Приказивање постова са ознаком pasivne kuće. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком pasivne kuće. Прикажи све постове

понедељак, 17. август 2015.

Energetska efikasnost (pasivna gradnja) u Srbiji


Zašto se u Srbiji ne grade nisko-energetske i pasivne kuće?


Građevinarstvo i energetska efikasnost

Ušteda energije i rasprava u kojim sektorima ekonomije i života može da se uštedi, je već mejnstrim u razvijenom svetu. EU je već donela više rezolucija koje propisuju pravila i zakonska rešenja kako bi se energetska efikasnost i sa njom usko povezana zaštita prirodne sredine unapredila. Jedan od najznačajnijih sektora je svakako stambeni sektor.

Svedoci smo da u Zapadnoj Evropi i Severnoj Amerci raste broj stambenih objekata koji imaju visok procenat energetske efikasnosti i uštede energije za grejanje, hlađenji i potrošnju u samim kućama. To su takozvane nisko energetske i pasivne kuće. Srbija, kao i ceo region Balkana vrlo malo, a može se reći uopšte ne prate taj trend. U državi postoje ljudi koji rade na ovoj problematici, najviše na fakultetima i institutima , nauka je dala svoje odgovore, ali u praksi objekti koji su izgrađeni pod standardima za pasivne ili niskoenergetskekuće  se mogu izbrojati na prste jedne ruke. Smatra se do sada ih je izgrađeno manje od 1000 (do 2014 bilo ih je oko 160). 

Komponente

Jedan objekat ima dobru energetsku efikasnost ako ima:

  • kvalitetnu stolariju (PVC prozori sa trojnim staklenim oknima između kojih je ubrizgan pod vakumom neki plemeniti gas (argon) i 5 ili 6 komornim ramovima,  štede i triput više energije od klasičnih prozora)
  • dobru izolaciju fasade
  • nepropustljivost na vazduh (da ne propušta unutrašni topli vazduh napolju i obratno)


Razlozi

  • Zakonski propisi i niski standardi gradnje u našoj državi


fasada
termo fasada
Ovo je prvi i možda najvažniji razlog za slabu rasprostranjenost građevinskih objekata sa visokom energetskom uštedom. U Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Holandiji, Skandinaviji i drugim zemljama u Evropu, ovi standardi i propisi su veoma visoki i strogi. Testiranje novih stambenih objekata pomoću termo kamera i instrumentima za utvrđivanje propuštanja vazduha, su zakonska obaveza. Dok se ne dobije sertifikat o energetskoj efikasnosti taj objekat ne može da se koristi. U Srbiji postoji Zakon i „Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada, ali manje više to je mrtvo slovo na papiru. Građevinske inspekcije nisu ni ekipirane ni dovoljno stručne, a nisu doneseni neki važni podzakonski akti koji će dalje regulisati ovu oblast, tako da su i oni bespomoćni.  

  • Slab interes kod građevinskih firmi i proizvođaća građevinskih materijala

Ove firme su zainteresovani za što veći i brži profit, tako nemaju interes da vode računa o većim troškovima koji će budući stanari da imaju zbog loše izolacije. Građevinske komponente (izolacioni materijali, prozori sa dvostrukim ili trostrukim staklenim oknima)  koji se koriste za pasivne i nisko emisione objekte su skuplji, cena objekta raste a time i potencijalna profitna marža investitora i građevinaca.

  • Nisko nivo svesti kod kupaca

Prosečan građanin nije dovoljno informisan o energetskoj efikasnosti svoga stana, ili  nema dovoljno finansijskih sredstava, ili ne želi da ih ulaže u bolju izolaciju i u buduću manju potrošnju energenata. Važno je doći do krova na glavom što je moguće pre i jeftinije, krediti su skupi, mnogu su otišli i u bankrot, tako da je o misao o energetska efikasnost na kraju.
Postoji i sledeći fenomen: da kupac plaća za nešto što može da vidi i oseti. Granitni podovi, italijanske pločice i slavine, stilski nameštaj, to je ono što može da se pipne i da se pokaže drugima, potrošnja energije se ne prepoznaje kao faktor u trenutku kupovine.

  • Sveobuhvatnost izgradnje energetski efikasnih objekata

Dosta ljudi energetsku efikasnost svojih kuća povezuju sa upotrebom solarnih panela, ili termalnih (toplotnih) pumpi, ali to su samo delovi slagalice, kuća mora kompletno da bude izgrađena po standardime energetske štedljivosti. Ova sveobuhvatnost i kompletnost je vrlo dobro poznata profesinalcima, ali je teško shvatljiva običnom stanaru. Na primer, mogu da budu ugrađeni odlični PVC prozori , ali ako oni nisu dobro ugrađeni i ne dihtuju dobro sa zidom, pare s bačene. Vrlo je važna i pozicija prozora, da li su na severnoj ili južnoj strani, na kojoj su visini psotavljeni, koji je oblik najbolji i tako dalje. Proizvođaći testiraju proizvode svojim laboratorijama i pogonima, ali drugačije se ponašaju tamo, a drugačije u realnim uslovima. Zato je važna holističko i sveobuhvatno razmišljanje i planiranje kada se pristupa izgradnji ovih objekata,  tradicija je kod nas da se kuće grade tako što se okupe prijatelji i kumovi pa prvo udare temelji, pa ploča, svako zna sve, majstora bar ne fali.  


Umesto zaključka

Iskustva iz drugih zemalja kažu da su sve ove navedene teškoće oko usvajanja standarda za gradnju niskoemisionih i pasivnih postojale kuća i tamo. Za njihov prodor i širu primenu su najviše zaslužni ekološki svesni ljudi koji su dobrovoljno prihvatili stroge standarde za pasivnu gradnju i čak platili veću cenu za svoje kuće nego što bi morali. Njihova iskustva su dragocena, ti ljudi više nisu hteli da prihvate da žive u objektu koji nije energetski sertifikovan, i stalno su širili svest kod drugih. Kako se njihov broj povećavao, tako je građevinska industrija izbacivala na tržište sve više energetski štedljivih i boljih proizvoda koji su zadovoljavali potrebe. Da budemo optimisti i da verujemo da ovaj trend neće zaobići i naše krajeve.

недеља, 07. децембар 2014.

PASIVNE KUĆE

PASIVNE KUĆE


Putin and South stream
Južni tok
Eto, Putin je konačno rekao, nema Južnog toka, nema gasa. Mediji i političari su se rastrčali u sejanju straha i panike: smrznućemo se, propaščemo , nema nam sreće bez gasa. Naravno da nije svejedno, svi volimo da nam bude toplo i da imamo topao ručak, i da to ne bude skupo. Ali jedna stvar se zaboravlja: ako si energetski zavisan, onda  sve ti je skupo. Dobro je mudri narod rekao „siromah sve plaća dvaput“.  Zato je vreme za onu drugu narodnu „Use u svoje kljuse“. Ali Srbija i nije baš bogata energentima, reći će neko. Koliko god da su nam snage slabašne, mora da se oslonimo i da razvijamo one resurse koje već postoje. Postoji obnovljiva energija, postoje reke, ugalj, resurs (i to veliki) je i štednja energije. Mora se štedeti svuda, mora štedeti država i svaki pojedinac. Samo jedan primer,  naše zgrade troše duplo više energije nego one u Evropi . Poboljšanje energetske efikasnosti  je vrlo važno. Ako nam domaća pamet nije dovoljna (sic!), možemo da pogledamo šta se radi u svetu koji malo više razmišlja o budućnosti. A u svetu se razvija koncept tz  pasivnih kuća.


Šta je to pasivna kuća?


Definicija ima koliko hoćeš, navešćemo ovde sveznajuću Wikipediju. „Pasivna kuća je građevina koja je građena po strogim standardima koji omogućuje visoku energetsku efikasnost i minimalan  uticaj na životnu sredinu“. U pasivne građevine na spadaju samo kuće, iako se tako zovu, nego i stambene zgrade, trgovački centri, bolnice, vrtići.  Prema Passihaus institutu, koji se nalazi u Darmstadtu, Nemačkoj, do sada je izgrađeno na hiljade pasivnih objekata, najviše u Nemačkoji Skandinaviji, ali šire se svuda po svetu.
Najkraće rečeno, to su objekti koji ne moraju da se greju, a da ne morate da živeite u bunkeru bez prozora. Pasivne kuće  su građevine koje imaju izrazito nisku potrebu za energijom i nisu potrebni aktivni sistemi za grejanje i hlađenje. Ove kuće se greju “pasivno”, korišćenjem unutrašnjih izvora toplote i solarnih dobitaka kroz prozore, kao i minimalnog dogrevanja svežim vazduhom.  

Citiraćemo pomenuti insitut, gde se kaže da je potrošnja energije pasivnih kuća za 60-80% manja od klasičnih građevina.


comparation passive house
Komparacija pasivnih i konvencionalnih objekata

Ove tri kuće su snimljene termo-kamerom, u sredini je pasivna kuća, a na krajevima su konvencionalne.
pasivna kuća termo snimak
Snimak termo-kamerom pasivne i konvencionalne kuće
Razlika je evidentna, jel da?

Šta kaže standard?


Zahtevi da bi jedan objekt mogao da dobije sertifikat za pasivnu kuću su:
        Zgrada mora biti projektovana tako da ima potrošnju energije za grejanje ili hlađenje manju od 15 kWh/m2 godišnje, ili da bude projektovana s vršnim toplinskim opterećenjem od 10 W/m2;
        Potrošnja ukupne primarne energije, tj. potrošnja primarne energije za grejanje, toplu vodu  i struju ne sme preći 120 kWh/m2 godišnje (koliki su vaš računi za struju?);
        Zgrada ne smeje propuštati više od 60% svojeg vazdušnog volumena po satu pri pritisku od 50 Pa;
Ima tu još tehnikalija standardi su to, nećemo komplikovati sa tim brojkama, naveli smo samo neke da znamo o kom redu veličina pričamo.



sema pasivne kuce
Šema pasivne kuće


Principi u gradnji pasivnih kuća


Postoje nekoliko principa:

  • Zidovi, podovi, tavani imaju visoko izolaciona svojstva, izolacija ima više slojeva i bez termalnih mostova, i ne dopuštaju „bekstvo“ toplote napolju 
  •  Kuće imaju kompaktne dimezije - to može da utiče na izgled, ali dobar arhitekta rešava stvar
    montazna pasivna kuca
    Pasivna kuća

    • Zidovi, podovi, tavani su tako konstruisani da sprečavaju prodor vanjskog vazduha sa onim u kući.
    • Upotrebljavaju se visoko efikasni prozori (sa troslojnim staklom) i vrat
    • Kontrolisana ventilacija sa vrlo visokim performansama u održavanju balansa temeprature i vlažnosti

Značaj ventilacije


U pasivnoj kući sistem ventilacije ima ključnu ulogu, unutrašnji vazduh je čist, bez polena, prašine i vlažnosti. Komforna ventilacija sa rekuperacijom (povraćaj toplote) smanjuje toplotne gubitke ventilacijom. Otpadni vazduh zagreva svež vazduh u izmenjivaču bez direktnog kontakta, tj. prenosi se samo toplota i vlažnost.

Dogrevanje i mali kućni aparati 

U praksi se teško postiže potpuna održljivost temperature, tako da se dopušta dogrevanje objekata upotrebom toplotnih pumpi ili solarnih ćelija. Ovi objekti izlaze iz termina pasivna kuća i nazivaju se niskoenergetske kuće. Pasivna kuća i niskoenergetska kuća kuća se razlikuju po tome što se pasivna kuća  ne dogreva, a standardi dopuštaju malo dogrevanje za niskoenergetsku kuću

Sunčevi kolektori mogu da budu:

  • kolektori koji sunčevu energiju pretvaraju u električnu (fotonaponska konverzija)
  • kolektori  koji je pretvaraju u toplotnu energiju (toplotna konverzija).

U zavisnosti od pozicije objekta moguće je koristiti oba tipa ali treba voditi računa koji je pogodniji.

Toplotne pumpe imaju funkciju I grejanja i hlađenja vazduha. Oni funkcionišu po principu izmenjivača toplote i koriste geotermalne pogodnosti zemljišta. Ovo je najefikasniji vrsta grejanja/hlađenja zato što su na većim dubinama zemljišta temperature konstantne, te se praktično vrši samodogrevanje odnosno hlađenje.


Kućni aparati i uređaji doprinose štedljivosti pasivnih kuća, potrebno je da se koriste energetski efikasne kategorije A, A+, A+  koje doprinose smanjivanju udela energije za električne aparate

passive house in canada
Pasivna kuća



Da li je sve idealno?


Najveći je problem to što nema dovoljno stručnjka koji se razumeju u ovu problematiku. Planiranje, građevinski materijali i radovi moraju da budu na izuzetno kvalitetnom nivou. A to znači da Ytong, cigla, crep i beton nemaju šta da rade ovde. Druga stvar koju na koju se treba navići je to što nema različitih temepratura u kući, ona je svuda ista, to može da bude malo neprijatno i zbunjujuće, na primer ako ste navikli na veću temeraturu u kupatilu, ili ako hoćete da se rashladiti morate izaći napolje, a ne recimo u hodnik. I nema promaje. A pošto sve bolesti kod Srba dolaze zbog promaje, to znači da ovo i nije slabost.

Da li je isplatljivo graditi pasivnu kuću?


Smatra se da pasivne kuće koštaju oko 10 % više od konvencionalnih, ali ako uzmemo u obzir režijske troškove, ispada da je pasivna kuća jeftinija. Već u 8 godini cene investicije se izjednačavaju, a posle toga sve vreme živimo u komfornoj pasivnoj kući i štedimo. Masovna proizvodnja koja se očekuje će snačajno smanjiti troškove proizvodnje. Onda šta se čeka? Pa rekli smo, nema dovoljno stručnjaka.