Stolarija u borbi protiv insekata

Leto je godišnje doba kada smo zbog vrućina primorani da otvaramo prozore i vrata kako bi rashladili naše prostorije.

Ali pored svežine, kroz njih skoro uvek ulaze i neželjeni gosti - komarci, mravi, pauci, smrdibube i ostali insekti.

Komarci

Od svih vrsta insekata, izdvojamo komarce kao najopasnije. Ne radi se samo o dosadnim i iritantnim krvopijama čiji ujed mnogo svrbi, oni prenese veoma opasne bolesti kao što je hemoralgična groznica, malarija, Zika virusi, itd. Zato je borba protiv komaraca ozbiljan zadatak kojim se bave i državni organi.


Kako da se zaštitimo od neugodnih insekata? Postoji nekoliko načina:

Prozori i vrata

Stolarija je na prvoj liniji fronta u borbi protiv insekata. Ukoliko su prozori i vrata nekvalitetni, stari, puni pukotina i rupa kroz koje prolaze insekti (to se dešava na starim i neodržavanim drvenim ramovima), neće dobro vršiti svoju zaštitnu ulogu.

Prozori i vrata ne mogu da se drže stalno zatvoreni, posebno je to teško ako imate decu i kućne ljubimce. Rešenje je da postavite komarnike. Sa komarnicima ste potpuno zaštićeni. Na vrata koja se često otvara mogu da se postave plise komarnici a na prozorima rolo. Potrebno je samo da vodite računa da vam preko noći ne ostanu otvoreni.

Pre početka leta proverite da li vam je stolarija u dobrom stanju. Ako nije, odmah preduzmite potrebne mere i popravite ih. Proverite i komarnike, da se nisu oštetili, pocepali, istegli, mreža istrulela i slično. Dosta često je bolje nabaviti nove nego popravljati previše oštećene komarnike.

Održavajte prostorije čiste

Osim prozora i vrata, kao preventiva u odbijanju insekata važna je higijena u kući. Prostorije treba temeljito i redovno da se čiste, sa posebnim akcentom na kuhinji. Ostavljana hrana na otvorenom, prljavo posuđe u sudoperi, pune kante sa smećem, su odlični preduslovi da u kući imate mrave, stonoge, bubašvabe i ostale nimalo prijatne insekte.

Vodite računa i o higijeni podruma, garaže, podkrovlja. Nabacane i neuredne stvari su pravi magnet za štetočine, koji tu nalaze hranu i skrovište.

Ispraznite sudove sa stajaćom vodom

U stajaćoj vodi se komarci i ostali insekti razmnožavaju. Zato nakon kiše, obavezno proverite da li u posudama, lokvama, buradima, kantama, saksijama, i sl., ima stajaće vode. Osušite sve lokvice i proverite da li iz cevi kaplje voda.

Održavajte svoju baštu i dvorište

Nesređeno žbunje, neošišana živa ograda i trava su odlična mesta za sakupljanje insekata. Od vlasnika dvorišta i bašti se očekuje da ih redovno sređuju i održavaju.

Neodržavano dvorište

Pokrijte hranu dok pravite roštilj

Kada dođe leto mnogi od nas prave roštilj u dvorištu ili na terasi. Ali miris hrane će svakako privući i insekte, muve, osice, pčele, a u opasnijim slučajevima mogu se pojaviti i stršljeni. Da ne bi delili hranu sa njima, pokrijte je.

Biološka borba

Pticama i slepim miševima su insekti hrana. Privucite ih blizu vašeg dvorišta tako što ćete im napraviti kućicu i podeliti malo hrane. Osim u besplatnoj kontroli štetočina, uživaćete u njihovoj pesmi.

Neka prirodna sredstva koja odbijaju insekte:

• Mravi – rastvor belog sirćeta sa vodom. Mravi ne vole miris sirćeta, jednom kada odu neće se vraćati
• Moljci - kreda ili lavanda
• Pauci - ne vole miris mente
• Buve – kada jednom uđu teško ih je isterati, ali na sreću ih odbija miris lavande
• Komarci – ne podnose miris lavande, nevena, bosiljka, ruzmarina, žalfije, mente. Komarci su loši letači, tako da možete da koristite i ventilatore koji im smetaju u letenju i izbacuju ih sa kursa.

I na kraju

Ima mnog načina borbe protiv insekata. U ovom tekstu naveli smo nekoliko koje možete se mogu koristiti “u hodu”.

Kao što smo već naglasili na početku, kvalitetni prozori i vrata koji su opremljeni komarnicima su možda najvažnija mera u ovoj vekovnoj borbi između prirode i čoveka. Nećete morati da se brinete kako ćete isterati insekte iz vaših prostorija, iz jednostavnog razloga što uopšte neće moći da uđu.

Komarnici

Zaštita od komaraca - komarnici

Globalno zagrevanje, u šta god da verujete, ali činjenica je da klima na ovim prostorima postaje sve toplija. I ako je verovati našim statističarima leta su sve toplija i toplija.

Naravno, statističari se fino ograde pa do iskažu kroz prosečnu godišnju temepraturu. Iako se tokom jedne kalendarske godine pojave periodi izuzetno hladnih dana, to ne utiče na celokupni trend. A sa porastom temperature dolazi i do promena u ekosistemu koji nas okružuje, promene se dešavaju kako u biljnom tako i u životinjskom svetu.

Smatra se (naravno postoje i druga mišljenja) da su ove promene neizbežne i nepovratne, pošto države ne preduzimaju mere koje su neophodne da bi se promena klime zaustavila, i da svaka država i svaki pojedinac treba da preduzme mere prilagođavanja.

Te promene mogu da budu čak i korisne ako se kontrolišu,  na primer mogućnost dve žetve, otvaranje plovnog puta preko Artika, manji troškovi za grejanje i sl. Ali, štetne posledice su daleko izraženije i opasnije.

U Srbiji se ne razmišlja previše oko globalnog zagrevanja planete ali promene se već primećuju. Jedna od njih je i pojava gmizavaca, insekata i bolesti koje na ovim prostorima nikada nisu postojale.

Komarci

U ovom tekstu pričamo o komarcima. Oni su „iskoristili“ toplo vreme i povišenu vlažnost u svoju korist. Zimski mrazevi koji su uništavali njihova jajašca i larve, su sve ređi, tople noći sve češće, njihov životni vek se produžio, razmožavanje pojačalo.

Jednom rečju ima više komaraca, koji duže žive i ima ih maltene preko cele godine.

Entomolozi su utvrdili da ja dodat još jedan ciklus razmnožavanja, a to znači još jedna generacija u kalendarskoj godini.

Osim nezgodnog svraba kada vas komarac ubode, (kod nekih ljudi javlja se i alergija na ubod komarca), on može da prenese uzročnike mnogih bolesti (bakterija, virusi, plazmide) koje su nove za ovo podneblje.

Primer je virus Nilske groznice. Virus je bio endemit u Ugandi, a sada se proširio po celoj južnoj Evrope, pa i kod nas. Glavni vektor (prenosilac) je tigrasti komarac, koji je isto tako gost u našim krajevima.

Dakle, komarci su postali neprijatelj koga treba izbegavati i uništiti. Jedan od najefikasnijih načina je prskanje raznim insekticidima. Ono može biti iz vazduha i sa zemlje.

Teži se da se izbegava prskanje iz aviona pošto je utvrđeno da je štetno kako po zdravlje ljudi tako i po pčele, narušava normalan prehrambeni lanac neselektivnim uništavanjem i drugih (korisnih) insekata, pa čak i manjih ptica.

Pošto je vek komaraca produžen, potrebno je i više ciklusa prskanja. Umesto 2 ili 3 puta godišnje potrebno je još jedno u rano proleće, i možda još jedno u novembru. Hemikalije treba da budu neškodlive po zdravlje ljudi, tako da je kontrola istih vrlo važna.

A sve to uvećava troškove. U godinama sve manjih sredstava u gradskim i državnom budžetu, sve je teže naći sredstava za uništavanje štetnih insekata.

Pojavile su se privatne firme koje uskaču i popunjavaju tu prazninu, ali one deluju na mikro nivou (zgrade, dvorišta, kuće) i ne mogu da obuhvate šume, rečne obale ili jezera.

To znači da je zaštita nepotpuna. Naravno, postoje i razni narodni recepti, tipa postavljanja kvaca, raznih biljaka i mirisnih trava, ovog i onog, svako ko je probao da se tako zaštiti zna rezulta th pokušaja.

Komarnici kao zaštita od insekata

Postoji i pasivna zaštita, u šta spada ograničavanje i sprečavanje ulaska insekata u prostorije. To se postiže pomoću komarnika. Firme koje proizvode pvc stolariju su prepoznale tu mogućnost za svoj biznis i nude široke palete ovih proizvoda. Ima ih u raznim dimenzijama, obilka, kvaliteta.

Okvir se proizvodi od fiberglasa, drveta, PVC ili od drugih materijala otpornih na klimatske uslove, montiraju se na prozore ili balkonska vrata tako da ne ograničavaju kretanje. Mrežica je od fine tkanine koja ne dozvoljava da prođu insekti ali dozvoljava ulazak svetlosti i neometanu cirkulaciju vazduha.

Komarnici po meri, odnosno komarnici koji se rade po meri tako da mogu da se montiraju na svaki otvor.

I na kraju umesto zaključka. Pojedinac ne može da utiče na hemijsku zaštitu, ali može da ograniči ulazak komaraca u svoj dom.