PVC kao materijal koji dominira savremenim životom
Već
više od 50 godina, PVC (poli-
+ vinil + hlorid) je jedan od najćešće korišćenih
materijala u svetu. Zahvaljujući svojim osobinama, proizvodi od PVC-a imaju
vrlo široki spekatar upotrebljivosti i primene skoro u svim sferama ljudskog
života.
Osobine:
Najvažnija osobina je što se PVC lako proizvoid i obrađuje. U zavisnosti od aditiva
koji se dodaju tekom njegove proizvodnje a u zavisnosti od potreba, polivinil hlorid može da ima različita svojstva. Može da bude mekan ili tvrd, fleksibilan ili krut, može da se oboji u
svim mogućim bojama, ima dobra izolaciona svojstva na toplotu i na električnu
energiju, otporan je na hemikalije, na vremenske uslove, na grebanje i habanje,
bezopasan je za ljudsko zdravlje. Proizvodi od PVC materijala su jefitniji od
drugih materijala posebno ako se uzme u obzir njihovo održavanje, koje je skoro
bez troškova.
Upotreba:
PVC se koristi u sledećim oblastima:
–
za
pakovanje raznih proizvoda,
–
od
njega se proizvodi zaštitni omotač za žice i kablove koji prenose električnu
struju,
–
za proizvodnju
nameštaja - stolovi, stolice, vitrine
–
koristi
se u medicinskim uređajima i opremi,
–
za opremu
za bašte
–
igračke
–
u
građevinarstvu
U građevinarstvu i
građevinskoj industriji od Polivinil
hlorida se izrađuju:
PVC prozori i balkonska vrata |
- PVC stolarija - PVC prozori i PVC vrata
- prozorski
profili - oko 70 % od PVC-a
proizvedenog u Evropi se koristi za proizvodnju PVC prozora. Zašto? Zato što su otporni na vremenske uslove, dugovečni
su, izdržljivi, lako se čiste i održavaju, ekonomski su vrlo isplatljivi, i
mogu se reciklirati na kraju životnog ciklusa.
- Vodovodne, kanalizacione i druge cevi
- podne obloge, i tavanice(“spušteni tavani”) i td;
Protivnici Polivinil hlorida kao i drugih plastičnih masa
najviše potenciraju pitanje šta se radi sa proizvodima posle posle njihovog životnog veka. Ekološke organizacije, Grinpis,
WWF i druge organizacije pokazuju slike deponija i stovarišta koje zagađuju
životnu okolinu. .
U Tihom okeanu postoji jedno celo ostrovo od plastičnih materijala, koje može da se identifikuje satelitom
To je
otpad iz maltene celog sveta koji morske struje nose sa sobom i na kraju ih
gomilaju na nekoliko mesta. Naravno ove scene nisu ni malo lepe, i zbog toga se
posebno osvrćemo na načine rešavanja
problema sa otpadom.
Postoje više načina tretiranja otpada od PVC-a:
RECIKLAŽA
Polovna PVC stolarija je suviše dobra da bi bila bačena. PVC- industrija u Evropi je organizovala dobro razrađen sistem za reciklažu - stepen reciklaže je oko 36%. Reciklira se stolarija, cevi, pakovanja, kreditne kartice i sve drugo. Razvijene su i tehnologije povrata polivinila i iz bakarnih kablova i žica. Oštećeni i polomljeni predmeti od PVC-a se mehanički skupljaju i šalju u reciklažne centre koji ih sortiraju različite vrste plastičnog otpada, odvajaju meku od čvrste plastike i vraćaju je u proizvodnju novih proizvoda. Naravno ova reciklirana plastika nema iste osobine kao nova zato se ne koristi za proizvodnju najkvalitetnijih proizvoda ali ipak može da se koristi u širokom spektru. Tako se vrši ušteda materijala, sirovina i energije.
SPALJIVANJE
U našoj zemlji otpad se ne spaljuje, osim na divljim
deponijama i po kontejnerima, ali u Evropi, Japanu, Južnoj Koreji i sve više u
Kini, ovo je vrlo čest metod.
Sastavni delovi polivinil hlorida je hlor, dioksin, benzolpiran i drugi gasovi koji
mogu da budu kancerogeni i otrovni, ne smeju da se ispuštaju u vayduh, tako da spaljionice otpada moraju da budu
opremljeni posebnom filtrima i tehnologijom koja vrši neutraiizaciju ovih
gasova. Iako industrija tvrdi da nema problema, ova tema je još uvek
kontraverzna, ekolozi i stanovništvo joj ne veruju, tako da je možda bolje da
se PVC sortira i izbaci iz otpada za spaljivanje.
Pogon za spaljivanje smeća |
ODLAGANJE U DEPONIJAMA
Deponija |
Na Balkanu ovo je najzastupljeniji način tretiranja otpada. Mehaničko
skladiranje proizvoda od PVC-a na deponijama nije u principu štetno po zdravlje
ljudi i životinja, pod uslovom da se vrši dobro i održljivo upravljanje otpadom.
PVC se ne rastvara u vodi i ne prodire u zemlji, mikroogranizmi se ne hrane
njime, pa da na taj način uđe u kruženje materija u ekosistemima. Naravno slika je vrlo ružna kada gledamo
nabacane PVC prozore i vrata, a i
materijal je previše dragocen da bi se samo tako bacio.
Problem su “divlje” deponije koje niču na mestima gde ne bi
smele da budu, psoebno proed vodotokova. Bujice, potoci i reke nose ovaj otpad
sa sobom i tako na kraju završe u Tihom okeanu.
Umesta zaključka
Jedna od najvećih prednosti PVC proizvoda, njihova
postojanost i nerazgradljivost kao materijal je istovremeno i “ahilova peta”. Problem
je rešljiv, potrebno je samo malo veća pažnja, odgovornost i organizovanost u
skupljanju i tretiranju otpada od PVC-a. Civilizacijski stepen razvoja jedne
zemlje između ostalog se vidi i u načinu spravljanja sa iskorišćenim i odbačenim
stvarima.