Energetska efikasnost (pasivna gradnja) u Srbiji

Zašto se u Srbiji ne grade nisko-energetske i pasivne kuće?

Građevinarstvo i energetska efikasnost

Ušteda energije i rasprava u kojim sektorima ekonomije i života može da se uštedi, je već mejnstrim u razvijenom svetu. EU je već donela više rezolucija koje propisuju pravila i zakonska rešenja kako bi se energetska efikasnost i sa njom usko povezana zaštita prirodne sredine unapredila. Jedan od najznačajnijih sektora je svakako stambeni sektor.

Svedoci smo da u Zapadnoj Evropi i Severnoj Amerci raste broj stambenih objekata koji imaju visok procenat energetske efikasnosti i uštede energije za grejanje, hlađenji i potrošnju u samim kućama. To su takozvane nisko energetske i pasivne kuće. Srbija, kao i ceo region Balkana vrlo malo, a može se reći uopšte ne prate taj trend. U državi postoje ljudi koji rade na ovoj problematici, najviše na fakultetima i institutima , nauka je dala svoje odgovore, ali u praksi objekti koji su izgrađeni pod standardima za pasivne ili niskoenergetskekuće  se mogu izbrojati na prste jedne ruke. Smatra se do sada ih je izgrađeno manje od 1000 (do 2014 bilo ih je oko 160). 

Komponente

Jedan objekat ima dobru energetsku efikasnost ako ima:

• kvalitetnu stolariju (PVC prozori sa trojnim staklenim oknima između kojih je ubrizgan pod vakumom neki plemeniti gas (argon) i 5 ili 6 komornim ramovima,  štede i triput više energije od klasičnih prozora)
• dobru izolaciju fasade
• nepropustljivost na vazduh (da ne propušta unutrašni topli vazduh napolju i obratno)

Razlozi

• Zakonski propisi i niski standardi gradnje u našoj državi

termo fasada

Ovo je prvi i možda najvažniji razlog za slabu rasprostranjenost građevinskih objekata sa visokom energetskom uštedom. U Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Holandiji, Skandinaviji i drugim zemljama u Evropu, ovi standardi i propisi su veoma visoki i strogi. Testiranje novih stambenih objekata pomoću termo kamera i instrumentima za utvrđivanje propuštanja vazduha, su zakonska obaveza. Dok se ne dobije sertifikat o energetskoj efikasnosti taj objekat ne može da se koristi. U Srbiji postoji Zakon i „Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada”, ali manje više to je mrtvo slovo na papiru. Građevinske inspekcije nisu ni ekipirane ni dovoljno stručne, a nisu doneseni neki važni podzakonski akti koji će dalje regulisati ovu oblast, tako da su i oni bespomoćni.  

• Slab interes kod građevinskih firmi i proizvođaća građevinskih materijala

Ove firme su zainteresovani za što veći i brži profit, tako nemaju interes da vode računa o većim troškovima koji će budući stanari da imaju zbog loše izolacije. Građevinske komponente (izolacioni materijali, prozori sa dvostrukim ili trostrukim staklenim oknima)  koji se koriste za pasivne i nisko emisione objekte su skuplji, cena objekta raste a time i potencijalna profitna marža investitora i građevinaca.

• Nisko nivo svesti kod kupaca

Prosečan građanin nije dovoljno informisan o energetskoj efikasnosti svoga stana, ili  nema dovoljno finansijskih sredstava, ili ne želi da ih ulaže u bolju izolaciju i u buduću manju potrošnju energenata. Važno je doći do krova na glavom što je moguće pre i jeftinije, krediti su skupi, mnogu su otišli i u bankrot, tako da je o misao o energetska efikasnost na kraju.

Postoji i sledeći fenomen: da kupac plaća za nešto što može da vidi i oseti. Granitni podovi, italijanske pločice i slavine, stilski nameštaj, to je ono što može da se pipne i da se pokaže drugima, potrošnja energije se ne prepoznaje kao faktor u trenutku kupovine.

• Sveobuhvatnost izgradnje energetski efikasnih objekata

Dosta ljudi energetsku efikasnost svojih kuća povezuju sa upotrebom solarnih panela, ili termalnih (toplotnih) pumpi, ali to su samo delovi slagalice, kuća mora kompletno da bude izgrađena po standardime energetske štedljivosti. Ova sveobuhvatnost i kompletnost je vrlo dobro poznata profesinalcima, ali je teško shvatljiva običnom stanaru. Na primer, mogu da budu ugrađeni odlični PVC prozori , ali ako oni nisu dobro ugrađeni i ne dihtuju dobro sa zidom, pare s bačene. Vrlo je važna i pozicija prozora, da li su na severnoj ili južnoj strani, na kojoj su visini psotavljeni, koji je oblik najbolji i tako dalje. Proizvođaći testiraju proizvode svojim laboratorijama i pogonima, ali drugačije se ponašaju tamo, a drugačije u realnim uslovima. Zato je važna holističko i sveobuhvatno razmišljanje i planiranje kada se pristupa izgradnji ovih objekata,  tradicija je kod nas da se kuće grade tako što se okupe prijatelji i kumovi pa prvo udare temelji, pa ploča, svako zna sve, majstora bar ne fali.  

Umesto zaključka

Iskustva iz drugih zemalja kažu da su sve ove navedene teškoće oko usvajanja standarda za gradnju niskoemisionih i pasivnih postojale kuća i tamo. Za njihov prodor i širu primenu su najviše zaslužni ekološki svesni ljudi koji su dobrovoljno prihvatili stroge standarde za pasivnu gradnju i čak platili veću cenu za svoje kuće nego što bi morali. Njihova iskustva su dragocena, ti ljudi više nisu hteli da prihvate da žive u objektu koji nije energetski sertifikovan, i stalno su širili svest kod drugih. Kako se njihov broj povećavao, tako je građevinska industrija izbacivala na tržište sve više energetski štedljivih i boljih proizvoda koji su zadovoljavali potrebe. Da budemo optimisti i da verujemo da ovaj trend neće zaobići i naše krajeve.