Šta je polivinil-hlorid (PVC) i gde se koristi?
Polivinil-hlorid (PVC) je
jedan od najčešće korišćenih termoplastičnih polimera u svetu, pored poliestera
(polietilena teraftalata- PET) i polipropilena - PP. To je prirodno bela
i vrlo krhka (ukoliko nisu dodati plastifikatori) plastična masa. Prvi put je sintetizovana 1872 godine a komercijalno proizvedena od strane firme B.F. Goodrich 1920-ih.
Poređenja radi, mnoge druge danas šiiroko raširene plastične mase su sintetizirane i
ušle u upotrebu u četrdesetim i pedesetim godinama prošlog veka. PVC se najčešće
koristi u građevinskoj industriji (stolarija, instalacije, zidgne i podne obloge, itd), ali i u mnogim drugim oblastima (medicini,
tekstilnoj industriji, elektroindustriji, itd).
Kako se PVC proizvodi?
Polivinil hlorid se dobija na tri različita načina i procesa:
·
- Preko polimerizacije rastvora (suspenzije)
- Preko emulzione polimerizacije
- Preko polimerizacije plastične mase koja je u rasutom stanju
Karakteristike PVC-a
- kruti ili neplastificirani (rPVC ili uPVC)
- fleksibilni ili plastificirani (PVC)
Fleksibilni i plastificirani PVC je mekši i podložniji savijanju od neplastificiranog PVC-a zbog dodavanja plastifikatora kao što su ftalati (npr. Diisononyl ftalat - DINP). Fleksibilni PVC se obično koristi u građevinarstvu kao izolacija na električnim žicama ili u podnim oblogama kao zamjena za gumu u stanovima, bolnicama, školama, itd.
Prednosti polivinil hlorida
- lako dostupan
- relativno jeftin.
- veoma gust i čvrst
- otporan na deformacije udarca (u odnosu na druge plastične mase)
- veoma dobru zatezna čvrstoća
- otporan na uticaj hemikalija i alkalnih metala
Nedostaci polivinil hlorida
- ima veoma slabu toplotnu stabilnost. Zbog toga se tokom proizvodnje dodaju aditivi koji ga stabilizuju na visokim temepraturama.
- ispušta toksične pare na visokim temperaturama, kada se istopi i zapali
Da li je PVC toksičan?
Termoplastična i termoreaktivna plastika
Polivinil-hlorid je termoplastični materijal. Sve plastične mase u odnosu kako se reaguju na tempaturu mogu da budu podeljene u dve grupe:
- termoplastične
- termoreaktivne
Termoplastična plastika postaje tečna kada se dovede do tačke topljenja (raspon za PVC varira od 100 stepeni Celzijusa do 260 stepeni Celzijusa u zavisnosti od aditiva). Zatim, kada se ohlade i ponovo zagreju nemaju nekih značajnih degradacija u supstanci. Umesto sagorevanja, oni se rastvaraju, a to omogućava da se oni lako ubrizgavaju i recikliraju.
Nasuprot tome, termoreaktivne plastike se mogu zagrejati samo jednom (obično tokom procesa injekcionog procesa oblikovanja u kalupima). Ukoliko se zagreju do tačke topljenja, dolazi do nepovratne hemijske promene u supstanci i one jednostano izgore. Ova karakteristika čini termoreaktivne plastične mase lošim kandidatima za recikliranje.
Upotreba polivinil-hlorid u 3D štampačima, kalupima za ubrizganje i CNC mašinama
U radu sa PVC-om postoje dva glavna problema koji ograničavaju njegovu upotrebu u ovim mašinama.
- Prvi je emisija toksičnih i korozivnih gasova pri topljenju materijala. To se dešava u određenoj meri kod 3D štampanja, obrade pomoću CNC mašina i ubrizganja.
- Drugi je njegova korozivna priroda. Ovo je problematično kada PVC dolazi u kontakt sa metalnim mlaznicama, rezačima i kalupima koji su napravljeni od materijala koji nije od nerđajućeg čelika ili drugog metala koji je otporan na koroziju
3D printanje i CNC obrada:
CNC mašina |
Ubrizgavanje u kalupe (brizgnje)
Polivinil-hlorid se može ubrizgavati u kalupe (oroces je još poznat kako brizganje), slično kao i druge plastične mase, ali hlor koji se sadrži u njegovom hemijskom sastavu komplikuje proces zato što rastopljeni PVC može da ispusti korozivni toksični gas. Iz tog razloga, prostorije moraju biti opremljene sistemima za ventilaciju. Slično kao i kod obrade CNC mašinama metalni delovi kalupa treba da budu otporni na koroziju, (izrađeni od nerđajućeg ili hromiranog čelika).
Brizganje |
U toku samog procesa može se pojaviti skupljanje PVC-a u kalupima. Koliko će se materijal skupiti zavisi od nekoliko faktora, kao što su jačina i tvrdoća materijala, veličina otvora kalupa, veličina pritiska, vremena zadržavanja, temperature topljenja, debljine zidova kalupa, temperature kalupa, procenat i vrsta aditiva i slično.