Šta je polivinil hlorid?
Polivinil hlorid (PVC) je plastična materija koja se sastoji od 3 hemijskih elementa: ugljenik, vodonik i hlora. Ima široku primenu, najviše u građevinarstvu za proizvodnju PVC stolarije, PVC cevi, električnih žica, tuš zavese, vodovodne i kanalizacione sisteme, podovi, fasade i još puno proizvoda koje se koriste u svakodnevnom životu.
Da li su proizvodi od PVC-a sigurni i bezbedni?
Postoje različita mišljenja na ovu temu i diskusija traje nesmanjenom žestinom do današnjih dana. Posotoje dve grupe: grupe različitih razmišljanja: oni koji misle da je PVC i proizvodi od PVC-a izuzetno štetan, i da ga treba izbaciti iz upotrebe, i oni koji su ubeđeniji da je PVC potpuno bezbedan.
Grupe za zaštitu životne sredine (a najviše Greenpeace) tvrde da su proizvodi od PVC-a opasni za ljudsko zdravlje, i to u svakoj fazi - od proizvodnje do odlaganja.
Pristalice polivinil hlorida ukazuju na istraživanja koja tvrde da ove optužbe nisu naučno dokazane, i da se radi o običnoj histeriji i negatinvom marketingu.
Obe strane iznose jake argumente, u ovom tekstu iznosimo tri mogućnosti za štetno delovanje po ljudsko zdravlje.
Obe strane iznose jake argumente, u ovom tekstu iznosimo tri mogućnosti za štetno delovanje po ljudsko zdravlje.
1.Proizvodnja PVC ugrožava životnu sredinu i zdravlje fabričkih radnika
Hemijska formula monomer vynil chlorid |
- Argumenti protiv PVC-a
Godine 1970, pojavile su se neke sumnje da izlaganje monomeru vinil hlorida (VCM), koji je sastavni deo polivinil hlorida, izaziva redak oblik raka jetre. Doneseni su strožiji propisi sa ciljem zaštite radnika. Nažalost, u proizvodnji PVC i dalje se oslobađaju opasne hemikalije. Ekološke organizacije nisu zadovoljne ovim strožim propisima nego zahtevaju potpuno obustavljanje proizvodnje
Godine 1970, pojavile su se neke sumnje da izlaganje monomeru vinil hlorida (VCM), koji je sastavni deo polivinil hlorida, izaziva redak oblik raka jetre. Doneseni su strožiji propisi sa ciljem zaštite radnika. Nažalost, u proizvodnji PVC i dalje se oslobađaju opasne hemikalije. Ekološke organizacije nisu zadovoljne ovim strožim propisima nego zahtevaju potpuno obustavljanje proizvodnje
- Argumenti za PVC
Industrija i podržavaoci PVC-a iznose činjenicu da nije bilo nijednog dokumentovanog slučaja raka jetre u pogodnima za proizvodnju PVC-a posle donošenja strožih zakona 1976 godine. Oslobađanje toksina u vazduhu je drastično smanjeno na netoskično nivo. Centri za kontrolu i prevenciju raka jetre stalno kontrolišu pogone i dokumentuju slučajeve, tako da po njihovom mišljenju ne postoji razlog da se proizvodnja zabrani.
Industrija i podržavaoci PVC-a iznose činjenicu da nije bilo nijednog dokumentovanog slučaja raka jetre u pogodnima za proizvodnju PVC-a posle donošenja strožih zakona 1976 godine. Oslobađanje toksina u vazduhu je drastično smanjeno na netoskično nivo. Centri za kontrolu i prevenciju raka jetre stalno kontrolišu pogone i dokumentuju slučajeve, tako da po njihovom mišljenju ne postoji razlog da se proizvodnja zabrani.
Pogon za proizvodnju PVC ramova za prozore |
2. Predmeti koji su izrađeni od PVC pri svakodnevnoj upotrebi oslobađaju kancerogene materije koji ugrožavaju one koji ga koriste
- Argumenti protiv PVC-a:
PVC sadrži štetne kancerogene materije, kao što su monomeri vinil hlorida (VCM) dioksin i još neke, koje se ispuštaju u unutrašnjem okruženju i ugrožavaju ljude koji rade i žive u zgradama. Dioksin je super-toksična hemikalija koja se oslobađa kada plastika gori. Osim raka, dioksin takođe može izazvati bolesti nervnog sistema i pojavu urođenih mana. Ako se desi požar, kuće i zgrade koje sadrže proizvode od PVC-a, postaju opasne ne samo za vlasnike nego i za vatrogasce.
PVC sadrži štetne kancerogene materije, kao što su monomeri vinil hlorida (VCM) dioksin i još neke, koje se ispuštaju u unutrašnjem okruženju i ugrožavaju ljude koji rade i žive u zgradama. Dioksin je super-toksična hemikalija koja se oslobađa kada plastika gori. Osim raka, dioksin takođe može izazvati bolesti nervnog sistema i pojavu urođenih mana. Ako se desi požar, kuće i zgrade koje sadrže proizvode od PVC-a, postaju opasne ne samo za vlasnike nego i za vatrogasce.
- Argumenti za PVC
Branioci ističu da je VCM komponenta koja ulazi u proizvodnju PVC-a, ali jednom kada se hemijski veže i postane njegov sastavni deo on je potpuno neškodljiv, on je u toj vezi stabilan i ne emituje se u okolinu. Dioksin se oslobađa jedino u slučaju požara, i to pri ekstermno velikim temepraturama. Vatrogasci znaju za tu opasnost tako da su opremljeni maskama sa kiseonikom, uostalom i drugi građevisnki materijali oslobađaju gasove pri požaru, tako da PVC nije nikakav izuzetak. Istraživanja na pacovima su pokazala da je potrebna velika količina ovih štetnih materija (500 g dnevno u periodu izlaganja od 100 dana) da bi se izazvao neki kancer, a to nije realna opasnost.
3. Odlaganje proizvoda od PVC-a je nesigurno i opasno
- Argumenti protiv PVC-a:
- Argumenti protiv PVC-a:
spaljionica otpada |
Ističu se teškoće pri oslobađanju od isluženih i starih predmeta od PVC-a. Pri spaljivanju Polivinil Hlorid oslobađa gas dioksin koji je vrlo toksičan. Spaljivanje je potrebno vršiti u specijalnim spaljionicama koje ne ispuštaju otrovne gasove u atmosferi, ali te konstrukcije su vrlo skupe, a pošto je u Evropi i Severnoj Americi spaljivanje smeća komercijalna delatnost kojima se bave privatne firme, da bi uštedeli one ne investiraju u skupu opremu nego rade po nižim standardima tako da je u nekoliko slučajeva otkriveno ispuštanje dioksina i CO u atmosferi. Ekološke organizacije ne veruju da se se splajivanje može u potpunosti kontrolisati, tako da je njihov zahtev zatvaranje svih spaljionica pogona. Rešenje nalaze u reciklaži. Ali PVC proizvode je relativno teško reciklirati, oni posle svog veka upotrebe potpuno gube svoje mehaničke i druge karakteristike i ne mogu da se recikliraju. “Zeleni” smatraju i da je odlaganje na deponijama isto tako opasno pošto aditivi iz PVC-u ponekad mogu da kontaminiraju zemlju i podzemne vode. .
- Argumenti za PVC:
Deponija |
Činjenice koji ističu zagovornici Polivinil hlorida je to da PVC proizvodi traju znatno duže od drugih materijala, tako da se ređe pojavljuju na deponijama od svojih ne-vinil ekvivalentata. PVC oslobađa opasne materije samo ako gori, tako da tvrdnje da se na deponijama
oslobođaju toksini u podzemnim vodama nisu naučno potvrđena. Čak je velik broj deponija obložen sa PVC oblogama (folije) baš zbog sprečavanja isticanja opasnih materija u zemljište. Polivinil hlorid se ne raspada, problem je na drugoj strani, proizvodi od PVC na deponijama mogu da se gomilaju godinama ida smanjuju slobodne kapacitete u deponijama. Predlog za rešavanje ovog problema je da se oni melju u sitne granule koje mogu ponovo da se upotrebljavaju u slabije kvalitetnim plastičnim proizvodima, što prestavlja jednu vrstu (polu)reciklaže.
Zaključak
Videli smo samo deo argumentacije protivnika i zagovornika PVC-a, Samim tim što je upotreba polivinil hlorida široko rasprostranjena govori o tome da je argumentacija pro-polivinil grupa izdržanija i tašnija, ali ova tema nije zatvorena, debata traje i dalje nesmanjenom žestinom, ekološke organizacije nisu uspeli da zabrane proizvodnju, ali njihova kampanja deluje i utiče na poboljšavanju standarda pri proizvodnji i odlaganju PVC proizvoda.
Svako ko ima svoje mišljenje o ovoj temi možete se uključiti postavljanjem svog komentara.