Kondenzacija na prozorima

Kondenzacija je česta pojava u našim domovima. Javlja se na zidovima, na podovima, tavanima, na prozorima. 

Kondenzacija je pojava koja nije poželjna, čak je i štetna i treba preduzeti određene mere kako bi se ona sprečila. 

Donosimo vam 8 najčešćih pitanja i odgovora oko kondenzacije kod prozora. 

1. Zašto na prozorima nastaje kondenzacija? 

Zakoni fizike kažu da topao vazduh može da sadrži visoku koncentraciju vodene pare. Kada se temepratura vazduha smanji, onda je on sposoban da zadrži manju količinu vodene pare, tako da se višak pretvara u tečno agregatno stanje, tj. dešava se kondenzuja vodene pare u kaplice vode. 

Ukoliko je vazduh u prostoriji (pre)zasićen vodenom parom, on se pri dodiru sa hladnijim delovima prozora (ramovima ili staklom), naglo hladi, tako da se na površini prozora javljaju kapljice vode.  

2. Gde se na prozorima formira kondenzacija? 

Kondenzacija može da se javi na spoljašnjoj i unutrašnjoj strani rama i stakla (ili kod duplih i troduplih stakala na spoljašnjem i unutrašnjem staklu). 

Vodena para koja se kondenzovala pod dejtvom sile gravitacije se spušta ka donjim delovima prozora i može da pređe na zid ispod prozora. 

3. Šta izaziva kondenzaciju na spoljašnjim delovima prozora (spoljašna kondenzacija)? 

Spoljašna kondenzacija nastaje kada vlažni vazduh koji je zasićen vodenom parom dođe u dodir sa  hladnom površinom. 

Hladne površine na prozorima su metalini ili PVC ramovi i staklo. 
Kada je njihova temperatura niža od tačke kada vodena para prelazi iz gasovitog u tečno agregatno stanje, ona se kondenzuje na njima. 

Spoljna kondenzacija nastaje usled spoljašnih uslova okoline i ona ne može da se aktivno kontroliše. 
Obično nastaje kada topao dan prati hladna noć, kao i tokom jeseni i proleća.

4. Kako Low-E stakla utiču na spoljašnu kondenzaciju? 

Niskoemisiona dupla stakla (Low-E stakla) imaju tu osobinu da smanjuju toplotu koju provode iz tople unutrašnjosti do spoljašnjeg stakla (i do 50%). 
Kada se toplota smanji u tolikom stepenu  skoro stalno dođe do pojave kondenzacije. 

Vodena para se kondenzuje na spoljašnjem staklu koje je hladnije (zbog toga što reflektuje sunčevu svetlost). 

Iako izgleda nelogično, ali pojava kondenzacije na prozorima ksa Low-E staklom je normalna, i ona znači da takva stakla ispravno funkcionišu. 

5. Šta izaziva kondenzaciju na unutrašnjoj strani prozora? 

Unutrašnja kondenzacija se javlja kada u prostoriji postoji višak vlage. Ova vlaga se pojavljuje na hladnim delovima zidova ili najčešće na unutrašnjim delovima prozora. 

Topao vazduh sadrži više vlage od hladnog vazduha. Kada hladnije površine dođu u dodir sa toplim vazduhom, on se hladi i vlaga se nakon toga oslobađa na staklu, prozorskim ramovima ili zidovima, u obliku vodenih kapljica (kondenz).

6. Da li i prozori izazivaju kondenzaciju? 

Prozori sami po sebi nisu uzrok kondenzacije. 

Sumnja se javlja u slučajevima kada se postave novi i kvalitetni prozori koji imaju dobre izolacione karakteristike i koji dobro zaptivaju. Zbog toga oni znatno smanjuju protok vazduha. 

Smanjen protok – veća verovatnoća da će vazduh u prostoriji biti zasićeniji sa vodenom parom - veći rizik od kondenzacije. 

7. Kako smanjiti kondenzaciju prozora? 

• Kontrolom vlažnosti i omogućavanjea cirkulacije vazduha  
• Kada se spoljašnja temperatura snizi, nivo vlage treba da padne tako se kondenzacija najbolje kontroliše. 
• Zato imajte naviku da redovno provetravate prostorije
• Opremite kupatila i kuhinje aspiratorima koji će da izbacuju vlažan vazduh
• Ukoliko imate kamin, otvorite poklopce ili zavesice kako bi omogućili vazduhu da "pobegne"
• Prostorije gde se očekuje veći protok ljudi opremiti sa većim prozorima. Isto važi i za podrume i potkrovlja. 

8. I još nekoliko činjenica u vezi kondenzacije na prozorima

• Na kondenzaciju utiče velika vlaga u unutrašnjosti prostorija, ali i neispravni prozori i njihova loša ugradnja. 
• Bolja izolacija zidova i prozora koja se koristi kod modernih kuća doprinosi kondenzaciji  
• Aktivnosti kao što su kupanje, kuvanje, pranje odeće i slično, stvaraju vlagu koja povećava vlažnost u kući. Više članova porodice proporcionalno “proizvode” više vlage i veću mogućnost kondenzacije na prozorima.  
• Veća temperatura u unutrašnjosti vodi ka većoj kondenzaciji. Zato je potrebno kontrolisati razliku između spoljne i unutrašnje temperature.
• Kondenzacija različito utiče na razne tipove prozora. Tako na primer, aluminijumski i PVC prozori su veoma podložni kondenzaciji, dok drveni manje
• Ali ukoliko se kod drvenih ramova desi kondenzacija, posledice su veće. Vlaga prodire u njih, oni trule, smanjuje im se životni vek, dok su aluminijumski po tom pitanju sigurniji.