Argon – rešenje za manje energetske troškove

Za polovinu svih energetskih gubitaka u jednom stanu odgovorni su prozori. To znači da treba obratiti veliku pažnju kakve prozore kupujete. Ako imate nameru da renovirate stan i da zamenite prozore, onda ne treba da propustite priliku pošto se prozori kod nas menjaju jednom ili dvaput u životu (naravno ovo važi za većinu stanovniku, ne za sve), da nabavite energetski štedljive prozore.

Proizvođači stolarije se neprekidno trude da poboljšaju energetsku efikasnost prozora. Ide se u

nekoliko pravaca koje se međusebno prepliću:

• dodavanje dodatnih slojeva stakla,
• povećanje debljine vazdušnog prostora između slojeva stakla,
• dodavanje nisko-emisionih premaza (niskoemisiono ili Low-E staklo),
• korišćenje nisko-provodljivih plemenitih gasova umesto vazduha u prostoru između slojeva stakla. Najviše koristi argon, zatim ksenon (koji je bolji ali i znatno skuplji od argona), dok se kripton koristi samo kod prozora najviših performansi

Argon u kratkim crtama

Argon  je jedan od plemenitih gasova (u plemenite gasove spadaju helijum He, neon Ne, argon Ar, kripton Kr, ksenon Xe i radon Rn), koji učestvuje sa manje od 1% u atmosferi naše planete. Otkriven je  1894 od strane lorda Rayleigha u Londonu i Wiliama Ramsija u Bristolu.

Ime mu dolazi od starogrčke reči argos – trom, neaktivan. Dobiva se frakcijskom destilacijom tečnog vazduha. Osim u energetski efikasnim prozorima, koristi se još u neonskim sijalicama i u visoko-temperaturnoj metalurgiji (za specijalna zavarivanja).

 

Osobine argona:

• bezbojan i bez mirisa
• ekstremno stabilan što znači da ne ulazi u hemijske reakcije sa nijednim drugim hemijskim elmentom (Inertan je prema svim elementima i hemikalijama)
• ne prenosi toplotu okolnog vazduha, potrebno je mnogo energije kako bi se on zagrejao i tako omogućio prolazak toplote preko njega
• kao rezultat toga su dobra izolacijska svojstva koja se koriste kod štedljivih prozora
• veoma je viskozan
• nije toksičan, ali može izazvati gušenje ako istisne kiseonik iz pluća
• teži je od vazduha

Nekoliko osnovnih podataka o argonu

Atomski (redni) broj	18
Relativna atomska masa	39,948
Internacionalni naziv	Argonum
Tačka vrenja (K)	83,78 / 87,29
Elektronegativnost	n.a. / 7,70 eV
Konfiguracija zadnje ljuske	3s23p6

 Potrebno je znati i ovo

Argon ne traje večno. I najbolje zaptiveni prozori malo po malo ispuštaju gas zbog temperaturnih razlika, pritisaka iz okoline ili malih mikroskopskih pukotina i nepravilnostima u prozorima.

Ispitivanja su pokazala da svake godine oko 1% prvobitne količine argona iscuri. Nije to za paniku, prozor koji sadrži oko 80% od prvobitnog volumena još uvek je kao nov i zadržava svoje izolacijske osobine. Prvi znak da nešto nije u redu i da prozori nisu više efikasni, je pojava fine magle između dva panela. To znači da je unutra vlaga i vazduh umesto argona.

Završna reč

Energija (struja, gas, daljinsko grejanje, drva, ...) koja se koristi za grejanje stambenih i poslovnih prostorija, odavno više nije jeftina, tako da ukoliko želite da vam ne bude hladno, a da vam budžet bude u granicama podnošljivosti, razmislite o nabavci energetski efeikasnih prozora, prozora koji imaju dvostruke ili trostruke staklene panele a između njih je ubrizgan argon (ili neki drugi plemeniti gas).

Dobra izolacija nije potrebna samo zimi nego preko cele godine. Leta su sve vrelija, klima uređaji rade po ceo dan i celu noć. Troškovi za struju nisu uopšte mali. Ukoliko imate argonske prozore oni će pomoći da prostorije ostanu hladne. Računajte da je nabavka energetski efikasnih prozora vaša investicija, a ne trošak.