KAKO PROVERITI I POPRAVITI LOŠE ZAPTIVANJE STOLARIJE

Izvor fotografije: La Miko, Pexels.com

 Neverovatno veliki broj ljudi ima problema da otkrije da njihova stolarija ne zaptiva dobro, a i kada otkriju nisu u stanju da izvedu neophodne popravke. Klimatske promene više ne mogu da se negiraju. Vremenski uslovi postaju sve ekstremniji što samo povećava značaj stolarije. Ukoliko vam prozori i vrata ne dihtuju dobro, hladan vazduh (ili vreli letnji), vlaga i kiša će vam ulaziti u prostorije, pojaviće vam se uvek nezgodna promaja, kao i veći računi za grejanje/hlađenje. Nije potrebno posebno isticati da boravak u takvim prostorijama nije ni prijatan ni zdrav.

Mnoge studije i naučna istraživanja su pokazale da samo jedan prozor koji ne zaptiva dobro, smanjuje energetsku efikasnost prostorije za 30%.

Ovaj tekst ima cilj da vam pomogne kako da otkrijete da li vaša stolarija propušta promaju i kako da sanirate taj problem.
 

KAKO PROVERITI ZAPTIVANJE STOLARIJE?

Postoji nekoliko načina kako da proverite da li vaši prozori i vrata dobro zaptivaju. Preporučujemo da se provere rade po vetrovitom danu i kada postoji razlika između unutrašnje i spoljašne temperature vazduha.

 

 1. Vizuelna inspekcija

Sa pregledom stolarije počnite sa spoljašne strane. Dobro pogledajte i proverite sledeće:

• da li su oštećene silikonske, gumene ili plastične dihtung trake;

• da li su stakla, pragovi, ramovi i krila oštećena, napukla ili slomljena;

• da li su se na zidovima oko prozora i vrata pojavile manje ili veće pukotine koje propuštaju toplotu i vlagu.

Posle provere sa vanjske strane, pregledajte prozore i sa unutrašnje strane. Ako ste prethodno stavili traku za zaptivanje (ili široki sajlotep) proverite ga i procenite da li može da izdrži još neko vreme. Ova traka treba da je čvrsta, netatknuta i da bude u stanju da spreči promaju i vlagu.
Ako imate dvoslojna ili troslojna stakla proverite da li se između njih stvara magla od vodene pare. Ako je odgovor potvrdan, to znači da stakleni paneli više nisu hermetički zatvoreni i izolacione performanse su oslabljene.
 

2. Test pomoću dima

Za curenja vazduha koja nisu lako vidljiva, možete izvršiti test pomoću dima. Test se odvija na sledeći način:

• zatvorite sva vrata i prozore u stanu;
  
• isključite rernu, peć i ostale uređaje koje emituju toplotu;
  
• uključite aspirator, kako biste stvorili unutrašnji negativni pritisak;
  
• zapalite mirisni štapić i približite ga prozoru, ulaznim ili balkonskim vratima i posmatrajte promene u ponašanju dima. Ukoliko postoji promaja, dim će se iskriviti prema unutra;
  
• sličan test možete izvesti i bez dima tako što ćete staviti ruku pored prozora. Da bi ste lakše osetili promaju, pokvasite je vodom;
  
• isto tako možete da koristite i tanke trake od papira ili plastike.
  

 

3. Test pomoću papira

Da biste proverili da li se prozori dobro zatvaraju, stavite komad papira na prozorsku dasku, a zatim ga zatvorite. Pokušajte da izvučete papir. Ako  izlazi lako, bez kidanja i gužvanja, to je znak da će verovatno i vazduh prolaziti kroz njih.
 
4. Termovizijske kamere

Najtačniji način za otkrivanje propuštanja toplote kod stolarije je pomoću termovizijske kamere i termo detektora. U nekim zemljama (Švedska, Kanada) ovakve provere su obavezne pri kupovini nekretnina.

Izvor fotografije: Erik Mclean, Pexels.com

KAKO POPRAVITI LOŠE ZAPTIVANJE STOLARIJE

Za saniranje stolarije koja loše dihtuje, postoji nekoliko jednostavnih rešenja. Pomenućemo sledeće:

1. Zaptivanje silikonom

Silikon je mekana i lepljiva supstanca koja može efikasno da popuni pukotine u ramovima prozora. Silikon je svestran, vodootporan, dugotrajan i može da se koristi za sve vrste ramova - drvenih, metalnih, od PVC-a. Za zaptivanje drvenih prozora može da se koristi kit i akrilne paste (pene).

Zaptivanje treba obaviti u proleće ili rano leto, kako bi silikonska masa imala dovoljno vremena da se dobro osuši i očvrsne pre nego što počne hladna sezona i dođu hladniji i vlažniji meseci.

2. Dihtung trake

Za zaptivanje prozora i vrata mogu da se koriste dihtung trake. Ove trake mogu da budu od različitog materijala:

• Gumene trake su dugotrajnije i elastične, pružaju odličnu izolaciju od hladnoće i buke;
• Trake od pene su fleksibilne i lako se prilagođavaju nepravilnim površinama, ali nisu dugotrajne;
• Silikonske trake su otporne na vlagu i vremenske uslove i pogodne su za zaptivanje sa spoljašnje strane stolarije.

Dihtung trake su na jednoj strani samolepljive, dovoljno je da se zaštitni sloj ukloni i traka pritisne uz prozorski okvir. Nakon što se postave, ne zahtevaju posebno održavanje i lako se zamenjuju. Mogu da budu različitih dužina i širina kako bi se prilagodile različitim vrstama i veličinama prozora.

3. Folije

Za zaptivanje stolarije se koriste takozvane sakupljajuće folije (shrink film). Radi se o providnoj plastičnoj foliji koja se zagreva fenom kako bi se skupila i formirala čvrsto zaptivanje koje sprečava promaju. Lako se skidaju pomoću trljanja alkoholom.

4. Zamena stakla

Prozorsko staklo može da se sanira ako su pukotine na njemu male. Ali, ako je ono previše oštećeno, mora da se zameni. To je operacija za koju mora da pozovete majstore koji će na bezbedan način da zamene stari panel i postave novi.

5. Lak za nokte

Na kraju vam nudimo jedno privremeno i improvizovano rešenje. Lak za nokte može da traje nekoliko dana i funkcioniše samo na zaista malim pukotinama. Kada se pažljivo nanese, očvrsli prozirni lak formira tanak i nevidljivi sloj koji efikasno zaptiva pukotinu.

 

I NA KRAJU

Idealno vreme za zaptivanje prozora je tokom toplijih meseci kada je temperatura iznad 15 stepeni i kada je vreme suvo i nema padavina. Zato ne čekajte da zima zakuca na vaše prozore, obavite ove jednostavne provere i popravke, kako kasnije ne biste imali većih problema. 

 

Kakva je perspektiva četvoroslojnih prozora?

Četvoroslojni i troslojni stakleni panel. Izvor slike 

Savremeni prozori umaju nekoliko uloga - propuštanje sunčeve svetlosti, zaštita od nepovoljnih meteoroloških uslova (vetra, oluja, kiše, snega, grada i ostalih padavina), omogućavanje što boljeg i šireg pogleda napolje, termičku i akustičnu izolaciju prostorija uz minimalne gubitne toplotne energije i uz sve to da izgledaju privlačno i lepo.

Da bi mogli da ostvare sve navedene uloge, veoma je važno kakvo se staklo ugrađuje u njima. Odavno su prošla vremena kada se na prozoru nalazilo samo jedno staklo. Današnji savremeni prozori imaju dvoslojne i troslojne staklene panele koji za nekoliko puta povećavaju njihovu jačinu, izdržljivost, energetsku efikasnost i ostale karakteristike.

Prednosti višeslojnih staklenih panela

Višeslojni stakleni paneli se sastoje od dva ili više stakla koja su postavljena paralelno jedno na drugo, dok je prostor između njih ispunjen vakumom, vazduhom ili plemenitim gasom (argon, kripton, radon). Prednosti ovih panela su sledeće:

• Utiču na udobnost i prijatnost domova ili poslovnih prostorija;
• Povećavaju energetsku efikasnost i smanjuju potrošnju energije koja se koristi za grejanje i hlađenje. Da bi se povećale izolacione karakteristike, na unutrašnjoj strani stakla se nanosi tanak sloj metalnog oksida (obično titanijum dioksid). Ova stakla se nazivaju Low-E ili nisko emisiona stakla;
• Smanjuju spoljašnu buku (akustična izolacija);
• Veća jačina i otpornost stakla utiče na bolje bezbednosne karakteristike;
• Smanjuje se (ili potpuno onemogućava) kondenzaciju vodene pare na staklu;
• Povećava se životni vek prozora.

Četvoroslojni stakleni paneli. Izvor slike, Wikipedia

Četvoroslojni prozori i njihova upotreba

Što više staklenih slojeva to su gore nabrojane prednosti veće. Četvorostruki prozori imaju 4 stakla i tri međuprostora koja su ispunjena nekim plemenitim gasom, što sve zajedno pruža izuzetnu izolaciju u odnosu na dvoslojna i troslojna prozorska stakla. Ali i pored višestruko poboljšanih karakteristika, ovakvi prozori se veoma retko sreću, posebno na našim prostorima. Postavlja se pitanje, zašto je tako? Zar vlasnici nekretnina ne žele još više izolacije, još manju buku, još veću sigurnost?

Za  slabiju primenu četvoroslojnih prozora postoji nekoliko razloga:

Visoki troškovi proizvodnje. Zbog veće količine materijala i složenijeg procesa izrade, četvoroslojno staklo je skuplje za proizvodnju. Takođe, veći broj slojeva znači veću težinu i veće troškove transporta i montaže. Cena prozora sa četvoroslojnim staklenim panelima je za oko 200% puta veća od klasičnih dvoslojnih i troslojnih prozora. Mnogi kupci smatraju da je to previše i da se tako velika investicija ne isplati. U našoj klimatskoj zoni energetska ušteda nije dovoljna da opravdaju visoku cenu. Četvoroslojni prozori nude za 20% bolju toplotnu izolaciju u odnosu na troslojne ili dvoslojne prozore, što jeste poboljšanje, ali nije proporcionalna sa dodatnim troškovima.

Težina i strukturalna ograničenja. Četvoroslojni prozori su znatno teži od prozora sa manje slojeva. Što više stakla, to je veća i težina prozora, što može da izazove probleme s nosivim kapacitetom ramova prozora i zidova. Potrebni su veći i snažniji ramovi, masivnije i izdržljivije šarke i dodatna podrška, što povećava troškove njihove izrade i ugradnje. Osim toga, i zidovi moraju da budu deblji, što otežava posao građevincima, posebno prlikom renoviranja i zamene stare stolarije. Postaviti ovako teške prozore na već postojeće zidove nije uopšte ni lako ni praktično.

Manja prozirnost četvoroslojnog stakla. Dodavanje više slojeva stakla utiče na smanjivanje prozirnosti prozorskog okna i manju količinu prirodne svetlosti koja ulazi u prostorije.

Estetska komponenta. Neki ljudi smatraju da su četvoroslojni prozori ružni, neugledni, “debeli”. Veći broj stakala mogu da stvaraju optičke distorzije (poput dupliranja ili izobličenja slike), refleksije, neprirodne odsjaje ili promene u boji stakla pod određenim uglovima. Deblji ramovi smanjuju vidljivost spoljašnjeg okruženja, što može da stvori osećaj zatvorenosti i smanjivanje vizuelne povezanosti sa spoljnim svetom. Ne preporučuje se njihova primena na objektima gde je estetika fasade veoma važna.

Kakva je budućnost četvoroslojnik staklenih panela?

I pored vrhunske izolacije i sigurnosti ovih prozora, visoka cena i velika težina predstavljaju velike prepreke za njihovu širu primenu. Za sada je ovakva stolarija ograničena na specifične situacije gde se traži povećana izolacija kao na primer u surovim i hladnim klimatskim predelima Kanade, Aljaske i Skandinavije.

Ali, ne treba ih ni unapred otpisivati, uz buduće inovacije i tehnička rešenja koja će smanjiti njihove dimenzije, težinu i cenu, možda ih možemo očekivati u većem broju i kod nas.

Kako zameniti mrežu na kliznim (plise) ​​komarnicima

Plise komarnik. Izvor slike Inženjering Bau

Plise komarnik je vrsta kliznog komarnika koji se najaviše koristi kod balkonskih vrata, ali imaju primenu i kod prozora. Glavna njihova karakteristika je što mogu lako da se rastežu i skupljaju omogućavajući lako otvaranje i zatvaranje prozora i vrata bez potrebe za stalnim skidanjem i postavljanjem komarnika. Kada su razvučeni, pružaju veoma efikasnu zaštitu od insekata i ostalih uljeza, a kada su skupljeni, zauzimaju vrlo malo prostora.

Održavanje plise komarnika

Da bi ostvarili svoju glavnu ulogu, plise komarnici, uostalom kao i ostala stolarija, zahtevaju pravovremeno i redovno održavanje. Tu spadaju sledeće aktivnosti:

Čišćenje prašine, paučine i ostale prljavištine koristeći meku četku ili usisivač sa mekim nastavkom u obliku četke;

Brisanje okvira komarnika vlažnom krpom i rastvorom deterdženta. Treba izbegavati jake i abrazivne hemikalije i sredstva za čišćenje, jer mogu da oštete završni sloj. Posle toga mekom i suvom krpom treba ukloniti vlagu;

Odstranjivanje nataložene prljavštine sa šina na komarniku. Kako bi mreža mogla neometano da klizi, treba povremeno očistiti nakupljenu prljavštinu sa donjeg i gornjeg klizača (šine);

Provera i zamena mreže komarnika. Ukoliko je mreža oštećena, pocepana ili labava, neće moći pravilno da obavlja svoju funkciju. Ukoliko je oštećenje malo, može se zatvoriti lepljivom trakom, ali ako je veće, mreža mora da se zameni.

Zamena mreže na plise komarnicima

Mreža na plise komarniku tokom vremena može da se ošteti, pocepa, olabavi ili iskrivi zbog stalnog izlaganja suncu, kiši, jakim vetrovima, gradu i nevremenu. Ukoliko se radi o većem oštećenju, ona mora da se zameni. Oštećena mreža na plise komarniku znači otvoren poziv komarcima, muvama, paucima, termitima i ostalim uljezima da slobodno uđu u unutrašnjost prostorija.

Za saniranje oštećenog plise komarnicka može da se pozove firma gde su oni nabavljeni (posebno ako su još uvek pod garancijom), ali veoma često su majstori zauzeti i neće odmah doći. Za to vreme, insekti imaju otvorena vrata za ulazak. Ako hoćete da izbegnete takvu situaciju, treba da zasučete rukave i sami da zameniti mrežu.

Mreža komarnika. Izvor slike Inženjering Bau

Potrebni materijali i alati

Za zamenu oštećene mreže na plise komarniku je potrebno:

• Nova mreža (može da se nabavi u specijalizovanim radnjama ili u firmi gde je plise komarnik kupljen);
• Valjak – služi za utiskivanje mreže u žleb rama;
• Odvijač (šrafciger) – služi za vađenje stare i pričvršćivanje nove mreže na svoje mesto;
• Nož, skalpel ili makaze – za sečenje mreže;
• Metar –za merenje materijala;

Kako zameniti mrežu na plise komarniku u 4 koraka

Postupak zamene mreže je isti kako za prozore tako i za balkonska  vrata.

1. Uklanjanje stare mreže

Da biste izvadili mrežu, prvo morate da izvadite ram koji je drži. Ram je za vrata ili prozor prićvršćen šarkama, šrafovima ili ekserima. Kada izvadite ram, stavite ga na ravan pod i pomoću šrafcigera pažljivo izvadite staru mrežu. Vodite računa da ne oštetite žleb.

2. Stavljanje nove mreže

Postavite novu mrežu ​​na ram i zategnite je. Mrežu pažljivo ugurajte u žleb rama. Pri tome koristite valjak kako biste je ravnomerno pritisli. Mreža mora ostati zategnuta i bez nabora.

3. Isecite višak mreže

Pažljivo makazama ili nožem isecite višak mreže. Vodite računa da se ne posečete dok to radite.

4. Montaža rama sa novom mrežom

Pažljivo namestite ram sa novom mrežom na svom mestu i pričvrstite ga pomoću šrafova ili eksera. Kada je ram postavljen, nekoliko puta ga otvorite i zatvorite kako biste ga proverili da li radi ispravno.

Komarnik na prozoru. Izvor slike Inženjering Bau

Završne reči

Plise komarnici su praktični, ne narušavaju izgled i estetiku stolarije i fasade, ne ometaju normalnu cirkulaciju vazduha i štite unutrašnjost prostorija od “neovlašćenih upada” štetočina. Ispravni plise komarnici sa neoštećenom mrežom predstavljaju pouzdanu barijeru protiv štetnih, dosadnih ali i opasnih insekata, koja ne sprečava normalan prolazak vazduha i ventilaciju prostorija.

Možda vam zamena oštećene mreže na plise komarniku izgleda laka i jednostavna, ali dosta često vlasnici nemaju potrebno znanje, alat i iskustvo da to sami učine. Iz tih razloga je daleko bolje angažovati profesionalce - majstore kojima je to svakodnevni posao.

Laminirana stakla i njihova upotreba

Šta je laminirano staklo?

Petra Nesti, Pexels

Laminirano staklo je vrsta staklenog paketa koji se sastoji od dva ili više staklenih panela koja su povezana slojem od plastičnih materijala. Za tu namenu najviše se koristi Polivinil Butiral (PVB) malo ređe etilen Vinil Acetat (EVA). Ovakva stakla se najviše upotrebljavaju u automobilskoj industriji za vetrobranska stakla, ali sve se više koriste i u stolariji.

Upotreba laminiranog stakla

Pored prozora u vozilima, laminirana stakla se koriste u raznim arhitektonskim projektima gde su sigurnost i izolacija važni:

• U prozorima i balkonskim vratima u kućama i zgradama, posebno onim koji se nalaze u područjima sklonim zemljotresima i snažnim olujama;
• Za staklene fasade u visokim zgradama;
• Za zaštitne barijere i ograde (pored puteva i bezbenosno osetljivim područjima);
• Za banke i izložbene prostore, itd.

Prednosti laminiranog stakla

Povećana bezbednost i sigurnost

Kada se laminirano staklo razbije, njegova slojevita struktura ne dozvoljava krhotinama da se raspu unaokolo. One ostaju zalepljene, staklo ostane zajedno i na taj način se smanjuje rizik od povreda (za razliku od običnog stakla koje se razleti u svim pravcima).

Zaštita od UV zračenja

Sloj koji se nalazi između staklenih panela blokira i do 90% UV zračenja. Na taj način štiti zdravlje stanara, nameštaj, parket i unutrašnjost prostorija od šteta usled izlaganja suncu. 

Isto tako, laminairano staklo ima veću toplotnu izolaciju, što utiče na energetsku efikasnost i manje račune za grejanje i hlađenje domova.

Izolacija od buke

Slojevi polivinil butirala između stakala pomažu u sprečavanju prolaska zvuka, što čini laminirano staklo odličnom opcijom za prostorije gde je potrebna veća zvučna izolacija.

Zaštita od provala

Laminirano staklo se koristi u stambenim i poslovnim objektima koji zahtevaju veću otpornost na provale. Potencijalnim lopovima će biti mnogo teže da ga probiju zato što sloj od polivinil butirala mnogostruko povećava njegovu izdržljovost. Neka laminirana stakla koja imaju više slojeva mogu da spreče čak i prolazak metka. Negde se ovakvo staklo (zatvori i sl.) koristi umesto rešetaka.

Fleksibilnost primene i dugotrajnost

Laminirano staklo može da se izrađuje u bilo kojim veličinama, oblicima i dizajnima. To mu omogućava široku i raznoliku primenu. Isto tako, ono je čvršće i duže traje od običnog stakla.



Kaljeno ili laminirano staklo?

Još jedna vrsta stakla koja ima veliku izdržljivost je kaljeno staklo. I ono je čvrsto, teško se lomi i koristi se na mestima gde se zahteva velika otpornost i izdržljivost. Osnovna razlika između njih je ta što je kaljeno staklo napravljeno od jednog sloja dok je laminirano od više slojeva. Zbog toga je laminirano staklo deblje od kaljenog.

Kaljenje stakla je tehnološki proces gde se ono prvo ubacuje u peć za kaljenje u kojoj se izlaže veoma visokoj temperaturi, da bi se zatim naglo ohladilo. Na taj način se površina stakla kompresuje, što ga čini jačim od običnog stakla. Ovakva zagrevanja i hlađenja mogu da se izvedu nekoliko puta.

Laminirano staklo se češće koristi nego kaljeno staklo zato što nudi veću sigurnost i može da izdrži veće ekstremne hladnoće i mehaničke udare. Kaljeno staklo se koristi u manjim aplikacijama, uglavnom u unutrašnjim prostorijama kao na primer vrata tuš kabina, stakleni pregradni zidovi, prozor na šporetskoj rerni, itd.

Ograda od laminiranog stakla. Artur Stec, Pexels

Nedostaci laminiranog stakla

Cena - laminirano staklo je skuplje od klasičnog stakla. Potrebno je više materijala, specijalizovana oprema, proizvodni proces je složeniji i duže traje;

Težina - zbog višeslojne strukture, laminirano staklo je teže od običnog stakla iste debljine, što povećava troškove transporta i montaže;

Izgled – može da se desi da ivice laminiranog stakla postanu žute ili bele zbog izlaganja vlazi ili UV zracima. Isto tako, ponekad mogu da se jave optički efekti poput duple slike ili bočnih odraza;

Održavanje i popravka – oštećenja, ogrebotine ili pukotine na površini laminiranog stakla se teško saniraju;


I pored navedenih nedostataka, laminirana stakla zbog svojih sigurnosnih i zaštitnih svojstava, ostaju popularan izbor prilikom nabavke stolarije.

Prednosti i nedostaci prozora sa argonskim punjenjem

Znamo da su prozori i vrata na prvoj liniji odbrane od zimskih hladnoća i letnjih vrućina. Isto tako, poznato je i da imaju prilično nisku vrednost R koeficijenta (R koeficijent je mera kapaciteta nekog materijala za sprečavanje prenosa toplote preko njega). Svako poboljšanje kao što su dvoslojni i troslojni stakleni paneli, niskoemisioni metalni premazi, kao i ispune vazduhom ili nekim inertnim gasom, ima veliko značenje za visinu kućnog budžeta koji se odvaja za grejanje i hlađenje.

Argon je plemeniti (koristi se još i termin inertni) gas koji se upotrebljava za povećanje energetske efikasnosti stolarije. U poređenju sa drugim plemenitim gasovima (ksenon, radon, kripton) je najzastupljeniji u atmosferi. Radi se o bezbojnim, nereaktivnim, netoksičnim gasom koji nema ni ukus ni miris. Dobija se iz vazduha tokom proizvodnje tečnog kiseonika i azota, i posebnim tehnološkim procesima se ubrizgava između dva ili više staklena panela kao i u komorama prozorskih ramova.

Prednosti stolarije sa argonskim punjenjem

Staklene jedinice u stolariji koje su napunjene argonom imaju sledeće prednosti:

Veća energetska efikasnost

Poznato je da argon ima za oko 30 procenata veću izolacionu moć od običnog vazduha. Gušći je od vazduha i ima nisku U vrednost (U-vrednost je mera protoka toplote), što znači da provodi manje toplote od njega. To znači da prozori i vrata sa ispunom od argona između staklenih panela imaju daleko veću izolacionu vrednost od prozora sa jednim staklom, kao i od dvoslojnih i troslojnih prozora koja su ispunjena vazduhom.

Iako je razlika u R vrednostima između prozorskih panela sa vazduhom i sa argonom relativno mala, ipak se primećuje veliki uticaj na njihovu energetsku efikasnost, koja posebno dolazi do zanačaja kada kuća ili zgrada sadrži mnogo velikih prozora.

Poboljšana udobnost

Biti u prostorijama koji imaju ovakve prozore je veoma komforno i prijatno. Naime, prozori i vrata sa argonom pružaju zaštitu od hladnoće tokom zime, dok u letnjim danima štite unutrašnjost domova od nesnosne vrućine, a ne treba da se zaboravi i to da imaju veliku akustičnu izolaciju.

Prozori koji između dva ili tri panela imaju ispunu od argona su otporniji na promaju od ostalih prozora zato što bolje zaptivaju prostor. Razlog za to je veća gustina argona u odnosu na ostale gasove i jedinjenja koje se sadrže u vazduhu.

Zaštita od maglenja prozorskog stakla

Zbog dobre izolacije, unutrašnje staklo ima temperaturu koja je veoma blizu sobnoj temperaturi, što onemogućava skupljanje kondenzovane vodene pare na njemu. Prozori sa argonskom ispunom skoro nikada ne magle, a zimi se na njima ne “hvata” mraz i inje.

Zaštita od UV zračenja

Prozori punjeni argonom sami po sebi imaju mali uticaj na količinu sunčevog zračenja koja prolazi ktoz njih. Ali, proizvođači obično nanose niskoemisioni premaz na jednom ili oba stakla. Ovaj premaz pomaže da se smanji prolaz UV zraka kroz prostor unutar integrisane staklene jedinice i da se unutrašnjost prostorija, zavese, nameštaj, parket ili koža zaštite od štetnog UV zračenja.

Na primer, panel sa dvostrukim staklom koji ima vrednost R koeficijenta 2, može da poveća tu vrednost na 3,3 kada se na jednu od staklenih površina nanese niskoemisioni premaz od nekog metalnog oksida (najčešće se koristi titanijum oksid). To znači da je energetska efikasnost poboljšana za čak 67 %.

Nedostaci

Curenje argona

Nije neobično da tokom vremena argon iscuri iz zatvorenog prostora kroz dihtinge između staklenih ploča. Koliko gasa će da se izgubi zavisi od kvaliteta izrade. Ako stakleni panel nije dobro zapečaćen ili nisu korišćeni kvalitetni materijali, performanse prozora mogu da budu smanjene. Razne studije i testiranja su pokazale da curenje gasa od 5 procenata rezultira gubitkom izolacione moći od 12 procenata. Treba istaći da nema opasnosti po zdravlje ljudi. Argon je potpuno bezbedan i netoksičan gas.

Troškovi izrade prozora i vrata

Proizvodnja prozora sa argonom obično je skuplja od tradicionalnih prozora, zbog dodatnih materijala i procesa potrebnih za stvaranje zapečaćenih staklenih jedinica.

Ograničena primena

Argon se koristi samo u prozorima i vraima koja imaju dvoslojne ili trostroslojne staklene panele. To pomalo ograničava njegovu upotrebu u jednoslojnim prozorima i vratima, staklenicima, staklenim fasadama, i slično.

Ograničen životni vek

Iako prozori s argonom mogu da traju dosta dugo, zbog curenja gasa ili raznih oštećenja, postepeno gube svoju efikasnost. Tada treba ili da se zamene ili da se ponovo napune argonom, što povećava troškove održavanja.

Završne reči

Kada se odlučuje o kupovini prozora sa argonskim ispunama, treba uzeti u obzir sve njihove prednosti i mane i odabrati prema svojim ptorebama i željama. Iako imaju mnoge prednosti, kao što je superiorna izolacija i energetska efikasnost, možda nekom neće odgovarati njihova cena ili kraći vek trajanja.

Izvor slike: Christina Morillo, Pexles

Istorijat staklenih prozora

Savremeni stakleni prozori. Izvor Inenjering Bau

Ne tako davno, stakleni prozori su predstavljali ogroman luksuz koji većina ljudi nije mogao sebi da priušti. Ako pogledamo malo isttoriju, možemo slobodno da kažemo da zastakljeni prozori predstavljaju pravu revoluciju u životima ljudi.

Život bez stakla

Prvi prozori su bili bez stakla. Radilo se o običnim rupama u kamenom, drvenom ili zemljanom zidu koje su bile pokrivene životinjskkom kožom, trskom ili nekim drugim improvizovanim materijalom. Ovakvi “prozori” su unutra propuštali sunčevu svetlost ali i hladnoću, vrućinu, kišu, sneg, insekte, itd. Nudile su samo elementarnu zaštitu, ali ipak je bio iskorak napred u odnosu na tamne pećine gde su živeli prvi ljudi.

Rani stakleni prozori

Prvi stakloeni prozori su se pojavili za vreme rimskog doba. Proizvodnja stakla je otkrivena još ranije u Kini, ali sve do tada nije se koristilo za prozore. Prozori su bili veoma jednostavni – male staklene ploče su bile uglavljene u drvene ramove. Ovo staklo je propuštalo svetlost ali nije bilo providno. Do pojave prozirnih staklenih ploča nije došlo sve do kraja III veka. Tada je otkrivena tehnika duvanja stakla pri kojoj su se dobijali stakleni cilindri koji su se zatim tanko sekli. Na taj način su se proizvodili zakrivljeni komadi providnog stakla koji su se međusebno lepili.

Povratak na staro

Kada je Rimsko carstvo propalo istorija je ušla u mračno doba ranog srednjeg veka. Igubila su se mnoga dostignuća, između ostalog i umešnost pravljenja stakla. Jedino mesto gde se staklo još koristilo bile su vitraži na velikim katedralama. Takvi prozori su bili sastavljani od malih komada stakla u više boja. Za obične ljude stakleni prozori više nisu bili dostupni. Umesto njih opet su se koristile tanke životinjske kože koje su bile razapete na drvene okvire. Koristili su se i tanko isečeni komadi rogova koji su bili spojeni, ali takvi prozori su bili veoma skupi.

Srednji vek

Stakleni prozori su se vratili krajem srednjeg veka. Francuzi su nastavili da poboljšavaju tehnologiju stakla tako da su u XVII veku na Versajskoj palati koja je izgrađena 1680 godine, upotrebili tada revolucionarnu tehniku prozora sa krunskim staklima i dugim rešetkama. Ovo staklo se sastojalo od spojenih šupljih i spljoštenih diskova koje su bile spajene u jednu celinu. Ali još uvek stakleni prozori nisu bili dostupni širokim narodnim masama. Poznato je da su bogati aristokratiji skidali svoje staklene prozore sa zidova i pažljivo ih čuvali dok su bili odsutni.

Krunsko staklo. Izvor Vikipedia

Staklo za svakog

Do početka XIX veka stakleni prozori su još uvek bili luksuz. Ali tada počinje industrijska revolucija koja donosi masovnu proizvodnju stakla. Cena prozora se prepolovila i oni su postali dostupni svima. Krajem XIX i početka XX veka počela je i upotreba čelika u građevinarstvu, što je omogućilo gradnju visokih zgrada i solitera sa velikim prozorima od poda do plafona, pravim staklenim zidovima.

Završne misli...

Danas prozore, koji su toliko napredovali da imaju dve ili čak tri staklena panela, uzimamo bez previše razmišljanja zdravo za gotovo. Ali kada pogledamo malo unazad, vidimo da se njihova evolucija, u nekom istorijskom smislu, ubrzala tek nedavno. Masovna upotreba staklenih prozora je promenilo mnogo toga u ljudskim životima. Sada možemo da kontrolišemo količinu svetlosti i temperaturu u unutrašnjosti prostorija, možemo potpuno da se izolujemo od okoline, da se zaštitimo od provala i elementarnih nepogoda a da istovremeno uživamo u okolini. Možda toga nismo svesni, ali stakleni prozori imaju veliki uticaj i na našu psihu, sreću i produktivnost. 

Zato sledeći put kada pogledate napolju, zahvalite se svim inovatorima koji su naporno radili da bi danas došli do modernog staklenog prozora.

 

 

 

Energetska efikasnost kod savremenih prozora

Energestki efikasni prozori. Max Rahubovskiy, Pixels

Jedna od najvažnijih karakteristika savremenih prozora je njihova energetska efikasnost. Energetska efikasnost znači manji raćuni za energiju za grejanje uz osećaj velike udobnosti prestoja.

Za određivanje koliko je jedan prozor energetski efikasan, upotrebljava se koeficijent po imenu U-vrednost. On se izražava u W/m2K (vati po kvadratnom metru kelvina). Preko njega se meri sposobnost nekog materijala da prenosi energiju po stepenu temperaturne razlike sa obe strane predmeta koji je izrađen od tog materijala. U osnovi, U-vrednost određuje koliko je komponenta dobra ili loša u prenošenju toplote.

Postoji nekoliko elemenata i faktora koji utiču na energetsku efikasnost prozora. Poboljšavanje energetske efikasnoti u poslednjih 20 do 30 godina je rezultat razvoja tehnologije izrade stolarije, kao i sve strožim građevinskim propisima i zahtevima. U nekim državama (uostalom kao i kod nas) veliki uticaj imaju subvencije i inicijative za zamenu stare i toplotno neefikasne stolarije.

Od čega zavisi energetska efikasnot kod prozora?

Ono što prozor čini energetski efikasnim je njegova sposobnost da spreči prenos toplote tako da temperature u unutrašnjosti prostorija ostanu prijatne tokom cele godine, bez obzira kakvo je vreme napolju.

Energetska efikasnost prozora najviše zavisi od sledećih faktora:

• Vrsta zastakljivanja;
• Vrste i kvaliteta materijala od kog su izrađeni ramovi;
• Kvaliteta zaptivanja;
• Kvaliteta montaže prozora.

Zastaklivanje prozora

Jedan od glavnih faktora koji u velikoj meri utiče na to koliko će prozor biti energetski efikasan, je vrsta zastakljivanja koja se koristi u prozorskim krilima.

Termička efikasnost staklenih jedinica je danas toliko poboljšana da su ramovi postali najneefikasniji deo prozora, dok je nekada to bilo staklo. Dva vrste staklenih paketa koji se danas upotebljavaju su:

• Dvoslojno (dvostruko),
• Troslojno (trostruko) zastakljivanje.

Po pravilu, trostruko staklo je efikasnije od dvostrukog, ali treba znati i to da i debljina stakla dosta utiče na ukupnu izolacionu moć. Dvostruka zastakljivanja koja se danas koriste imaju U-vrednost ne lošiju od 1,6 W/m²K, dok kod trostruko zastakljenih prozora nije veća od 0,8 W/m²K.

Osim broja stakala, na energetsku efikanost utiče i debljina stakla i rastojanja između dva panela. Ako je staklo u paketu tanje, imaće manju energetsku efikasnost. Ali sa druge strane, deblja stakla imaju veću težinu, više opterečuju šerke, ramove pa i same zidove. Zbog toga krila prozora moraju da budu manja, a to znači da je i unos svetlosti u prostoriju manji.

Još jedno tehničko rešenje koji u velikom stepenu poboljšava U-vrednost je ubrizgavanje argona ili nekog drugog plemenitog gasa između stakala u panelu.

Energetski efikasni prozorski okviri (ramovi)

Generalno, danas se koriste tri vrste materijala za prozorske ramove:

• Drvo
• Aluminijum
• Polivnil hlorid - PVC

Važno je znati da osim materijala od kojeg je napravljen ram prozora, veliki uticaj na njegovu efikasnost ima vrsta i kvalitet izrade. 

Neki materijali su prirodno termički efikasniji od drugih, ali veliku razliku čine tehnološka rešenja koja su primenjena unutar ili između ramova. Na primer, pošto je metal, aluminijum nije termički efikasan materijal, ali se koristi zato što su njegova jačina i izdržljivost neuporedive bolje u onosu na druge materijale. To omogućava da površine pod staklom budu veće a ramovi dosta tanji u osnosu na one od PVC-a ili drveta. Energetska efikasnost metalnih ramova se povećava ugradjom poliamidnih termičkih prekida i aerogel materijala. Na taj način se ukupna izolacija aluminijumskih prozora može povećati i do 67%.

Drveni i PVC prozori su više energetski efikasni od aluminijumskih prozora. Međutim, oni imaju neke druge nedostatke. Drvo zahteva dosta veće (i skuplje) održavanje od aluminijuma, dok PVC ima tendenciju da pod dejstvom sunčevog UV zračenja počne da gubi svoju boju. Osim toga, nisu svu vlasnici zadovoljni njihovim izgledom.

Završne reči

Svedoci smo da danas postoje mnogo različitih tipova i vrsta prozora. Neki od njih su energetski efikasniji od drugih, neki uopšte nisu. Kupcima je teško da razumeju koji prozori će najbolje da odgovaraju njihovom domu i budžetu. Iako znaju da treba da povedu računa i da se dobro informišu, teško se probijaju kroz tehničke podatke kao što su debljina stakala ili U-vrednosti. Zato se od prodavaca i proizvođača prozora očekuje i zahteva da budu transparentni, iskreni i izađu pred svoje kllijente sa potrebnim informacijama.