Opasne materije koje ugrožavaju naše zdravlje

Život modernog čoveka je okružen raznim predmetima, materijalima i supstancama koji mu olakšvaju život. Ali nisu sve supstance bezopasne, naprotiv, neke su veoma opasne po naše zdravlje.

U produžetku je lista samog malog dela toskičnih supstanci koji ugrožavaju naše zdravlje:

Otrovne plastične materije

Plastika je svuda. Proizvodi od plastike su veoma korsni, ali nažalost mnogi od njih, ako ne i većina, nose zdravstveni rizik. Među najopasnijim su:

PVC (polivinil hlorid) - sadrži olovo, ftalate i oslobađa dioksin (ukoliko se zapali). Povezan je sa neurotoksičnim efektima i endokrinim problemima. Nalazi se u plastičnim proizvodima kao što su pokrivači, dečje igračke, kablovi, cevi, stolarija, itd., lista je velika.

Bisfenol-A (BPA) Smatra se da utiče na razne endokrine poremećaje. Može da izazove probleme u razvoju mozga i hormona, smanjivanje broja spermatozoida, erektilne disfunkcije, bolesti srca, dijabetes, oštećenje jetre i rak dojke. Nalazi se u tvrdim plastičnim predmetima (bočice i flašice za bebe, posudice za dečju hranu, ambalaža za konzerviranu hranu).

Melamin - dodaje se u neke plastične proizvode (ali i u hrani, kao što je bio skandal 2008 u Kini, gde je nađen u hrani za bebe). Povezan je sa otkazivanjem bubrega. Nalazi se na posuđu, dečijim tanjirima i čašama koji izgledaju kao da su od tvrde plastike.

Polistiren, stiropor – predmeti od stiropora mogu da sadrže supstance Stiren i Benzen, koji su kancerogeni i neurotoksični. Stiropor se koristi u građevinarstvu i ambalaži za razne proizvode.

Olovo

Olovo je visoko toksični teški metal koji može da se akumulira i zadržava u našim telima. Izlaganje čak i maloj količini može biti opasno po zdravlje. Posebno su osetljiva mala deca kao i trudnice. Izlaganje olovu je povezano sa pojavom kancera, hiperaktivnošću, nižim koeficijentom intelegencije, neurokognitivnim poremećajima kao što je ADHD (sindroma nedostatka pažnje), oštećenja bubrega, mišića i kostiju. U EU i drugim zemljama doneseni su vrlo strogi propisi u vezi sa sagorevanjem uglja (ugalj sadrži visok procenat olova), kao i korišćenja olova u proizvodima za široku upotrebu kao što su benzin, boje, PVC stolarija (dodaje se kao aditiv za boju) itd., koji su smanjili izloženost stanovništva na olovo.

Dioksin

Dioksin je nusproizvod mnogih industrijskih procesa koji uključuju molekulu hlora, kao što je proizvodnja pesticida, proizvodnja i spaljivanjePVC plastike, beljenje papira, i slično. Često se naziva super-toksinom, a po kancerogenosti smešten je u grupi 1. Povezuje se sa nepravilnostima pri rađanju, neplodnošću, smanjenjem broja spermatozoida, endometriozom, dijabetesom, teškoćama u učenju, supresijom imunološkog sistema, problemima pluća, poremećajima kože i brojnim vrstama raka. Tragovi dioksina se mogu naći u vazduhu, vodi, zemljištu. Vrlo lako ulazi u lanac ishrane prvo biljkama, pa ribama, životinjama i na kraju kod ljudi.

Ftalati

Ftalati se nalaze u plastičnim i kozmetičkim proizvodima (između ostalog mogu da se nađu u dečjim igračkama i dečjim proizvodima). Koriste se i kao dodatak PVC smesama. Naučne studije ih povezuju sa prevremenim porođajima, neplodnošću i rakom. Najopasniji ftalati su zabranjeni u EU, ali nisu zabranjeni u ostalim državama koje i dalje koriste ove opasne materije.

Isparljiva organska jedinjenja (engleski Volatile Organic Compounds VOCs)        

Radi se o brojnim jedinjenjima na bazi ugljenika. Mogu da izazovu kako kratkotrajne akutne zdravstvene probleme (glavobolje), tako i dugotrajne efekte uključujući i karcinom. Reaguju brzo i koncentracije se obično smanjuju tokom vremena. Sastavni su deo boja koje se koriste u građevinarstvu za premazivanje unutrašnjih zidova (poznati je slučaj “smrdljivih zgrada” u Beogradu).  Jedna od metoda za njihovu neutralizaciju je provetravanje ili dodavanje test mirisa koji upozoravaju na njihovo prisustvo.

Persistentni (postojani) organski zagađivači (engleski Persistent Organic Pollutants - POPs)

Kao što i samo njihovo ime kaže, radi se o jedinjenjima koja su dugotrajna (mogu da traju stolećima) i otporna na razgrađivanje. Karakteristično za ove zagađivače je to da se bio-akumuliraju u našem okruženju i našim telima. Mogu da stignu veoma daleko i akumuliraju se na hladnim mestima poput polarnih krajeva. Mala količina ovih opasnih jedinjenja može da prouzrokuje velike zdravstvene probleme kao što je mučnina, teškoće u učenju, ADHD, autizam, problemi sa tiroidnom žlezdom, hormonalne poremećaje, rak. Postoje četiri kategorije postojanih organskih zagađivača:

• pesticidi,
• industrijske hemikalije,
• bromirani retardanti
• neželjeni nusprodukti

Neka jedinjenja prirodno nastaju, na primer dejstvom vulkana i raznih biosintetičkih puteva, ali većina njih su rezultat ljudskih aktivnosti. 1972 usvojena je Stokholmska konvencija o persistentnim organiskim zagađivačima koja ima za cilj njihovu eliminaciju, ali na žalost razvijene su potpuno nove hemikalije.

Hemijski inhibitori plamena

Ova jedinjenja se dodaju raznim proizvodima kako bi sprečili ili usporili njihovo paljenje, tj smanjuju tačku zapaljivosti, ali otkrilo se da imaju izuzetno opasne nuspojave. Za najopasnije po zdravlje se smatraju bromirani retardanti (PBDE) i fosfatni estri, uključujući TDCP i TCEP fosfat. PBDEs, TDCP i TCEP su povezani sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, uključujući neurološke i hormonske poremećaje, oštećenja organa, poremećenja štitne žlezde, problemi sa steritlitetom i pojave kancera. Posebno su izložena deca i odojčad.

Perfluorisana jedinjenja (engleski Perfluorinated compound ili PFCs)

Ova jedinjenja se dodaju raznim proizvodima kako bi oni bili otporniji na mrlje, razna ulja i vodu. Koriste se u u preparatima za čišćenje nameštaja, posuđa i odeće, u ambalaži za hranu - razne folije, kesice za čips, keks, kokice i slično. Najopasnija jedinjenja su PFOA i PFOS koja su pronađena gotovo u svakom čoveku koji je testiran na njih, čak i kod dece gde su nivoi veći nego kod odraslih. Smatra se da su veoma kancerogeni i da utiču na razne nepravilnosti pri razvoju.

Formaldehid

Formaldehid je smrdljiv, bezbojan i zapaljivi gas klasifikovan kao kancerogen grupe 1, zato što izaziva rak kod ljudi i životinja. Može iritirati oči, nos i grlo i izazvati astmu. Emisije formaldehida se uglavnom smanjuju tokom vremena, ali ipak mogu da traju nekoliko godina, dovoljno za razvijajanja nekog obolenja. Ima široku upotrebu u proizvodima koje koristimo svaki dan, a to da ne znamo, tako da zakonodavci imaju problema da naprave sveobuhvatnu listu proizvoda koji sadrže ovu opasnu supstancu.

Završna reč

Ova lista je samo mali deo svih onih materija, supstanci i jedinjenja koji ugrožavaju naše zdravlje. Ima ih svuda, u našim domovima, školama, fabričkim halama, sportskim salama, pa i tamo gde ne bi smeli da budu – u vrtićima, bolnicama, itd. Naprednija društva preduzimaju mere koje ograničavaju ili zabranjuju njihovu upotrebu, ali na jednu zabranjanu supstancu pojavljuju se još dve nove, koje mogu da imaju isto takvo a možda i veće neželjeno dejstvo. 

Ispred čovečanstva je veoma veliki posao.