PVC stolarija - opasnost za domaću drvnu industriju?

PVC stolarija - opasnost za domaću drvnu industriju?

U poslednje dve decenije svedoci smo kako PVC, i u manjoj meri aluminijumska stolarija, osvaja tržište u Srbiji i šire na Balkanu. Drveni prozori i drvena vrata gube svoj udeo u tržištu, posebno se to odnosi na drvene prozore pošto se danas vrlo retko ugrađuju. Ulazna drvena vrata se još drže ali i ona uzmiču pred prednostima koje ima PVC stolarija: ona je lakša, bolje dihtuje, duže traje, lakše se održava i možda najvažnije, jeftinija je.

Mali istorijat

Za vreme Jugoslavije drvna industrija je bila organizovana u velike drvne kombinate koji su bili zaštićeni i držali su monopol na tom prostranom tržištu. Posle raspada države, raspali su se i oni, a njihovu ulogu preuzele su manje privatne firme. One su bile fleksibilnije i lakše su se prilagođavale novonastaloj situaciji na tržištu, brže i uspešnije su reagovale na promene. Posao je cvetao i pojavilo se dosta malih i srednjih firmi koje su se bavile na ovaj ili onaj način proizvodnjom drvene stolarije. Znalo se reći, ko nije imao šta da radi bio je ili moler ili stolar. Naravno to je dovelo do pada kvaliteta, naročito sa dolaskom ekonomske krize.

Konkurentnost PVC stolarije

Upravo tada je stolarija od PVC materijala došla do izražaja, pošto je njen kvalitet bolji i ujednačeniji. Naravno i cena je prihvatljivija. Suočena sa ovom situacijom drvna industrija se organizuje i traži od države i njenih institucija zaštitu. Traže za sebe pomoć i subvencije, povlašćene porezne stope i veće carinske stope za uvoz PVC stolarije i profila od kojih se ona izrađuje.
Kao glavnu argumentaciju u svoju korist navode to da drvna industrija zapošljava domaću radnu snagu, da koristi domaće resurse, da puni budzet svojim doprinosima i da treba da bude strateška grana, dok se sa širenjem PVC i aluminijumske stolarije na našem prostoru, razvija proizvodnja drugih država. Navodi se i to da su proizvođači iz Hrvatske i Slovenije već izdejstvovali ove povlastice.

Da pogledamo malo tu njihovu argumentaciju. Teško je odrediti koliko radnika koja industrija zapošljava pošto se dosta radi na crno, radnici su neprijavljeni posebno u malim i srednjim preduzećima, ali zdrava logika kaže da je taj broj podjednak i u pogonima koje proizvode drvenu i u kompanijama koje proizvode PVC i alu stolariju.

Koliko je stvarno sirovina iz domaćih izvora. Šta ulazi u jedna vrata?

• konstrukcija od letvi, nejčešće od lipe, topole ili drugog mekog drveta. 
• na tu konstrukciju sa obe strane se stavljaju ploče od medijapana (MDF)  ili iverice 
• između dve MDF ploče ide ispuna od kartonskog saća
• na medijapansku ploču lepi se furnir 

Od domaćih izvora ovde se nabavljaju samo letve, ali čak i one se (doduše u manjoj meri), uvoze iz Ukrajine gde je drvo daleko jeftinije. U Srbiji ne postoji proizvođač furnira, on se u najvećoj meri uvozi iz Italije, medijapan dolazi iz Austrije, Slovenije, i malo iz Bosne i Hercegovine. Lepak i razni lakovi su ili iz Nemačke ili iz Italije. Još je izraženija situacija sa proizvodnjom prozora: mi u Srbiji više nemamo proizvodnju stakla, štokovi se uvoze gotovi iz zapadnoevropskih zemalja. Znači sve je iz uvoza.

Kad se sve ovo zna i uzme u obzir, nema razloga da država štiti proizvođače drvene stolarije, time bi se samo narušilo tržište. Potrebno je ostaviti da samoregulaciona moć tržišta odredi koji će proizvođaći  biti pobednici a koji gubitnici.

Na kraju traži se ravnoteža između kvaliteta i cene, a tu PVC stolarija svakako pobeđuje.