недеља, 07. децембар 2014.

PASIVNE KUĆE

PASIVNE KUĆE


Putin and South stream
Južni tok
Eto, Putin je konačno rekao, nema Južnog toka, nema gasa. Mediji i političari su se rastrčali u sejanju straha i panike: smrznućemo se, propaščemo , nema nam sreće bez gasa. Naravno da nije svejedno, svi volimo da nam bude toplo i da imamo topao ručak, i da to ne bude skupo. Ali jedna stvar se zaboravlja: ako si energetski zavisan, onda  sve ti je skupo. Dobro je mudri narod rekao „siromah sve plaća dvaput“.  Zato je vreme za onu drugu narodnu „Use u svoje kljuse“. Ali Srbija i nije baš bogata energentima, reći će neko. Koliko god da su nam snage slabašne, mora da se oslonimo i da razvijamo one resurse koje već postoje. Postoji obnovljiva energija, postoje reke, ugalj, resurs (i to veliki) je i štednja energije. Mora se štedeti svuda, mora štedeti država i svaki pojedinac. Samo jedan primer,  naše zgrade troše duplo više energije nego one u Evropi . Poboljšanje energetske efikasnosti  je vrlo važno. Ako nam domaća pamet nije dovoljna (sic!), možemo da pogledamo šta se radi u svetu koji malo više razmišlja o budućnosti. A u svetu se razvija koncept tz  pasivnih kuća.


Šta je to pasivna kuća?


Definicija ima koliko hoćeš, navešćemo ovde sveznajuću Wikipediju. „Pasivna kuća je građevina koja je građena po strogim standardima koji omogućuje visoku energetsku efikasnost i minimalan  uticaj na životnu sredinu“. U pasivne građevine na spadaju samo kuće, iako se tako zovu, nego i stambene zgrade, trgovački centri, bolnice, vrtići.  Prema Passihaus institutu, koji se nalazi u Darmstadtu, Nemačkoj, do sada je izgrađeno na hiljade pasivnih objekata, najviše u Nemačkoji Skandinaviji, ali šire se svuda po svetu.
Najkraće rečeno, to su objekti koji ne moraju da se greju, a da ne morate da živeite u bunkeru bez prozora. Pasivne kuće  su građevine koje imaju izrazito nisku potrebu za energijom i nisu potrebni aktivni sistemi za grejanje i hlađenje. Ove kuće se greju “pasivno”, korišćenjem unutrašnjih izvora toplote i solarnih dobitaka kroz prozore, kao i minimalnog dogrevanja svežim vazduhom.  

Citiraćemo pomenuti insitut, gde se kaže da je potrošnja energije pasivnih kuća za 60-80% manja od klasičnih građevina.


comparation passive house
Komparacija pasivnih i konvencionalnih objekata

Ove tri kuće su snimljene termo-kamerom, u sredini je pasivna kuća, a na krajevima su konvencionalne.
pasivna kuća termo snimak
Snimak termo-kamerom pasivne i konvencionalne kuće
Razlika je evidentna, jel da?

Šta kaže standard?


Zahtevi da bi jedan objekt mogao da dobije sertifikat za pasivnu kuću su:
        Zgrada mora biti projektovana tako da ima potrošnju energije za grejanje ili hlađenje manju od 15 kWh/m2 godišnje, ili da bude projektovana s vršnim toplinskim opterećenjem od 10 W/m2;
        Potrošnja ukupne primarne energije, tj. potrošnja primarne energije za grejanje, toplu vodu  i struju ne sme preći 120 kWh/m2 godišnje (koliki su vaš računi za struju?);
        Zgrada ne smeje propuštati više od 60% svojeg vazdušnog volumena po satu pri pritisku od 50 Pa;
Ima tu još tehnikalija standardi su to, nećemo komplikovati sa tim brojkama, naveli smo samo neke da znamo o kom redu veličina pričamo.



sema pasivne kuce
Šema pasivne kuće


Principi u gradnji pasivnih kuća


Postoje nekoliko principa:

  • Zidovi, podovi, tavani imaju visoko izolaciona svojstva, izolacija ima više slojeva i bez termalnih mostova, i ne dopuštaju „bekstvo“ toplote napolju 
  •  Kuće imaju kompaktne dimezije - to može da utiče na izgled, ali dobar arhitekta rešava stvar
    montazna pasivna kuca
    Pasivna kuća

    • Zidovi, podovi, tavani su tako konstruisani da sprečavaju prodor vanjskog vazduha sa onim u kući.
    • Upotrebljavaju se visoko efikasni prozori (sa troslojnim staklom) i vrat
    • Kontrolisana ventilacija sa vrlo visokim performansama u održavanju balansa temeprature i vlažnosti

Značaj ventilacije


U pasivnoj kući sistem ventilacije ima ključnu ulogu, unutrašnji vazduh je čist, bez polena, prašine i vlažnosti. Komforna ventilacija sa rekuperacijom (povraćaj toplote) smanjuje toplotne gubitke ventilacijom. Otpadni vazduh zagreva svež vazduh u izmenjivaču bez direktnog kontakta, tj. prenosi se samo toplota i vlažnost.

Dogrevanje i mali kućni aparati 

U praksi se teško postiže potpuna održljivost temperature, tako da se dopušta dogrevanje objekata upotrebom toplotnih pumpi ili solarnih ćelija. Ovi objekti izlaze iz termina pasivna kuća i nazivaju se niskoenergetske kuće. Pasivna kuća i niskoenergetska kuća kuća se razlikuju po tome što se pasivna kuća  ne dogreva, a standardi dopuštaju malo dogrevanje za niskoenergetsku kuću

Sunčevi kolektori mogu da budu:

  • kolektori koji sunčevu energiju pretvaraju u električnu (fotonaponska konverzija)
  • kolektori  koji je pretvaraju u toplotnu energiju (toplotna konverzija).


U zavisnosti od pozicije objekta moguće je koristiti oba tipa ali treba voditi računa koji je pogodniji.

Toplotne pumpe imaju funkciju I grejanja i hlađenja vazduha. Oni funkcionišu po principu izmenjivača toplote i koriste geotermalne pogodnosti zemljišta. Ovo je najefikasniji vrsta grejanja/hlađenja zato što su na većim dubinama zemljišta temperature konstantne, te se praktično vrši samodogrevanje odnosno hlađenje.


Kućni aparati i uređaji doprinose štedljivosti pasivnih kuća, potrebno je da se koriste energetski efikasne kategorije A, A+, A+  koje doprinose smanjivanju udela energije za električne aparate

passive house in canada
Pasivna kuća



Da li je sve idealno?


Najveći je problem to što nema dovoljno stručnjka koji se razumeju u ovu problematiku. Planiranje, građevinski materijali i radovi moraju da budu na izuzetno kvalitetnom nivou. A to znači da Ytong, cigla, crep i beton nemaju šta da rade ovde. Druga stvar koju na koju se treba navići je to što nema različitih temepratura u kući, ona je svuda ista, to može da bude malo neprijatno i zbunjujuće, na primer ako ste navikli na veću temeraturu u kupatilu, ili ako hoćete da se rashladiti morate izaći napolje, a ne recimo u hodnik. I nema promaje. A pošto sve bolesti kod Srba dolaze zbog promaje, to znači da ovo i nije slabost.

Da li je isplatljivo graditi pasivnu kuću?


Smatra se da pasivne kuće koštaju oko 10 % više od konvencionalnih, ali ako uzmemo u obzir režijske troškove, ispada da je pasivna kuća jeftinija. Već u 8 godini cene investicije se izjednačavaju, a posle toga sve vreme živimo u komfornoj pasivnoj kući i štedimo. Masovna proizvodnja koja se očekuje će snačajno smanjiti troškove proizvodnje. Onda šta se čeka? Pa rekli smo, nema dovoljno stručnjaka.








4 коментара:

  1. Izgradnja pasivne kuće svakako se isplati, na duge staze. Nema rezultata sada i odmah, treba uložiti i vreme, i novac. Ono što se takođe isplati je korišćenje energetski efikasne stolarije. Manje ulaganja, a rezultati se brže vide.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Slažem se, a dok čekamo da ovaj standard u gradnji bude prisutan i kod nas, uz kvalitetnu stolariju koje se može pronaći i na našem tržištu, možrmo kupovati kućne aparate koji su energetski efikasniji sa kategorijom A, A+, A+

      Избриши
  2. Drvena kuca na slikama prikazanim je leglo termita i ostale sitne gamadi.
    Jos jedna utopija u svetskim razmerama.

    ОдговориИзбриши