Značaj prozora u arhitekturi

Prozori i arhitektura 

Ništa ne inspiriše ljude više od puno svetlosti, svežeg vazduha i dobrog pogleda. Moderan prozor treba da ispunjava mnogo zahteva, da bude energetski efikasan, održavanje da bude lako i jednostavno, da budu jeftini. Njihova veličina, oblik i položaj na zgradi su isto tako veoma važni. 

Arhitekti imaju veliki i kompleksan zadatak da projektuju najbolju kombinaciju da bi udovoljili ovim zahtevima kako bi omogućili budućim stanarima kuća i zgrada uživanje u okolini. Na raspolaganju su im više vrsta i tipova prozora.

Geometrija i delovi

Moderni pravci u arhitekturi zahtevaju da  prozori budu što veći, a to povlači veći ram sa više staklenih panela koji mogu da budu fiksni ili pokretni. Postoje više konfiguracija prozora koje kombinuju pokretne i/ili nepokretne delove u raznim veličinama i raznim oblicima. Oblici isto tako varitaju, traže se oni koji propuštaju najviše svetlosti i koji se dobro uklapaju u okolinu.

Veliki prozori zahtevaju vetrikalni ram da bi imali statičku izdržlivost, posebno na stranične (lateralne) sile. Vertikalni ram treba dobro uklopiti u kompoziciju kako ne bi „štrčao“ i bio što manje upadljiv.

Tipovi prozora prema fiksiranosti i otvaranju

• Fiksirani prozor - Ovaj prozor se ne otvara, koristi se u velikim soliterima ili poslovnim prostorima, školama, bolnicama i sl. Imaju dobru propusnost za svetlost i omogućuju dobar panormamski pogled, ali provetravanje je onemogućeno.
• Prozori koji se otvaraju horizontalno (prama vani ili prema unutra) - Omogućuju dobru ventilaciju a u isto vreme ne smetaju ulasku svetlosti i pogledu, ali zauzimaju više prostora.
• Prozori koji se otvaraju vertikalno - Podesnu su za podrume ili tavanske prostorije, omogućuju najbolje provetravanje od svih vrsta, ali imaju malu propusnost za svetlost i nemaju dobar panoramski pogled.
• Prozori koji se otvaraju i po horizontalnoj i po vertikalnoj osi - ovi se prozori najviše koriste u modernoj arhitekturi. Pojavili su se 1960-tih godina u Nemačkoj. Omogućuju kontrolisanje cirkulacije vazduha i dobro dobro provetravanje, lako se održavaju i čiste pošto otvaranje po horiontalnoj i vertikalnoj osi omogućuje pristup svim površinama, imaju zatvaranje u više tačaka što doprinosi energetskoj efikasnosti i bezbednosti.
• Otvaranje na kip - koriste se za poslovne zgrade, slično kao fiksni prozori, ali omogućuju izvesno nivo provetravanja
• Klizni prozori - zauzimaju malo mesta, imaju dobru propusnost svetlosti, mana je komplikovan mehanizam i otežano održavanje kao i veću cenu.

Tipovi prozora prema materijalu

• Od aluminijuma - lepo izgledaju, imaju dobre statičke osobine, malu težinu, mana im je što su dobar provodnik toplote (obavezan je termo prekid) i velika cena
• Od drveta - skupi su i traže veliko održavanje, ali zato su energeteski efikasni i poseduju lep izgled
• Od čelika - lepi za oko, dugotrajni su, ali cena im je visoka i imaju malu energetsku efikasnost
• PVC prozori - odlična energetska efikasnost, laki za održavanje, ali imaju palstičan izgled što se nekima ne dopada
• Drvo - aluminijum - kombinuje dobre strane drveta i aluminijuma - lako održavanje, dobra energetska efikasnost, lep izgled

Prozorsko staklo

Moderni prozori imaju višeslojne staklene panele, sa jednim staklom se ne proizvode još od sedamdesetih godina. Izmeđi panela se nalazi ili vakum ili plemeniti gas najčešće Argon. Iako 3 panela umnogome povećavaju energetsku efikasnost i performanse prozora, negativna strana im je što se povećava težina prozora, smanjuje se protok svetlosti i sprečava jasan pogled (isto tako pojavljuje se zelenkasata nijansa i odraz prozora). Zbog toga prozori moraju da budu manji, tako da se kao neki standard ustalili dvostruki prozori.

U modernoj arhitekturi sve se više koriste mat stakla, koja propuštaju svetlost ali zamagljuju pogled prema unutrašnjosti prostorije,tako da pružaju osećaj privatnosti, a u isto vreme uživanje u prirodnoj svetlosti. Ovakvi prozori se postavljaju na spavaćim sobama i kupatilima.

Umesto zaključka

Dizajniranje pravog prozora na datoj lokaciji zahteva dobro poznavanje proizvoda, tehničko pred znanje i dobru komunikaciju klijenata i projektanata. Greške koje se pojavljuju u fazi planiranja se kasnije vrlo teško ispravljaju.