Koja stakla su najbolja za naše prozore?

Savremeni prozori imaju nekoliko funkcija, a jedna od važnijih je termoizolacija. Kroz prozore zimi toplota “beži” napolje, dok leti ona teži da uđe u prostorije (i tako nam povećava račune za grejanje tj. hlađenje). Pošto staklo zauzima najveću površinu, veoma je važno da ono što manje propušta toplotu u oba smera.

Termoizolacione karakteristike prozorskog stakla mogu da se poboljšaju sledećim merama:

• Dodavanjem više slojeva stakla
• Biranjem najpovoljnijeg rastojanja između dva stakla
• Upotrebom stakla sa mekim filmom (Low E stakla, super Low E stakla)
• Dodavanje plemenitog gasa u prostor između stakala (Argon, Kripton)

Ug i G koeficijenti

Da bismo bolje shvatili koristićemo dva koeficijenta:

• Ug faktor (W/m²K) – gubitak toplote iz prostorije kroz staklo
• G faktor (W/m²K) – prolazak toplote u prostorije kroz staklo (G faktor može najbolje da se objasni kroz sledeći primer – ukoliko je napolju temepratura 30 stepeni, staklo teoretski može da se zagreje do te temperature, koje ono zatim prenosi i u untrašnjost prostorije. Naravno, realno ono nikad neće dostići tu temepraturu, ali što se više zagreva, više će i preneti unutra)

Kod oba koeficijenta važi da što je vrednost niža, bolja je termo-izolacija. 

Vrste prozorskih stakala

Razlikujemo tri osnovne grupe prozorskih stakala, koja su danas u upotrebi:

• Jednoslojna
• Dvoslojna
• Troslojna

 Jednoslojno staklo

Jednoslojno staklo

Jednoslojna stakla mogu da imaju različite debljine (najčešće 3 ili 5 mm). Karakteristično za ova stakla je to da oni propuštaju oko 85% energije napolju (njihov Ug se kreće od 5 do 5.8), dok protok energije prema unutrašnjosti (G koeficijent)  vrlo često zna da bude 100% (provodi 100% od količine energije koja je potrošena za njegovo zagrevanje).

Prozori sa jednim staklenim panalom danas se sreću samo kod vrlo starih stambenih objekata. Pokušalo se povećati njihove termoizlacione karakteristike time što su ugrađivani dupli prozori (dva odvojena krila sa jednostrukim staklima), koje imaju malo veći efekat, ali ne rešavaju problem gubitka energije.

Dvoslojno staklo

Radi se o sistemu sa dva stakla između kojih se nalazi prostor ispunjen vazduhom ili nekim

Dvoslojno prozorsko staklo

plemenitim gasom (najčešće argonom). U prodaji najzastupljeniji  su sistemi  4+16+4, gde je 4 debljina stakla (u milimetrima), dok je 16mm prostor između njih. Dimenzija prostora između stakala može da se kreće od 6mm do 24mm, ali najveći efekt se dobija kada je ta dimenzija od 12 do 16mm.

Vrednost Ug faktora kod ovih sistema je 2.8, što je veliki pomak u odnosu na jednostruka stakla. Ukoliko se u prostor između stakala doda argon, Ug faktor dobija vrednost 2.6. Osim argona koristi se i krpiton koji ima malo bolje karakteristike i upotrebljava se u sistemima sa tanjim staklima, ali ti prozori su veoma skupi.

Treba biti svesan pojave koja se javlja kod nekvalitetnih prozora, a to je ubrzani gubitak argona. Naime, ukoliko zaptivanje nije urađeno kako treba, argon može vrlo brzo da “iscuri”. Nema idealnog zaptivanja, i kod najkvalitetnijih prozora argon beži, ali veoma sporo, tako da se to i ne primeti. Kupac može da se zaštiti tako što će odabrati prozore koji imaju attest i garanciju da gubitak argona nije veći od 3% za 10 godina.

 Troslojno staklo

troslojno prozorsko staklo

Kod troslojnog stakla vrednost Ug i G je još manja, (1.7), ali ovi prozori su znatno teži i skuplji. Koeficijenti mogu da se poboljšavaju dadatkom argona i kriptona i mekih filmova (kod kojih su Ug i G 0,6 pa i 0,4). Vodi se diskusija da li su troslojna stakla dobro rešenje za naše klimatske uslove. U našem regionu zime nisu tako oštre i hladne, tako da možda nije optimalno investirati veće sume za ove super štedljive, ali i skuplja stakla, pošto nema adekvatan povraćaj u uštedi energenata (za razliku od Skandinavije i ostalih severnih zemalja, gde su troslojna stakla zakonski standard).

U produžetku možete poledati koeficijente nekoliko kombinacija prozorskih sistema:

Ug vrednosti kod raznih sistema prozorskih stakala

jednostruko staklo debelo 4 mm                                                                             5,8 W/m²K
dvostruko stako  4+16+4                                                                                        2,7 W/ m²K
trostruko 4+16+4+16+4                                                                                          1,8 W/ m²K
dvostruko 4+16+4 Planibel G (tvrdi film)                                                              1,7 W/ m²K
dvostruko 4+16+4 LowE staklo sa mekim filmom                                                 1,4 W/ m²K
dvostruko 4+16+4 LowE staklo sa argonom                                                          1,1 W/ m²K
dvostruko 4+16+4Super Low-E                                                                            1,0 W/ m²K
trostruko  4 LowE+16+4+16+4 Low-E                                                                 0,8 W/ m²K
trostruko  4 LowE+16 argon (90%)+4+ 16 argon (90%)+4 LowE                       0,6 W/ m²K
trostruko 4 LowE+18 argon (90%)+4+18 argon (90%)+4 LowE                         0,5 W/ m²K
trostruko 4 Super LowE +16 argon (90%)+4+16 argon (90%)+4 Super LowE  0,5 W/ m²K
trostruko 4 Super LowE+16 kripton (90%)+4+16 kripton(90%)+4 Super LowE 0,4 W/ m²K

Zaključak

Kakve ćemo prozore ugraditi u naše domove je pitanje koje traži iscrpnu analizu i dobru informisanost. U svakom sllučaju danas su računi za grejanje i hlađenje veoma veliki, tako da treba razmišljati o dobroj izolaciji, ne samo prozora nego i zidova, fasada, itd. Pošto se preko prozora gubi najviše energije, oni zaslužuju najveću pažnju. U prodaji danas postoje veliki broj vrsta proyorskog stakla, sa šarenolikim kvalitetom. Kod nas firme koje proizvode prozore najčešće uvoze ramove i prozorske sisteme, i vrše njihovu montažu. Šta će montirati zavisi samo od njihove želje i načina psolovanja. Zato, nemojte nasedati na slatkorečivost prodavaca, nego se dobro raspitajte o njihovom proizvodu. Tako nećete zažaliti.