Странице

четвртак, 29. октобар 2020.

Anatomija prozora

anatomija prozora


Laiku na prvi pogled može se učiniti da su prozori veoma jednostavni - samo komad stakla u ramu.

Možda su prozori (ne baš tako) davnih vremena bili toliko jednostavni i laki za pravljenje, ali današnji prozori su mnogo složeniji i sadrže mnogo komponenata.

Iako se njihova građa donekle razlikuje kod različitih vrsta prozora, ipak osnovne komponente su zajednički za sve.

U ovom tekstu pokušaćemo da vas detaljnije upoznamo sa anatomijom prozora.



Prozorski ram


Osnova svakog prozor je ram, profil ili okvir. Profil je struktura koja okružuje i nosi čitav prozor i koja se ugrađuje u zid.

Prozorski profili se sastoje od:

  • Prozorske daske - osnova okvira,
  • Dovratnika (štok) - bočni delovi okvira, koji idu vertikalno od prozorske daske do nadvratnika
  • Nadvratnika (ili dovratnik) - gornji deo rama

Profili se izrađuju od raznih materijala, od PVC-a, drveta, metala, fiberglasa.

Materijal od kojeg su izrađeni ramovi determinišu izgled, izdržljivost, trajnost, termo i akustične izolacione karakteristike prozora.

Neki materijali su prirodno bolji u izolaciji od drugih (PVC na primer, ima bolja izolaciona svojstva od aluminijuma, jer je metal skloniji provođenju toplote).

Kako bi se poboljšala energetska efikasnost prozorskih ramova, u njih se ugrađuju razni izolacioni materijali.

Oni se proizvode tako što imaju komore ili šupljine koje se mogu ispuniti poliuretanskom penom, vazduhom ili plemenitim gasovima koji poboljšavaju njihove izolacione karakteristike.

U aluminijumske ramove se ugrađuju termo mostovi koji imaju istu ulogu.


anatomija prozora

Prozorsko krilo


Krilo je pokretni deo prozora koji drži staklo. Na nekim prozorima se krila pomeraju gore-dole, na nekim ka spolja ili unutra, neki se klizaju (klizni prozori), a na nekim (fiksni przori) krila se uopšte ne otvaraju.

U zavisnosti od načina otvaranja, krila se pričvršćiju za ram pomoću šarki ili šina.


Sistem zastakljivanja - stakleni paket


Sistem zastakljivanja je tehnički izraz koji se koristi za označavanje stakala na prozoru.

Razlog zašto se to jednostavno ne naziva „staklom“, nego sistemom zastakljivanja je taj što savremeni prozori imaju mnogo više od stakla.

Naravno, postoji staklo ali postoje i druge komponente koje su vitalne za energetsku efikasnost i ukupne performanse prozora.

Stariji prozori su imali samo jedno staklo koje je bilo pričvršćeno na ram. To su takozvani jednostruki prozori.

Danas su većina prozora sa dva ili tri stakla (dvostruki i trostruki prozori). Kao i kod ramova i između stakala mođe da se ubrizga vazduh ili plemeniti gas koji ne dopušta transfer toplote.

A i sama prozorska stakla su mnogo više od standardnog stakla.

Staklo je kaljeno, što znači da je tokom proizvodnog procesa više puta grejano i hlađeno kako bi bilo manje sklono lomljenju i bilo izdržljivo na drastična kolebanja temperature i ostalih atmosferskih pojava.

Neki prozori imaju laminirano staklo - između dva staklena sloja nalazi se čvrsti sloj prozirne, fleksibilne i izdržljive plastike koja sprečava razbijanje stakla

Postoje i Low-E stakla (niskoemisiona stakla) koja su presvučena mikroskopskim slojem metalnog premaza (srebro, titanijum oksid ili silicijum dioksid).

Ovi tanki metalni slojevi ne apsorbiraju nego reflektuju toplotu i ultraljubičaste sunčeve zrake napolju.

Kada se metalni sloj nanese na unutrašnje staklo, toplota u prostoriji se zadržava unutra da ne pobegne u hladniju sredinu.

Ovi metalni premazi su toliko tanki da ne ometaju pogled prema spolja.

Između staklenih panela se postavlja sistem distancera od nerđajućeg čelika koji ih čvrsto drži na svom mestu.

Distanceri osiguravaju da stakla ostanu na odgovarajućoj udaljenosti, uprkos promenama temperature, sprečavaju pojave vlage (dodavanjem higroskopnih materija u obliku praha ili kuglica) i curenja punjenja gasa.


anatomija prozora

Punjenje gasom


Između staklenih panela i u komorama ramova nalazi se još jedna nevidljiva, ali veoma važna komponenta modernih prozora - punjenje plemenitim gasom.

Ovaj gas deluje kao moćni izolator prenosa toplote kao i zvučnih talasa. Plemeniti gasovi (najčešće se radi o argonu ili malo skupljem kriptonu) ne reaguju sa drugim materijalima kada dođu u kontakt sa njima i ne doživaljavaju nikakve hemijske promene.

I argon i kripton su gušći od vazduha, što ima uticaj na sprečavanju prolaska molekula vazduha kroz njih.


Pomoćne komponente


Postoje mnoge druge komponente koje su važni delovi prozora:


  • okov (brave, šarke i ručice, itd),
  • roletne, kapaci,
  • sigurnosne i ukrasne rešetke,
  • vitraži i gravirani delovi koji imaju više dekorativnu namenu, itd.

Iako ih nazivamo pomoćni i ovi delovi imaju itekako veliku ulogu i značenje.



Zaključak


Većina kupaca prozora veruje da ne mora da zna kakva je njihova anatomija, od čega su napravljeni i kako sve to funkcioniše. Ali mi smatramo da je to veoma važno.

Prozori nisu više jednostavni kao nekada, postoji mnogo vrsta i tipova, tako da nije zgoreg da se vlasnici nekretnina malo podrobije upoznaju sa njihovom građom. To će olakšati odluku kada se kupuju prozori.

Nadamo se da smo ovim tekstom malo pomogli.


2 коментара:

  1. I ja sam od onih koji su mislili da su prozori jednostavni, staklo u ramu, sa nekom vrstom bravice koja služi za otvaranje i zatvaranje. Ovaj tekst razjasnio mi je mnogo toga. U suštini, da nije svih tih razlika i delova, ni razlika u kvalitetu, pa i u ceni, ne bi bila tolika.
    Odličan tekst! Hvala za informacije :)

    ОдговориИзбриши
  2. Korisne informacije, zaista vecina nas uopste ne razmislja o tome, a izuzetno je vazno kada se biraju prozori.

    ОдговориИзбриши