenilo mnogo toga u ljudskim životima. Sada možemo da kontrolišemo količinu svetlosti i temperaturu u unutrašnjosti prostorija, možemo potpuno da se izolujemo od okoline, da se zaštitimo od provala i elementarnih nepogoda a da istovremeno uživamo u okolini. Možda toga nismo svesni, ali stakleni prozori imaju veliki uticaj i na našu psihu, sreću i produktivnost. 

Zato sledeći put kada pogledate napolju, zahvalite se svim inovatorima koji su naporno radili da bi danas došli do modernog staklenog prozora.

 

 

 

Energetska efikasnost kod savremenih prozora

Energestki efikasni prozori. Max Rahubovskiy, Pixels

Jedna od najvažnijih karakteristika savremenih prozora je njihova energetska efikasnost. Energetska efikasnost znači manji raćuni za energiju za grejanje uz osećaj velike udobnosti prestoja.

Za određivanje koliko je jedan prozor energetski efikasan, upotrebljava se koeficijent po imenu U-vrednost. On se izražava u W/m2K (vati po kvadratnom metru kelvina). Preko njega se meri sposobnost nekog materijala da prenosi energiju po stepenu temperaturne razlike sa obe strane predmeta koji je izrađen od tog materijala. U osnovi, U-vrednost određuje koliko je komponenta dobra ili loša u prenošenju toplote.

Postoji nekoliko elemenata i faktora koji utiču na energetsku efikasnost prozora. Poboljšavanje energetske efikasnoti u poslednjih 20 do 30 godina je rezultat razvoja tehnologije izrade stolarije, kao i sve strožim građevinskim propisima i zahtevima. U nekim državama (uostalom kao i kod nas) veliki uticaj imaju subvencije i inicijative za zamenu stare i toplotno neefikasne stolarije.

Od čega zavisi energetska efikasnot kod prozora?

Ono što prozor čini energetski efikasnim je njegova sposobnost da spreči prenos toplote tako da temperature u unutrašnjosti prostorija ostanu prijatne tokom cele godine, bez obzira kakvo je vreme napolju.

Energetska efikasnost prozora najviše zavisi od sledećih faktora:

• Vrsta zastakljivanja;
• Vrste i kvaliteta materijala od kog su izrađeni ramovi;
• Kvaliteta zaptivanja;
• Kvaliteta montaže prozora.

Zastaklivanje prozora

Jedan od glavnih faktora koji u velikoj meri utiče na to koliko će prozor biti energetski efikasan, je vrsta zastakljivanja koja se koristi u prozorskim krilima.

Termička efikasnost staklenih jedinica je danas toliko poboljšana da su ramovi postali najneefikasniji deo prozora, dok je nekada to bilo staklo. Dva vrste staklenih paketa koji se danas upotebljavaju su:

• Dvoslojno (dvostruko),
• Troslojno (trostruko) zastakljivanje.

Po pravilu, trostruko staklo je efikasnije od dvostrukog, ali treba znati i to da i debljina stakla dosta utiče na ukupnu izolacionu moć. Dvostruka zastakljivanja koja se danas koriste imaju U-vrednost ne lošiju od 1,6 W/m²K, dok kod trostruko zastakljenih prozora nije veća od 0,8 W/m²K.

Osim broja stakala, na energetsku efikanost utiče i debljina stakla i rastojanja između dva panela. Ako je staklo u paketu tanje, imaće manju energetsku efikasnost. Ali sa druge strane, deblja stakla imaju veću težinu, više opterečuju šerke, ramove pa i same zidove. Zbog toga krila prozora moraju da budu manja, a to znači da je i unos svetlosti u prostoriju manji.

Još jedno tehničko rešenje koji u velikom stepenu poboljšava U-vrednost je ubrizgavanje argona ili nekog drugog plemenitog gasa između stakala u panelu.

Energetski efikasni prozorski okviri (ramovi)

Generalno, danas se koriste tri vrste materijala za prozorske ramove:

• Drvo
• Aluminijum
• Polivnil hlorid - PVC

Važno je znati da osim materijala od kojeg je napravljen ram prozora, veliki uticaj na njegovu efikasnost ima vrsta i kvalitet izrade. 

Neki materijali su prirodno termički efikasniji od drugih, ali veliku razliku čine tehnološka rešenja koja su primenjena unutar ili između ramova. Na primer, pošto je metal, aluminijum nije termički efikasan materijal, ali se koristi zato što su njegova jačina i izdržljivost neuporedive bolje u onosu na druge materijale. To omogućava da površine pod staklom budu veće a ramovi dosta tanji u osnosu na one od PVC-a ili drveta. Energetska efikasnost metalnih ramova se povećava ugradjom poliamidnih termičkih prekida i aerogel materijala. Na taj način se ukupna izolacija aluminijumskih prozora može povećati i do 67%.

Drveni i PVC prozori su više energetski efikasni od aluminijumskih prozora. Međutim, oni imaju neke druge nedostatke. Drvo zahteva dosta veće (i skuplje) održavanje od aluminijuma, dok PVC ima tendenciju da pod dejstvom sunčevog UV zračenja počne da gubi svoju boju. Osim toga, nisu svu vlasnici zadovoljni njihovim izgledom.

Završne reči

Svedoci smo da danas postoje mnogo različitih tipova i vrsta prozora. Neki od njih su energetski efikasniji od drugih, neki uopšte nisu. Kupcima je teško da razumeju koji prozori će najbolje da odgovaraju njihovom domu i budžetu. Iako znaju da treba da povedu računa i da se dobro informišu, teško se probijaju kroz tehničke podatke kao što su debljina stakala ili U-vrednosti. Zato se od prodavaca i proizvođača prozora očekuje i zahteva da budu transparentni, iskreni i izađu pred svoje kllijente sa potrebnim informacijama.

Prednosti sistema zaključavanja u više tačaka

Brava sa zaključavanjem u više tačaka

Ako želite da povećate bezbednost svog doma, rešenje su ulazna vrata koja imaju sistem zaključavanja u više tačaka (višestruko zaključavanje). Radi se o vrsti mehanizma koji zaključavanje ostvaruje u više tačaka. Na ovaj način se nivo sigurnosti nekretnine za nekoliko puta povećava, kao i izdržljivost i trajnost ulaznih vrata i brave. Bezbednosno interesantne prostorije mogu da imaju i nekoliko brava sa razlčitim ključevima.

Kako funkcioniše sistem zaključavanja u više tačaka?

Za ovaj sistem je karakteristično to da se ulazna vrata zaključavaju na više mesta duž okvira vrata. Time što se kontakt između krila vrata i njenog štoka (okvira, rama) ostvaruje na više tačaka, smanjuje pritisak na jedno određeno mesto, kao što je slučaj kod ostalih vrsta zaključavanja. Brave se sastoje od nekoliko zavrtnja, šrafova i poluga (jezičci brave), koji kada se ključ okrene, izlaze iz svojih ležišta u štoku i vrše zaključavanje. Zahvaljujući tome, ulazna vrata koja imaju zaključavanje u više tačaka su otpornija na krivljenje, naduvanje i pojavu oštećienja koja se dešavaju tokom vremena i dugog korišćenja.

Prednosti zaključavanja u više tačaka

Povećana bezbednost

Kada se vrata zaključavaju na više mesta, manja je mogućnost provale. Provalnici često koriste metalne poluge da razdvoje krilo vrata od njenog rama kako bi mogli da uđu. Kada je kontakt zaklučavanja na više mesta, odvajanje je daleko teže, ako ne i nemoguće. To znači da će vlasnici koji na svojim ulaznim vratima imaju ovakve sisteme, moći mirnije da spavaju.

Bolje zaptivanje ulaznih vrata

Sistem zaključavanja u više tačaka obezbeđuje bolje zaptivanje ulaznih vrata, što znači i bolju otpornost na loše vremenske uslove (oluje, kiša, sneg, grad, niske i visoke temperature). Kada se okrene ključ na ulaznim vratima, onda se ona zaključa na više mesta i bolje prione na štok i zidove. To pomaže u sprečavanju promaje i poboljšanju energetske efikasnosti prostorija. Osim toga, smanjen je ulazak prašine, polena, zagađenog vazduha i buke u unutrašnjost kuće ili stana.

Poboljšana izdržljivost ulaznih vrata

Ulazna vrata koja imaju sistem zaključavanja u više tačaka imaju veću izdržljvoost i duže traju. Kod ovih vratiju krilo i štok se zaključavaju na nekoliko mesta, što za posledicu ima da će svi delovi ravnomerno da se naprežu i troše. Kod zaključavanja u jednoj tački, ova naprezanja su daleko veća na mestu gde jezičak brave vrši zaključavanje. To znači da postoje velike šanse da se tokom vremena taj deo ošteti i propadne.

Ulazna vrata sa sistemom zaključavanja u više tačaka bolje dihtuju, manji je ulazak vlažnog vazduha i vodene pare, tako da je manja korozija metalnih delova. Popravke i zamene istrošenih i korodiranih delova biće ređe i jeftinije, a životni vek ulaznih vrata daleko duži.

Izgled ulaznih vrata

Iako ovaj sistem zaključavanja ima daleko više delova od klasičnih brava, izgled ulaznih vrata uopšte nije opterećen. Brave mogu da budu u različitim stilovima, bojama i završnim obradama, od tradicionalnog do veoma modernog izgleda. Najviše aplauza dobijaju brave sa minimalističkim dizajnom, sa skrivenim zavrtnjima i ručicama koje se neprimetno uklapaju u vrata.

Ulazna vrata sa višestrukim zaključavanjem pružaju dodatni nivo zaštite, sigurnosti i kontrole pristupa. Ukoliko želite da povećate bezbednost svoje nekretnine, instalirajte ovaj ovaj sistem na svoja ulazna vrata.


Izvor slike: Pixabay preko Pixels

Prozori u pasivnima kućama

Pasivna kuća na Islandu. Izvor Tobias Bjørkli preko Pixelsa

Zadatak arhitekata je da dizajniraju udobne, otporne i energetski efikasne objekte. Kuće, zgrade i stanovi treba da budu izgrađeni tako da mogu da traju nekoliko generacija i da budu u stanju da zadovolje sve potrebe i želje stanara. Ove potrebe i želje nisu statične, nego se razvijaju, evoluiraju i menjaju.

Jedna od potreba koja ranije možda nije bila tako važna, sada je od krucijalnog značenja – objekti za stanovanje moraju da budu energetski efikasni.

Koncept koji najviše štedi energiju, čuva resurse i smanjuje negativne uticaje na životnu sredinu su pasivne kuće.

Šta su pasivne kuće?

Koncept pasivnih kuća je prilično jednostavan - radi se o ultra efikasnim i promišljeno dizajniranim objektima koji zahtevaju izuzetno male (a u nekim slučajevima i nula) količine energije za grejanje i hlađenje, bez ugrožavanja udobnosti i sigurnosti stanovanja.

Pasivne kuće treba da budu otporne na klimatske promene, da mogu da iskoriste solarne dobitke u hladnim klimatskim područjima, da ublaže visoke temeprature u toplim, da održavaju visok nivo zdravog i kvalitetnog vazduha, a da istovremeno budu trajne i izdržljive na sve vremenske nepogode.

Kratka istorija pasivnih kuća

Izvor Tomáš Malík preko Pixelsa

Primeri pasivnih kuća mogu da se nađu u dalekoj istoriji: od drevnih okruglih kuća od nabijene zemlje u Južnoj Africi, preko zgrada od cigala od blata u Mesopotamiji i aboridžinskoj Australiji, građevina od gline u Centralnoj Aziju, Pueblo sela na američkom jugozapadu, do evropskih kuća od busena trave i slame iz srednjeg veka.

Toplotna masa debelog, zemljanog materijala kod ovih objekata je pružala zaštitu od ekstremnih temperaturnih promena, održavala unutrašnjost hladnom kada je napolju bilo vruće i toplom kada je napolju bilo hladno.

Savremena rešenja pasivnih kuća stekli su popularnost u SAD i Evropi tokom energetske krize 1970-ih i 80-ih godina prošlog veka. Prve takve kuće su imale organske i geometrijske forme, dobro izolovane zidove, proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i prozore koji su omogućavali nesmetani ulazak sunčeve svetlost i prirodnu ventilaciju.

Principi savremenih pasivnih kuća

Zajednički principi kod dizajna i izgradnje pasivnih kuća su sledeći:

• Upotreba ekoloških i održivih građevinskih materijala;
• Pravilna orijentacija objekta;
• Visoka izolacija zidova, podova i krovova;
• Uklanjanje toplotnih mostova i dobro zaptivanje kod stolarije i svih spojeva na fasadi;
• Kontrola vlage;
• Uravnotežena ventilacija sa rekuperacijom (povratkom) toplote;
• Prozori, ulazna i balkonska vrata imaju zastakljivanje visokih performansi;
• Kontrola solarnog dobirka (solar gains) pomoću pametno postavljenih prozora (primer - na južnoj strani se postavljaju veliki prozori, na severnoj manji), zavesa, roletni, itd;
• Korišćenje solarnih panela, malih vetrogeneratora i toplotnih pumpi;

Izvor slike: Pixabay preko Pixelsa

Prozori u pasivnim kućama

Montaža, funkcionisanje i građa prozora i vrata u pasivnim kućama imaju suštinski značaj. Da bi dostigli principe i ciljeve pasivne gradnje oni treba da budu napravljeni od kvalitetnih materijala.

Do 1980-ih godina, jedna od glavnih nmana pasivnih kuća bio je nedostatak prozora visokih performansi. Da bi se smanjila neželjena sunčeva toplota pomoću jednostrukog stakla, prozori su bili veoma mali ili ih je trebalo pokriti nekim izolacionim materijalom.

Ali inovacije su proširile njihove mogućnosti i performanse. Jedna od najvažnijih je pronalazak nisko emisionog stakla (Low-E) koje je premazano nekim metlanim premazom koji odbija deo sunčevog UV zračenja. Druga inovacija su bila dvostruka i trostruka stakla koja omogućavuju da se otvori na kućama termički „razbiju“, tako što se spoljašnji i unutrašnji delovi odvajaju i izoluju. Na taj način se gubitak toplote smanjuje, a energetske performanse poboljšavaju.

Današnji prozori su kombinacija dvostrukih i trostrukih staklenih panela sa Low-E premazima. U prostor između stakala se ubrizguje neki od plemenitih gasova kako bi se postigla dodatna izolaciona moć. Ovi gasovi se nalaze i u komorama u ramovima. Broj komora može da se kreće od 5 do 7 pa i više.

Umesto završnih reči

Pasivne kuće i adekvatna stolarija koja se instalira na njima su svakako budućnost. Njihova šira ekspanzija je ograničena većim troškovima gradnje i održavanja u odnosu na klasične objekte, ali se očekuje da se cena postepeno smanjuje. Vetar u leđa je sve veća zabrinutost za klimatske promene i našu životnu sredinu, što primorava države da investiraju i subvencioniranju baš ovakve objekte.