Kako se rešiti PVC otpada?

Plastične mase kao veliki zagađivači prirodne sredine

Plastika i plastični proizvodi su u velikoj meri poboljšali ljudski život i to malo ko može da ospori. Ali ona u sebi nosi i jedan veliki problem, a to je šta posle njene upotrebe? Šta da se uradi sa milionima tona plastičnog otpada? Ovaj problem izvire iz dve najveće prednosti plastičnih masa, a to je njihova velika trajanost i jeftina cena proizvodnje i upotrebe.

Plastika praktično ne može da se uništi, ona se teško i dugo razgrađuje (potrebno je više od 450 godina) i kao takva utiče na prirodu tako što je zagađuje. Plastične stvari vrlo lako bacamo (smatra se da preko 40% plastike se upotrebi samo jednom), a onda nam se ona vrati – preko vodotokova, potoka, rečica i reka, ona stigne do mora i okeana, gde su zabeležena ogromna plastična ostrova. Ovu plastiku jedu ribe, ribu jede čovek, a nekom ironijom sudbine krug se zatvori i na trpezu može da nam stigne nešto što smo odavno bacili.

Naravno, nije nam sama plastika kriva, već način na koji je koristimo i šta radimo sa njom kada istekne njen rok trajanja.

Plastika u građevinskoj stolariji

Polivinil hlorid (PVC), je samo jedna od mnogih vrsta plastičnih masa koje danas postoje, a koji je našao veliku upotrebu u građevinarstvu i u građevinskoj stolariji. PVC prozori i vrata danas dominiraju na tržištu stolarije, kako u razvijenim državama, tako i u onim manje bogatim. Razlozi su naravno njihova niska cena, kao i velika energetska efikasnost i bolja izolacija (toplotna i zvučna).

divlja deponija negde u Srbiji

Pri proizvodnji kvalitetne PVC stolarije koristi se tz GreenLine tehnologija, koja isključuje olovo, a kao dodatke koristi ekološke cink-kalcijum stabilizatore. Ovo je relativno nova tehnologija, dok su kod nas još uvek u većini slučajeva proizvodi koji su stari nekoliko decenija i koji nisu ekološki bezbedni za okolinu. Stara stolarija od pre nekoliko decenija više ne zadovoljava današnje standarde, koji postaju još stroži.

Dodatni problem kod nas je to što se otpadni materijal skoro 100% skuplja na deponijama. Ne postoji spaljivanje a reciklaža je na nivou statističke greške (možda oko 5%). A reciklaža je možda najbolje rešenje za rešavanje problema starih PVC proizvoda (kao i niza drugih proizvoda, ali ovde je fokus na građevinskoj stolariji).

Reciklaža PVC stolarije

Osim što rešava problem prenatrpanih deponija, reciklaža PVC sirovina obezbeđuje materijal za dalju proizvodnju. Tako na primer u Nemačkoj, vodećoj zemlji u proizvodnji PVC stolarije, reciklirani materijal je jedan od glavnih izvora sirovina za proizvodnju novih profila.

Prednosti reciklaže stare stolarije

• Dobija se kvalitetan i jeftiniji materijal koji se koristi ponovo u procesu proizvodnje
• Zaštita životne sredine
• Štednja resursa

PVC materijal može da se reciklira do sedam puta a da ne menja svoj kvalitet, osim svoje boje. Ovako dobiven materijal se prepoznaje po sivoj boji, zato se koristi za proizvodnju jezgra profila i za unutrašnje komore. Da bi se siva boja sakrila, površina profila može da se prekrije tankim slojem novog materijala koji ima belu boju. Najbolji odnos je da dve trećine bude od recikliranog polivinil hlorida, a jedna od novog materijal.

Ovakvi profili imaju skoro iste karakteristike kao i profili od potpuno novog materijala, a nekoliko puta su jeftiniji.

Vrste reciklaže

Reciklaža može da bude

• termička, 
• mehanička
• hemijska – najbolja reciklaža, zato što se oslobađaju gasovi koji se koriste za dalju proizvodnju

Faze procesa reciklaže

• prikupljanje starih odbačenih profila – iako ne deluje tako ova prva faza ponekada je najteža (naročito za neorganizovana društva i države)
• odvajanje PVC sirovina od ostalih materijala (stakla, metalni okovi)
• grubo usitnjavanje PVC materijala,
• sitnije mlevenje materijala u granule,
• prečišćavanje granula 

Reka zatrpana plastičnim otpadom

Završna reč

Problem sa odbačenim i dotrajalim prozorima i vratima koji su izrađene od PVC-a, zna da bude veliki problem. Prenatrpane deponije ili potoci koji su puni raznih plastičnih proizvoda, pa i stolarije, su čest prizor. Najgore od svega je što postoji način da se ovaj problem reši, a videli smo da je reciklaža najbolji način, ali nedostaje bolja organizacija i volja. Za neka društva se pokazalo da im je vrlo teško da načine prvi incijalni korak, a to je organizovati skupljanje i selekciju odbačenih predmeta. Najlakše je skinuti stari prozor i ostaviti ga pored kontejnera, neka se drugi brine o tome. Ali, ova lakomislenost i nebriga se kao bumerang vraća. Ako  produžimo ovako nećemo imati ni čistu vodu, ni čistu zemlju za našu hranu. Plastični predmeti traju večno, oni se vrlo teško razgrađuju, potrebni su vekovi za to, zato je možda minut ili dva do 12 da konačno stavimo prst na glavu i da preduzmemo potrebne korake. 

Proizvodi od PVC-a i rešavanje njihovog otpada

PVC kao materijal koji dominira savremenim životom

Već više od 50 godina, PVC (poli- + vinil + hlorid) je jedan od najćešće korišćenih materijala u svetu. Zahvaljujući svojim osobinama, proizvodi od PVC-a imaju vrlo široki spekatar upotrebljivosti i primene skoro u svim sferama ljudskog života.

Osobine:

Najvažnija osobina je što se PVC lako  proizvoid i obrađuje. U zavisnosti od aditiva koji se dodaju tekom njegove proizvodnje a u zavisnosti od potreba, polivinil hlorid može da ima različita svojstva. Može da bude mekan ili tvrd, fleksibilan ili krut, može da se oboji u svim mogućim bojama, ima dobra izolaciona svojstva na toplotu i na električnu energiju, otporan je na hemikalije, na vremenske uslove, na grebanje i habanje, bezopasan je za ljudsko zdravlje. Proizvodi od PVC materijala su jefitniji od drugih materijala posebno ako se uzme u obzir njihovo održavanje, koje je skoro bez troškova.

Upotreba:

PVC se koristi u sledećim oblastima: 

–        za pakovanje raznih proizvoda,

–        od njega se proizvodi zaštitni omotač za žice i kablove koji prenose električnu struju,

–        za proizvodnju nameštaja - stolovi, stolice, vitrine

–        koristi se u medicinskim uređajima i opremi,

–        za opremu za bašte

–        igračke

–        u građevinarstvu

U građevinarstvu i građevinskoj industriji od Polivinil hlorida se izrađuju:

PVC prozori i balkonska vrata

• PVC stolarija -  PVC prozori i PVC vrata
• prozorski profili - oko 70 % od PVC-a proizvedenog u Evropi se koristi za proizvodnju PVC prozora. Zašto? Zato što su otporni na vremenske uslove, dugovečni su, izdržljivi, lako se čiste i održavaju, ekonomski su vrlo isplatljivi, i mogu se reciklirati na kraju životnog ciklusa.
• Vodovodne, kanalizacione i druge cevi
• podne obloge, i tavanice(“spušteni tavani”)  i td;  
  
  

Protivnici Polivinil hlorida kao i drugih plastičnih masa najviše potenciraju pitanje šta se radi sa proizvodima posle posle njihovog životnog veka. Ekološke organizacije, Grinpis, WWF i druge organizacije pokazuju slike deponija i stovarišta koje zagađuju životnu okolinu. .

Veštačko ostrovo od otpada u Tihom Okeanu

U Tihom okeanu postoji jedno celo ostrovo od plastičnih materijala, koje može da se identifikuje satelitom

To je otpad iz maltene celog sveta koji morske struje nose sa sobom i na kraju ih gomilaju na nekoliko mesta. Naravno ove scene nisu ni malo lepe, i zbog toga se  posebno osvrćemo na načine rešavanja problema sa otpadom.

Postoje više načina tretiranja otpada od PVC-a:

RECIKLAŽA

Polovna PVC stolarija je suviše dobra da bi bila bačena. PVC- industrija u Evropi je organizovala dobro razrađen sistem za reciklažu - stepen reciklaže je oko 36%. Reciklira se stolarija, cevi, pakovanja, kreditne kartice i sve drugo. Razvijene su i tehnologije povrata polivinila i iz bakarnih kablova i žica. Oštećeni i polomljeni predmeti od PVC-a se mehanički skupljaju i šalju u reciklažne centre koji ih sortiraju različite vrste plastičnog otpada, odvajaju meku od čvrste plastike i vraćaju je u proizvodnju novih proizvoda. Naravno ova reciklirana plastika nema iste osobine kao nova zato se ne koristi za proizvodnju najkvalitetnijih proizvoda ali ipak može da se koristi u širokom spektru. Tako se vrši ušteda materijala, sirovina i energije.

SPALJIVANJE

U našoj zemlji otpad se ne spaljuje, osim na divljim deponijama i po kontejnerima, ali u Evropi, Japanu, Južnoj Koreji i sve više u Kini, ovo je vrlo čest metod.

Pogon za spaljivanje smeća

Sastavni delovi polivinil hlorida je hlor, dioksin, benzolpiran i drugi gasovi koji mogu da budu kancerogeni i otrovni, ne smeju da se ispuštaju u vayduh, tako da spaljionice otpada moraju da budu opremljeni posebnom filtrima i tehnologijom koja vrši neutraiizaciju ovih gasova. Iako industrija tvrdi da nema problema, ova tema je još uvek kontraverzna, ekolozi i stanovništvo joj ne veruju, tako da je možda bolje da se PVC sortira i izbaci iz otpada za spaljivanje.

ODLAGANJE U DEPONIJAMA

Deponija

Na Balkanu ovo je najzastupljeniji način tretiranja otpada. Mehaničko skladiranje proizvoda od PVC-a na deponijama nije u principu štetno po zdravlje ljudi i životinja, pod uslovom da se vrši dobro i održljivo upravljanje otpadom. PVC se ne rastvara u vodi i ne prodire u zemlji, mikroogranizmi se ne hrane njime, pa da na taj način uđe u kruženje materija u ekosistemima.  Naravno slika je vrlo ružna kada gledamo nabacane PVC prozore i vrata, a i materijal je previše dragocen da bi se samo tako bacio.

Problem su “divlje” deponije koje niču na mestima gde ne bi smele da budu, psoebno proed vodotokova. Bujice, potoci i reke nose ovaj otpad sa sobom i tako na kraju završe u Tihom okeanu.

Umesta zaključka

Jedna od najvećih prednosti PVC proizvoda, njihova postojanost i nerazgradljivost kao materijal je istovremeno i “ahilova peta”. Problem je rešljiv, potrebno je samo malo veća pažnja, odgovornost i organizovanost u skupljanju i tretiranju otpada od PVC-a. Civilizacijski stepen razvoja jedne zemlje između ostalog se vidi i u načinu spravljanja sa iskorišćenim i odbačenim stvarima.