Pukotine kod prozora i kako ih popraviti

Stakla su najranjiviji delovi prozora. Oni mogu relativno lako da se slome ili da puknu. Pukotine na staklu mogu da budu primetne ali i veoma male, skoro mikroskopske i neprimetne.

Osim toga pukotine mogu da budu različite u zavisnosti kako su nastale. 

Kod nekih pukotina, prozorsko staklo može da se sanira, ali kod nekih ono mora  kompletno da se zameni.

  

Vrsta pukotina na prozorskim staklima

Udarne pukotine

Kao što i samo ime kaže, udarne pukotine nastaju kada nešto udari u staklo.

Često se dešavaju, mogu da se dese usled dečje igre, kada lopta neplanirano udari u prozor, kada neko namerno baci kamen ili neki drugi tvrdi predmet, usled jakih oluja, i slično.

Ovakve pukotine su obično velike, ali mogu da budu i sitne, ali i kod najsitnijih pukotina staklo već ima narušenu statičku strukturu. 

Potrebno je biti veoma pažljiv pri otvaranju i zatvaranju prozora, pri čišćenju stakla, zato što ono može da se raspadne na veoma oštre i opasne delove koje uzrokuju posekotine i povrede.

Preporučuje se da ukoliko prozorsko staklo ima udarne pukotine, ono treba da se zameni.

Pukotine nastale usled pritiska (stresa) 

U većini slučajeva pukotina od stresa u početku je mala i nalazi se obično uz ivicu prozora. Vremenom se ona dalje širi po staklu, i dolazi do problema koji svakako niste predvideli i očekivali.

Najčešće se javljaju kod dvokrilnih prozora i maju oblik peščanog sata.. 

  

• Ovakve pukotine mogu da budu uzrokovane intenzivnim oscilacijama temperatureto (na primer kada pojačavate temperaturu unutra zatp što je napolju izuzetno hladno).
• Javlaju se i u slučajevima kada su prozori podvrgnuti dramatičnim promenima atmosferskog pritiska usled ekstremnih vremenskih prilika i pri veoma niskim ili veoma visokim nedmorskim visinama.
• Prozorska stakla ne mogu izdržati pritisak i dolazi do njihovog pucanja.
• Mogu da nastanu usled nepravilnog rukovanja i otvaranja i zatvaranja prozora.

Kako popraviti puknuti prozor? 

Ako vam je potrebno privremeno rešenje dok nabavite novo staklo, na raspolaganju su vam ove dve opcije:

Lepljiva traka

Zalepite lepljivu traku na obe strane pukotine i čvrsto je pritisnite.

Na ovaj način staklo će ostati celo i sprečićete da se ono dalje razbije, a voda i vazduh neće prodirati (bolje reći manje će cirkulisati) unutra.

Lepak za staklo

Lepkovi za stakla se koriste na vetrobranskim staklima kod automobila, ali mogu da se koriste i kod prozora.

Pukotinu temeljito očistite, a zatim špricom ili četkom nanesite lepak na pukotinu i ostavite ga da se potpuno osuši.

Možete da pojačate saniranu površinu tako što ćete iznad lepka staviti i lepljivu traku

Završna reč

Popravka razbijenog stakla na prozoru je samo privremeno rešenje.

Ukazali smo kako možete jednostavno i brzo sanirati pukotine, ali jedini zaista siguran i trajan način je zamena kompletnog stakla, a u nekim slučajevima i celog prozora.

Zamenu stakla možete i sami uraditi, ali ipak preporučujemo da angažujete profesionalce, zato što se radi o izuzetno opasnom i rizičnom poslu, posebno ukoliko treba zameniti dvostruka ili trostruka IZO stakla.

U svakom slučaju, i najmanju pukotinu na prozorskom staklu treba što pre sanirati zato što ostavljanje problema nerešenim ili samo privremeno popravljenim, može rezultirati potencijalnim rizikom od povreda ali i većim troškovima za grejanje.

Razne vrste prozorskih stakala

Koje prozorsko staklo je najbolje? 

Prozori mogu da se shvate i kao mostovi koji povezuju naše domove sa okolinom. Kada se razmišlja o njihovoj kupovinu potrebno je uzeti u obzir mnoštvo faktora kao što su njihov kvalitet i kvalitet komponenti i materijala od kojih su napravljeni, reputaciju proizvođača, individualne želje i potrebe kupca, i na kraju (za nekog možda najvažnije) njihova cena 

Kvalitetan prozor treba da pruža:

• visok stepen bezbednosti, sigurnosti i privatnosti
• visok nivo udobnosti stanovanja
• zaštitu od meteoroloških uticaja
• zaštitu od toplotnih ekstrema
• zaštitu od prevelike buke
• zaštitu od povišene i štetne sunčeve radijacije (UV zračenje)
• dobru osvetljenost prostorija

Prozorsko staklo

Da bi ispunio ove zahteve, prozor mora da bude kvalitetan, a da bi bio takav veoma je važno da ima kvalitetno prozorsko staklo.

Staklo je glavni element prozora, zauzima i do 70% njegove površine i utiče na izolaciju od toplote i buke, ali i povećava komfor stanovanja.

U ovom tekstu pogledaćemo koja su stakla koja se ugrađuju u savremene prozore i koja vam vrsta stakla najviše odgovara.

Stakla koja se koriste za prozore 

Danas se skoro isključivo proizvode takozvana izolaciona stakla koja imaju dva ili tri panela. Poznati su i pod imanom termopan stakla.

Prostor između staklenih ploča može da bude napunjen vazduhom, vakumom ili nekim inertnim gasom (argon, kripton, radon). 

Termopan stakla imaju zadatak da poboljšaju toplotnu i akustičnu izolaciju, i da spreče pojavu kondenzacije vodene pare u međuprostoru između staklenih panela.

Vrste izolacionih stakala

Postoje više vrsta izo stakaa koje se koriste u savremenoj proizvodnji prozora.

Niskoemisiona ili Low-E stakla

Ova stakla pružaju visoku zaštitu od štetnih zračenja, zato što sadrže tanak sloj metalnog oksida koji pomaže pri odbijanju (refleksiji) svetlosnih talasa. Na taj način  smanjuje se gubitak toplote kroz prozore tokom hladnih dana i smanjuje pregrevanje tokom leta. 

Zbog zaštite (vrlo je podložan grebanju) metalni sloj se nanosi na unutrašnjoj strani stakla.

Low-E staklo se preporučuje za podneblja gde su temperaturne razlike između spoljašnjegi unutrašnje sredine velike.

Zbog toga što u velikoj meri smanjuje prodiranje UV zraka u unutrašnjosti prostorija, preporučuje se i za stanove sa osetljivim nameštajem čija boja može da se promeni  pod uticajem ovih zraka.

Solarno kontrolno staklo

Solarno kontrolno staklo

Ova stakla nude optimalnu energetska efikasnost, bez obzira na godišnje doba.

Tokom leta pružaju zaštitu od sunca smanjujući efekat staklene bašte unutar prostorija, dok tokom zime zadržavaju toplotu unutra.

Idealni su za područja sa veoma toplim letima i hladnim zimama.

Ne preporučuju se za prostorije koje imaju severnu ekspoziciju, zato što odbijaju sunčevu svetlost, smanjuju temperaturu u prostorijama, propuštaju manje prirodne svetlosti i nose veći rizik od kondenzacije vodene pare.

Najbolje je koristiti ih za prozore sa istočnom ili zapadnom orijentacijom.

Planistar staklo

Radi se o niskoemisionim, neutralnim, obloženim staklom sa prevlakom od metalnog oskida koji se nanosi na float staklo. Ovaj premaz odbija i dugotalasne i kratkotalasne IC sunčeve zrake. Ima odličnu termičku izolaciju i kontrolu sunčanih zraka.

Omogućuje ulazak više prirodne svetlosti u sobi

Pogodna su za prozore koji su okrenuti prema istoku i zapadu.

Valjano staklo

Valjana stakla

Ova stakla se koriste na mestima gde postoji rizik od provala, a imaju možda i najbolju zaštitu od buke.

Sastoje se od dva ili više staklenih panela koja su međusobno zalepljena pomoću prozirnog sloja smole.

Smola koja se koristi za spajanje stakla, sprečava da se pri razbijanju stakla delovi razlete naokolo. Zbog ovog se preporučuju za prozore i vrata koja su izložena udarima vetra, grada, snega, mehaničkim udarima, za poslovne zgrade, za prozore koji su okrenuti prema školskim dvorištima i slično).

Ukrasno staklo

Ukrasno staklo

Ukrasno staklo uglavnom se koristi za prostorije gde je potrebna veća diskrecija i poverljivost bez smanjivanja osvetljenosti.

Koriste se za prostorije kao što su kancelarije, medicinske ordinacije, hirurške sale, advokatske firme i slično.

Float staklo

Ovi prozori omogućavaju ulazak i do 100% sunčeve svetlosti u prostorije.

Nemaju dobre izolacione i akustične karakteristike i zato se ne preporučuju za podneblja gde su temperaturne razlike velike i gde postoji velika buka.

Često se koriste u kombinacijama sa drugim vrstama reflektivnog ili solarnog kontrolnog stakla.

Završna reč

Glavni kriterijumi koje treba uzeti u obzir pri izboru stakla za prozore su klimatske karakteristike područja, temperaturne razlike (i dnevne i između godišnjih doba), nivo buke, orijentacija prozora i namena prostorija. 

U zavisnost od toga šta vam treba, postoje razne kombinacije izolacionih stakala koje ća zadovoljiti potrebe i želje

Krovni prozori

Potkrovja

Svedoci smo da se potkrovja sve više upotrebljavaju za stanovanje. Ranije nije bilo tako, ali danas  kvadratni metar, posebno u velikim gradovima, i te kako je skup, tako da se potkrovja na starijim zgradama adaptiraju, a nove zgrade se projektuju sa garsonjerama ili većim stanovima koje se nalaze u potkrovju kako bi se dobila mak­si­mal­na is­ko­ri­šće­nost pro­sto­ra i što je moguće vi­še stam­be­nih kva­dra­ta.

Fran­soa Man­sa­r

Ko­ri­šće­nje krov­nog pro­sto­ra da­ti­ra još od  se­dam­na­e­stog ve­ka i  fran­cu­skog ar­hi­tek­te Fran­soa Man­sa­ra, oda­kle je i po­te­kao na­ziv man­sar­de.

Krovni prozori i badže

Kako bi se obezbedio priliv prirodne svetlosti i omogućilo provetravanje u potkrovju se mora ugraditi ili krovni prozori ili ba­dže. Raz­li­ka je u to­me što se krov­ni pro­zo­ri po­sta­vlja­ju na ra­van kro­va i pra­te tu ko­si­nu, dok se kod ba­dža zidaju stranični zidovi i prozori su vertikalni.  

Krovni prozori se isto kao i ostali prozori mogu izrađivati od drveta, aluminijuma ili PVC, ramovi su sa više komora, a stakla su dupla ili troslojna. Unu­tra­šnje sta­klo je si­gur­no­sno, dok se sa spolj­ne stra­ne ugra­đu­je ka­lje­no sta­klo ko­je je ve­o­ma ot­por­no na me­ha­nič­ke udar­ce i meteorološke nepogode. Unu­tra­šnje sta­klo je la­mi­ni­ra­no što zna­či da i pri lo­mu sta­klo osta­je u ra­mu. U no­vi­je vre­me u upo­tre­bi su i krov­ni pro­zo­ri či­je je otva­ra­nje i za­tva­ra­nje mo­gu­će oba­vlja­ti po­mo­ću po­seb­nog me­ha­ni­zma ko­ji se kon­tro­li­še da­ljin­skim upra­vlja­njem

 

Badža

Prednosti korovnih prozora

Ranije potkrovja sa badžama su bile u većem broju , ali oni polako ustupaju mesta krovnim prozorima iz nekoliko razloga:

Krovni prozor

• krov­ni pro­zo­ri se lak­še i brže mon­ti­ra­ju iz­me­đu po­sto­je­ćih ro­go­va krova;
• potrebno je ma­nje do­dat­nih ra­do­va i tro­ško­va;
• pru­ža­ju veću pro­pu­snost sve­tla u od­no­su na pro­zo­re sa ba­džom. Ukoliko su postavljene pod na­gi­bom od 45 ste­pe­ni, da­ju i do 40 od­sto vi­še sve­tlo­sti (fak­tor dnev­nog osve­tlje­nja je dva pu­ta ve­ći od onog za ver­ti­kal­ni pro­zor i vi­še od tri pu­ta ve­ći u od­no­su na pro­zor na ba­dži);
• krov­ni pro­zo­ri pra­te ko­si­nu kro­va što daje bolju estetiku i arhitektonsku vrednost objekata. Ba­dže uti­ču na fa­sa­du objek­ta i mogu je nagrditi;
• krov­ni pro­zori u od­no­su na pro­zor sa ba­džom, po­red bo­lje osve­tlje­no­sti pru­žaju i bo­lje pro­ve­tra­va­nje pro­sto­ri­ja;
• krov­ni pro­zor pro­pu­šta pri­hva­tlji­vi­je pre­la­ze u osve­tlje­nju u prav­cu pro­zo­ra zbog oblo­ga ko­je okru­žu­ju pro­stor pro­zo­ra, kao i zbog sve­tla re­flek­to­va­nog na zidove prostorija, dok badža propušta koncentrisani snop svetlosti, pri čemu se stvara efe­kat tu­ne­la;
• upotrebom i pravilnim postavljanjem krovnih prozora do­bi­ja se zna­čaj­na ušte­da ener­gi­je - zimi omogućuju di­rekt­no osve­tlje­nje i ve­ću is­ko­ri­šće­nost sun­če­ve ener­gi­je. Istovremeno ovo je leti može da bude i mana

Nedostaci krovnih prozora

• pre­te­ra­na osvetljenost prostorije - leti je moguće da dođe do pregrevanja prostorije, tako da je potrebna veća zaštita, tj ugrađivanje roletni na krovnim prozorima
• mogućnost pro­ki­šnja­va­nja ukoliko nije dobro izvedena montaža,
• bu­ka ki­šnih ka­pi o staklu.

Umesto završne reči

Kako bi se izbegli potencijelni nedostaci, najvažnija stvar je znati iza­bra­ti kva­li­tet­ne krov­ne pro­zo­re koji su ot­por­ni na at­mos­fer­ske uti­ca­je i koji mogu da traju nekoliko decenija. Adaptiranje krovnih konstrukcija danas je u velikom zamahu, potražnja za krovnim prozorima je veoma velika, tako da su se na tržištu pojavile mnoštvo firmi koji se bave prodajom i proizvodnjom. Kvalitet se kreće od veoma dobrih pa do očajnih proizvoda, tako da je potrebno dobro se informisati i o proizvođaču i o prodavcu krovnih prozora.

Značaj prozora u arhitekturi

Prozori i arhitektura 

Ništa ne inspiriše ljude više od puno svetlosti, svežeg vazduha i dobrog pogleda. Moderan prozor treba da ispunjava mnogo zahteva, da bude energetski efikasan, održavanje da bude lako i jednostavno, da budu jeftini. Njihova veličina, oblik i položaj na zgradi su isto tako veoma važni. 

Arhitekti imaju veliki i kompleksan zadatak da projektuju najbolju kombinaciju da bi udovoljili ovim zahtevima kako bi omogućili budućim stanarima kuća i zgrada uživanje u okolini. Na raspolaganju su im više vrsta i tipova prozora.

Geometrija i delovi

Moderni pravci u arhitekturi zahtevaju da  prozori budu što veći, a to povlači veći ram sa više staklenih panela koji mogu da budu fiksni ili pokretni. Postoje više konfiguracija prozora koje kombinuju pokretne i/ili nepokretne delove u raznim veličinama i raznim oblicima. Oblici isto tako varitaju, traže se oni koji propuštaju najviše svetlosti i koji se dobro uklapaju u okolinu.

Veliki prozori zahtevaju vetrikalni ram da bi imali statičku izdržlivost, posebno na stranične (lateralne) sile. Vertikalni ram treba dobro uklopiti u kompoziciju kako ne bi „štrčao“ i bio što manje upadljiv.

Tipovi prozora prema fiksiranosti i otvaranju

• Fiksirani prozor - Ovaj prozor se ne otvara, koristi se u velikim soliterima ili poslovnim prostorima, školama, bolnicama i sl. Imaju dobru propusnost za svetlost i omogućuju dobar panormamski pogled, ali provetravanje je onemogućeno.
• Prozori koji se otvaraju horizontalno (prama vani ili prema unutra) - Omogućuju dobru ventilaciju a u isto vreme ne smetaju ulasku svetlosti i pogledu, ali zauzimaju više prostora.
• Prozori koji se otvaraju vertikalno - Podesnu su za podrume ili tavanske prostorije, omogućuju najbolje provetravanje od svih vrsta, ali imaju malu propusnost za svetlost i nemaju dobar panoramski pogled.
• Prozori koji se otvaraju i po horizontalnoj i po vertikalnoj osi - ovi se prozori najviše koriste u modernoj arhitekturi. Pojavili su se 1960-tih godina u Nemačkoj. Omogućuju kontrolisanje cirkulacije vazduha i dobro dobro provetravanje, lako se održavaju i čiste pošto otvaranje po horiontalnoj i vertikalnoj osi omogućuje pristup svim površinama, imaju zatvaranje u više tačaka što doprinosi energetskoj efikasnosti i bezbednosti.
• Otvaranje na kip - koriste se za poslovne zgrade, slično kao fiksni prozori, ali omogućuju izvesno nivo provetravanja
• Klizni prozori - zauzimaju malo mesta, imaju dobru propusnost svetlosti, mana je komplikovan mehanizam i otežano održavanje kao i veću cenu.

Tipovi prozora prema materijalu

• Od aluminijuma - lepo izgledaju, imaju dobre statičke osobine, malu težinu, mana im je što su dobar provodnik toplote (obavezan je termo prekid) i velika cena
• Od drveta - skupi su i traže veliko održavanje, ali zato su energeteski efikasni i poseduju lep izgled
• Od čelika - lepi za oko, dugotrajni su, ali cena im je visoka i imaju malu energetsku efikasnost
• PVC prozori - odlična energetska efikasnost, laki za održavanje, ali imaju palstičan izgled što se nekima ne dopada
• Drvo - aluminijum - kombinuje dobre strane drveta i aluminijuma - lako održavanje, dobra energetska efikasnost, lep izgled

Prozorsko staklo

Moderni prozori imaju višeslojne staklene panele, sa jednim staklom se ne proizvode još od sedamdesetih godina. Izmeđi panela se nalazi ili vakum ili plemeniti gas najčešće Argon. Iako 3 panela umnogome povećavaju energetsku efikasnost i performanse prozora, negativna strana im je što se povećava težina prozora, smanjuje se protok svetlosti i sprečava jasan pogled (isto tako pojavljuje se zelenkasata nijansa i odraz prozora). Zbog toga prozori moraju da budu manji, tako da se kao neki standard ustalili dvostruki prozori.

U modernoj arhitekturi sve se više koriste mat stakla, koja propuštaju svetlost ali zamagljuju pogled prema unutrašnjosti prostorije,tako da pružaju osećaj privatnosti, a u isto vreme uživanje u prirodnoj svetlosti. Ovakvi prozori se postavljaju na spavaćim sobama i kupatilima.

Umesto zaključka

Dizajniranje pravog prozora na datoj lokaciji zahteva dobro poznavanje proizvoda, tehničko pred znanje i dobru komunikaciju klijenata i projektanata. Greške koje se pojavljuju u fazi planiranja se kasnije vrlo teško ispravljaju.