Ekološki problemi povezani sa PVC-om

O PVC-u

Polivinil hlorid (PVC ili samo vinil), je plastični materijal koji je u širokoj upotrebi još od sredine 20 veka.

Ima ga svuda oko nas, zato što se radi o jakom i veoma trajnom materijalu koji je otporan na koroziju, dejstva hemikalija, sunčevog UV zračenje, na vremenske uticaje, nije zapaljiv a uz sve to veoma je jeftin.

Upotrebljava se za izradu razne ambalaže (za hranu, bočice za sokove, vodu, alkoholna pića, itd), igračke, dodaje se u obući i odeći, za cevi, za lustere i druga rasvetna tela, od njega se izrađuje izolacija u kablovima i žicama, široko se koristu u građevinrstvu, u nameštaju i još mnogo toga.

PVC zauzima treće mesto u globalnoj proizvodnji i potrošnji plastike. Svake godine se proizvede preko 33 miliona tona PVC-a, i ta brojka se sve više povećava. 

Proizvodi od PVC-a

Kako prepoznati predmete od PVC-a

Svi plastični predmeti moraju da imaju žig. Oznaka za PVC je „3“ ili „V“. Kod bočica taj simbol se nalazi na dnu bočice, kod igračaka na donjoj strani. 

Ukoliko ne vidite nikakvu oznaku, onda bolje da ne kupujete te premete posebno ako se radi o ambalaži za hranu ili igračke. 

Oznake za plastičnu ambalažu

U čemu je problem sa PVC-om?


Za početak, nafta i hlor koji se koriste u proizvodnji PVC-a nisu ono što bi se nazvalo „zelenim“ supstancama u pogledu njihove ekstrakcije, prerade i nusproizvoda.

Toliki deo našeg modernog života zasnovan je na nafti da, ako bi proizvodnja iznenada prestala, ne bi stradao samo transport nego svaki aspekt našeg života posebno proizvodnja plastike.

Ipak, za raliku od drugih plastičnih masa, za proizvodnju PVC-a je potrebno manja količina nafte zato što hlor čini oko 57% mase što je daleko više od ostalih polimera.

Dugovečnost materijala

Trajnost PVC-a se obično navodi kao prednost, ali u ekološkom smislu je nedostatak.

Radi se o materijalu koji nije biorazgradljiv, predmeti od PVC-a zadržavaju svoj oblik i strukturu decenijama i samo se usitnjavaju – predmeti jednostavno postaju manji i manji sve do mikronskih dimenzija.

Životinje kroz ishranu unose ove nevidljive čestica koje im blokiraju digestivni sistem. Na kraju lanca ishrane ove plastične granule dospevaju do čoveka.

Dioksin i ftalati

Dioksin je jedan od najsmrtonosnijih otrova koje je stvorio čovek i kumulativni je toksin, što znači da ostaje u telu dugo vremena.

Ftalati se dodaju PVC-u da bi ga učinili fleksibilnim. Dodaju se u dečjim igračkama kako bi ih učinili mekšim što je posebno opasno zato što deca grickaju svoje igračke.

Ovi aditivi u PVC proizvodima mogu da se oslobode usled povećane temperature i požara, a neke studije su pokazale da se “tiho” oslobađaju u deponijama gde se skladište predmeti od polivinil hlorida.

Recikliranje PVC-a

PVC je teško reciklirati usled prisustva aditiva, uključujući teške metale poput olova i kadmijuma.

Zato se u svetu trenutno reciklira ispod 1% PVC-a.

Alternative polivinil hloridu

Pokušava se proizvodnja materijala koji imaju sva poželjna svojstva kao PVC, ali bez navedenih negativnih eksternalija koji utiču na naše zdravlje i životnu sredinu.

Radi se na razgradivoj plastici koja će moći da se razgrađuje u deponijama (u uslovima mraka, toplota i vlage) u roku od nekoliko godina bez emisije toksičnih gasova ili drugih zagađivača.

Ali u ovom trenutku ovakve vrste materijala nisu široko dostupne i prilično su skupe što otežava zamenu predmeta od PVC-a.

Završna reč

Svaki materijal na kugli zemaljskoj ima svoje prednosti i mane. Nema idealne supstance i svaka nosi određeni rizik. Tako i polivinil hlorid i predmeti od koji su izrađeni od njega imaju određeni negativni efekat na našu životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Može se reći da je ovaj uticaj manji u odnosu na druge materijala, ali ne treba da se zanemari, treba biti svesan opasnosti i raditi na njihovom otklananju.