Proizvodi od PVC-a i rešavanje njihovog otpada

PVC kao materijal koji dominira savremenim životom

Već više od 50 godina, PVC (poli- + vinil + hlorid) je jedan od najćešće korišćenih materijala u svetu. Zahvaljujući svojim osobinama, proizvodi od PVC-a imaju vrlo široki spekatar upotrebljivosti i primene skoro u svim sferama ljudskog života.

Osobine:

Najvažnija osobina je što se PVC lako  proizvoid i obrađuje. U zavisnosti od aditiva koji se dodaju tekom njegove proizvodnje a u zavisnosti od potreba, polivinil hlorid može da ima različita svojstva. Može da bude mekan ili tvrd, fleksibilan ili krut, može da se oboji u svim mogućim bojama, ima dobra izolaciona svojstva na toplotu i na električnu energiju, otporan je na hemikalije, na vremenske uslove, na grebanje i habanje, bezopasan je za ljudsko zdravlje. Proizvodi od PVC materijala su jefitniji od drugih materijala posebno ako se uzme u obzir njihovo održavanje, koje je skoro bez troškova.

Upotreba:

PVC se koristi u sledećim oblastima: 

–        za pakovanje raznih proizvoda,

–        od njega se proizvodi zaštitni omotač za žice i kablove koji prenose električnu struju,

–        za proizvodnju nameštaja - stolovi, stolice, vitrine

–        koristi se u medicinskim uređajima i opremi,

–        za opremu za bašte

–        igračke

–        u građevinarstvu

U građevinarstvu i građevinskoj industriji od Polivinil hlorida se izrađuju:

PVC prozori i balkonska vrata

• PVC stolarija -  PVC prozori i PVC vrata
• prozorski profili - oko 70 % od PVC-a proizvedenog u Evropi se koristi za proizvodnju PVC prozora. Zašto? Zato što su otporni na vremenske uslove, dugovečni su, izdržljivi, lako se čiste i održavaju, ekonomski su vrlo isplatljivi, i mogu se reciklirati na kraju životnog ciklusa.
• Vodovodne, kanalizacione i druge cevi
• podne obloge, i tavanice(“spušteni tavani”)  i td;  
  
  

Protivnici Polivinil hlorida kao i drugih plastičnih masa najviše potenciraju pitanje šta se radi sa proizvodima posle posle njihovog životnog veka. Ekološke organizacije, Grinpis, WWF i druge organizacije pokazuju slike deponija i stovarišta koje zagađuju životnu okolinu. .

Veštačko ostrovo od otpada u Tihom Okeanu

U Tihom okeanu postoji jedno celo ostrovo od plastičnih materijala, koje može da se identifikuje satelitom

To je otpad iz maltene celog sveta koji morske struje nose sa sobom i na kraju ih gomilaju na nekoliko mesta. Naravno ove scene nisu ni malo lepe, i zbog toga se  posebno osvrćemo na načine rešavanja problema sa otpadom.

Postoje više načina tretiranja otpada od PVC-a:

RECIKLAŽA

Polovna PVC stolarija je suviše dobra da bi bila bačena. PVC- industrija u Evropi je organizovala dobro razrađen sistem za reciklažu - stepen reciklaže je oko 36%. Reciklira se stolarija, cevi, pakovanja, kreditne kartice i sve drugo. Razvijene su i tehnologije povrata polivinila i iz bakarnih kablova i žica. Oštećeni i polomljeni predmeti od PVC-a se mehanički skupljaju i šalju u reciklažne centre koji ih sortiraju različite vrste plastičnog otpada, odvajaju meku od čvrste plastike i vraćaju je u proizvodnju novih proizvoda. Naravno ova reciklirana plastika nema iste osobine kao nova zato se ne koristi za proizvodnju najkvalitetnijih proizvoda ali ipak može da se koristi u širokom spektru. Tako se vrši ušteda materijala, sirovina i energije.

SPALJIVANJE

U našoj zemlji otpad se ne spaljuje, osim na divljim deponijama i po kontejnerima, ali u Evropi, Japanu, Južnoj Koreji i sve više u Kini, ovo je vrlo čest metod.

Pogon za spaljivanje smeća

Sastavni delovi polivinil hlorida je hlor, dioksin, benzolpiran i drugi gasovi koji mogu da budu kancerogeni i otrovni, ne smeju da se ispuštaju u vayduh, tako da spaljionice otpada moraju da budu opremljeni posebnom filtrima i tehnologijom koja vrši neutraiizaciju ovih gasova. Iako industrija tvrdi da nema problema, ova tema je još uvek kontraverzna, ekolozi i stanovništvo joj ne veruju, tako da je možda bolje da se PVC sortira i izbaci iz otpada za spaljivanje.

ODLAGANJE U DEPONIJAMA

Deponija

Na Balkanu ovo je najzastupljeniji način tretiranja otpada. Mehaničko skladiranje proizvoda od PVC-a na deponijama nije u principu štetno po zdravlje ljudi i životinja, pod uslovom da se vrši dobro i održljivo upravljanje otpadom. PVC se ne rastvara u vodi i ne prodire u zemlji, mikroogranizmi se ne hrane njime, pa da na taj način uđe u kruženje materija u ekosistemima.  Naravno slika je vrlo ružna kada gledamo nabacane PVC prozore i vrata, a i materijal je previše dragocen da bi se samo tako bacio.

Problem su “divlje” deponije koje niču na mestima gde ne bi smele da budu, psoebno proed vodotokova. Bujice, potoci i reke nose ovaj otpad sa sobom i tako na kraju završe u Tihom okeanu.

Umesta zaključka

Jedna od najvećih prednosti PVC proizvoda, njihova postojanost i nerazgradljivost kao materijal je istovremeno i “ahilova peta”. Problem je rešljiv, potrebno je samo malo veća pažnja, odgovornost i organizovanost u skupljanju i tretiranju otpada od PVC-a. Civilizacijski stepen razvoja jedne zemlje između ostalog se vidi i u načinu spravljanja sa iskorišćenim i odbačenim stvarima.