Low-E staklo i njegove prednosti

Svi volimo u svojim domovima da imamo obilje prirodnog svetla. Velika količina sunčeve svetlosti koje dolaze kroz velike prozore čini prostorije većim, otvorenijim i privlačnijim. Osim toga, više svetla u prostorijama znači manji trošak za grejanje preko dana.

Ali, medalja uvek ima dve strane - preveliko otvaranje donosi i veću ranjivost na vanjske meteorološke uticaje, pa i na same sunčeve zrake. Sunčevo zračenje i preveliko izlaganje suncu nije uvek preporučljivo. Posebno su opasni UV zraci koji mogu da izazovu opekotine i maligna oboljenja na koži i probleme na očnim mrežnjačama. Osim toga, mogu da izazovu i oštećenja na nameštaju, na zidovima i na tapetama u prostorijama.

Proizvođači prozora i prozorskih stakala su se pobrinuli da nađu rešenje za ovaj problem. Rešenje se zove Low-E stakla.

Šta su Low-E stakla?

Low-E staklo (poznato još i kao nisko emisiono staklo), je prozorsko staklo koje je presvučeno tankim slojem nekog metalnog oksida koji ima osobinu da odbija toplotne zrake sa svoje površine. Ovaj sloj je toliko tanak da je golim okom  nevidljiv. On omogućava prolazak većeg dela spektra prirodnog sunčevog svetla, ali sprečava prolazak neželjenih i štetnih UV zraka za koje smo već pomenuli da utiču negativno na kožu i očnu mrežnjaču.

 Prednosti Low-E  stakla

Prednosti Low-E stakla su sledeće:

• nekoliko puta su energetski efikasniji u poređenju sa standardnim staklom.
• odbijaju štetne UV zrake
• sprečavaju kondenzaciju prozora, što dovodi do manjeg oštećenja od vlage i truleži
• u nekim državama, prozori koji imaju Low-E stakla imaju subvencije od strane države

Osim UV zračenja, Low-E stakla kontrolišu i protok infracrvenog svetla (IC) tj. zračenje toplote. Oni zimi odbijaju IC zračenje prema unutrašnjosti prostorija, tako da se one dodatno zagrevaju, dok se leti reflektuju deo svetlosti nazad u vanjsku sredinu, tako da je prostorija hladnija. Na ovaj način se utiče na potrošnju energije kao i na visinu računa za zagrevanje i hlađenje stanova. Prozori  i vrata opremljena ovom vrstom stakla su mnogo bolji u termoizolaciji naših domova tokom leta i zimi. Procenjuje se da mogu smanjiti gubitak energije za više od 25%.

Kako Low-E stakla utiču na zagrevanje prostorija?

Low-E prozori su se pojavili osamdesetih godina prošlog veka sa zadatkom da zadrže infracrveno zračenje koje je nosilac toplote. Rezultat je bila veća ušteda energije, bolja izolacija i smanjena kondenzacija u ledenim danima, jer je staklo stalno toplo.Ukoliko stojite blizu prozora koji ima Low-E staklo, možete osetiti toplotu koja se odbija od prozora, čak i u hladnim zimskim danima sa temepraturama ispod nule.

Kako Low-E stakla utiču na hlađenje prostorija?

Osim održavanja toplih prostorija zimi, Low-E stakla imaju fantastične rezultate u održavanju prostorija svežim tokom vrelih letnjih dana. Stakla su premazana tankim slojem metalnog oksida koji reflektuje svetlost nazad. Manje IC zraka unutra, znači manje zagrevanja, a to znači i niže troškove za klima uređaje.

Koju stranu stakla treba premazati?

Efikasnost Low-E stakla zavisi sa koje strane stakla se nalazi metalni premaz. Za prozore sa jednim panelom, preporučuje se da on bude na unutrašnjoj površini iz razloga što je osetljiv na vremenske prilike i zagađen vazduh, što otežava čišćenje bez oštećenja.

U dvostruko ostakljenim prozorima postavljanje Low-E stakla zavisi od toga šta se želi postići. Ukoliko je potrebno smanjiti zagrevanje prostorija, sloj metalnog oskida treba da bude na unutrašnjoj površini spoljašnjeg stakla. Na ovaj način se smanjuje količina sunčeve svetlosti koja ulazi u prostorije, deo se apsorbuje a deo se reflektuje nazad.

U hladnim podnebljima gdje je prioritet zadržavanje toplote, premaz daje najbolje rezultate ukoliko je stavljen na spoljašnoj strani unutrašnjeg stakla. Na ovoj poziciji on će apsorbovati IC zračanje koje je nosilac toplote i vratiće ga nazad u prostoriju.

Vrste Low-E stakala

Postoje 2 tipa Low-E stakla

•  sa tvrdim slojem (hard coat Low-E glass)
•  sa mekim slojem (soft coat Low-E glass)

Kod Low-E stakala sa tvrdim slojem, sloj metalnog oksida je posebnim tehnološkim procesom zavaren za staklo. Ova stakla su izdržljivija, teško se grebu i mogu se koristiti i za prozore sa jednim staklenim paneom. Nedostatak su veće U vrednosti u poređenju sa staklima koji imaju meki sloj, i nešto višim nivoima zamućenja.

Kod stakala sa mekim slojem,  molekule metalnog oksida su vezane za površinu stakla pomoću hemijske reakcije. Ova vrsta stakla je manje zastupljena, ali pružaju efikasniju izolaciju, zahvaljujući boljoj R i U-vrednostima, omogućava bolji pogled i manji stepen zamućenja. Nedostatak je što mogu da se koriste samo u prozorima sa dvostrukim ostakljenjem, i što nisu tako izdržljivi kao prethodni.

Zaključak

Videli smo da Low-E stakla imaju  prednosti koje daleko nadmašuju troškove nabavke i montiranja. Ona vam mogu uštedeti dosta novca na duži rok. Tačno je to da im je cena malo veća investicija u poređenju sa standardnim staklenim panelima, ali njihova energetska efikasnost će svakako da  smanji troškove tokom vremena.  Na kraju priče bićete svakako na dobitku. Ovo posebno važi u zgradama sa mnogo prozora kao i u soliterima koji imaju staklenu fasadu.

Pošto se radi o relativno komplikovanoj tehnologiji koju ne može svako da savlada, kupci treba da se osiguraju od mogućih nekvalitetnih prozora. Najsigurnije je otići kod renomirane firme koja ima dosta iskustva, znanja i stručnosti u ovoj oblasti. Njihova je obaveza da kupcu pruže najosnovnije i stručne savete i informacije; da pomognu pri izboru najboljeg i najoptimanijeg rešenja; da ponude najpovoljniju cenu. U svakom slučaju, kupac može i treba da traži što je moguće dužu garanciju.

4 vrste prozora za dnevnu sobu

Dnevna soba je možda najvažnija i centralna prostorija u našim domovima (uz kuhinju i kupatilo). Tu se ukućani okupljaju, zabavljaju, druže, gledaju televiziju, rade, spavaju, jedu, primaju se gosti, organizuju porodična veselja, itd (garsonjere imaju samo tu sobu i sve se odvija tamo). Zbog vremena koje provodimo u dnevnoj sobi, njen izgled je i te kako važan. Važan je nameštaj, osvetljenje, boja zidova, izgled i kvalitet parketa, laminata, tepiha, tepisona, itd. Jednako važni su i prozori. Oni su zaduženi da regulišu protok svetlosti i vazduha, utiču na termoizolaciju i zaštitu od buke, a nije zanemarljiv njihov uticaj na izgled, stil i estetiku dnevne sobe, kao ostalom i na ceo stan ili kuću. 

Kada se biraju prozori koji će ne samo da se uklope u stil dnevne sobe, nego i dodatno da oplemene njen izgled, važno je znati šta se traži. Kupac mora da bude dobro informisan o sledećim stvarima:

• Koje vrste prozora postoje a koji bi mogli da se stave na prozore dnevne sobe
• Poznavanje karakteristika različitih prozora kao što su: stepen zaštite od buke, otpornost na prašinu, termo-izolacija, mogućnost provetravanja, itd  
• Potrebno je dobro znati svoj lični stil i preference. Ovo na prvi pogled izgleda  lako, ali ko dobro ne poznaje sebe, vrteće se u krug, i neće znati šta da kupi 
• Poznavanje raznih dodataka (ukrasno staklo, prozorske rešetke, neobični dizajn okova, aplikacije na ramovima) koji mogu da utiču na izgled prozora i daju im lični pečat vlasnika

Vrste prozora

Najčešće korišćeni prozori za dnevne sobe su sledeći tipovi:

Klasični prozori sa jednim ili dva krila:  

Ovi prozori su najčešći u našim dnevnim sobama. Akcenat je pre svega na praktičnost i jednostavnost. Kada se oba krila široko otvore dobija se maksimalna cirkulacija vazduha i odličan pogled. Cena im je veoma povoljna i traže jednostavno održavanje, posebno ako su od PVC-a.  

Karakteristike:

• Prozori mogu da budu od različitih materijala (PVC, aluminijum, drvo i njihove kombinacije).
  
  Ramovi treba da budu čvrsti, da se ne savijaju usled vetra i oluja, okov treba da je zaštićen od korozije, a stakla se preporučuju da su od dva ili tri panela
• Ovaki prozori imaju sistem dvostrukog zaptivanja koji je veoma važan za dobru energetsku efikasnost, termo i akustičnu izolaciju. Energetska efikasnost može da se poveća dodavanjem gumenih ili silikonskih traka
• Zbog bezbednosnih razloga zaključavanje treba da bude u više tačaka (ovo je posebno bitno za stanove na prizemlju i niskim spratovima)

Klizni prozori/klizna vrata:  

Ove prozore vole ljudi kojima je prostor dragocen i koji vole svež vazduh i praktičnost. Klizna vrata može da se stavi između dnevne sobe i terase, tako da jednim potezom možete spojiti ili razdvojiti te dve prostorije. Jednostavni su za rukovanje i osiguravaju lako kretanje i brzi prelazak. Malo su skuplji od klasičnih prozora ali za to što nude veoma su isplatljivi. 

Karakteristike:

• Horizontalno kretanje krila omogućava dobru ventilaciju i provetravanje. Krila se kreću pomoću jedne ili dve šine na podu ili tavanici, i sistema lagera koji se nalaze na krilu vrata. Ovaj sistem ukoliko nije dobro izveden može da bude velika mana kod otvaranja i zatvaranja
• Da bi se obezbedila dobra termoizolacija, zaštita od buke, zagađenog vazduha i prašine, potrebno je dobro dihtovanje i precizna i kvalitetna montaža  
• Mogu da budu u raznim bojama, aplikacijama, oblicima i materijalima (PVC, aluminijum, u manjoj meri od drveta)

Lučni prozori

Ovi prozori unose šarm i stil u dnevnim sobama. Najčešće su od polivinil hlorida, zato što on ima mogučnost lučne izvedbe. Dolaze u obzir i drugi materijali, ali njihova obrada je izuzetno skupa.

Karakteristike:

• Moraju da imaju jedinstveni i nestandardni sistem za zatvaranje i zaključavanje
• Ukoliko je stan na bezbednosno osetljivom mestu, biraju se ojačani okviri, ali najbolje je ugraditi rešetke koje treba da budu lepe i smisleno dizajnirani da budu u skladu sa lukom
• Cena je veća od prethodnih vrsta

Prozori pravljeni po meri

Ovi prozori se prave prema zahtevima vlasnika (ili dizajnera), mogu da imaju razne oblike (okrugli, nepravilni, trouglasti, itd.), dimenzije, boje, da se stavljaju razne aplikacije i dodaci, granica je samo mašta i ukus naručioca. Zbog svoje fleksibilnosti i lakoće oblikovanja, preporučuju se prozori od PVC-a koji se najlakše mogu proizvesti u traženom izgledu.

Ovakvi prozori moraju da funkcionišu kao i drugi prozori, da pružaju dobru termo i akustičnu izolaciju, da se lako otvaraju i zatvaraju, da budu otporni na sve meteorološke prilike i neprilike, a povrh toga da imaju unikatan i jedinstven izgled. Proizvođač treba da ima proizvodnu liniju koja može lako da se adaptira prema traženim zahtevima i proizvodnji malih serija.

Ovakvi prozori su skupli od ostalih, ali dnevna soba sa njima pruža jedinstven ugođaj i iskustvo.

Umesto zaključka

Svaka prostoriju u našim domovima je važna, ali ipak, dnevna soba otskače po som značaju zbog dužine i kvaliteta provedenog vremena. U njen izgled i dekoraciju treba odvojiti malo više napora, a izbor adekvatnih prozora koji će maksimalno da dodaju lepotu, stil i šarm je jednako važan. 

Uticaj zimskih uslova na stolariju

Neko voli zimu neko ne, ali hladno vreme, sneg i led uglavnom imaju negativni uticaj na naše prozore i vrata. Ukoliko želimo da oni pravilno obavljaju svoju funkciju i da što duže traju, moramo im posvećivati dužnu pažnju i preduzimati određene mere kako bismo ih zaštitili.

Najčešći problemi zbog hladnog vremena i zimskih uslova su sledeći:

Skupljanje i savijanje prozora i vrata

Hladnoća i vlažnost mogu da poremete strukturu i čvrstoću prozora. Najosetljivija je drvena stolarija, dok se smatra da je PVC skoro rezistentan na ove uticaje. Drveni ramovi, dovratnici, štokovi i krila se po prirodi materijala pod uticajem velikih hladnoća i povećane vlažnosti se skupljaju, krive i savijaju. Zbog toga drvena stolarija mora često da se tretira bojom i zaštitnim lakovima što poskupljuje proizvode, i znatno skraćuje vek trajanja.

Strujanje hladnog vazduha (promaja)

Prozori i vrata koja su stara, loše postavljena ili slabo izolovana, glavni su uzrok promaje u većini domova. A promaja vam je poslednja stvar koju biste želeli da vam se dogodi zimi. Stavljanje izolacionih traka može ublažiti ili sprečiti ovu pojavu neko vreme, ali u većini slučajeva, biće potrebno nabaviti nove prozore. Kroz ove otvore će stalno ulaziti hladan vazduh i povećavati vam račune za grejanje.

Formiranje leda

Led se stvara u prostoru između zida i rama prozora ili vrata, posebno ako nije dobro izvedena montaža. Pukotine ne moraju da budu vidljive golim okom, vlasnici misle da je sa njihovom stolariom sve u redu, ali naprotiv. Topli i vlažni vazduh iz prostorija izlazi kroz ove mikro pukotine i kada dođe u dodir sa niskim spoljašnjim temperaturama vodena para koji se nalazi u njemu se zamrzava. Na prvi sloj leda se taloži još slojeva i pukotine se proširuju. Led otežava otvaranje i zatvaranje prozora (može da dođe i do pucanja), a u krajnjem slučaju i mehanička oštećenja. Zbog izolacije na vrata i prozore se lepe izolacione trake, od gume ili silikona. One neko vreme uspavaju da spreče“curenje” vazduha”, ali zimski uslovi ih lako i brzo oštete, tako da je potrebna redovna provera i pravovremena zamena ukoliko se primeti i najmanja nagriženost.
Neke velike poslovne zgrade imaju staklenu fasadu i prozore na velikim visinama koje ne mogu iznutra da se očiste. U takvim slučajevima, ukoliko se na njima pojavi led, najbolje je angažovati specijalizovane firme koji rade na velikim visinama.

Oštećenja na okovu

Kvake, ručke, brave, šarke i ostali pokretni i nepokretni mehanizmi na vratima i prozorima, koji omogućuju njihov pravilan rad, usled leda i velikih i dugotrajnih hladnoća se mogu oštetiti ili zaglaviti. Posebno su ranjivi okovi na podrumskim i tavanskim prrozorima, kao i mehanizmi na kliznim (balkonskim) vratima. Ukoliko pokretni mehanizmi usled naslaga leda zamrznu, vrata i prozori mogu da se blokiraju, a može da dođe i do lomljenja i drugih mehaničkih oštećenja.

Preporučuje se redovna kontrola i kada se primeti i najmanji trag leda na metalnim delovima, on mora odmah da se skine i obriše.

Kondenzacija

Kondenzacija ne mora uvek da znači da imate problem. Kapljice vode na prozorima zimi, često je znak da porozori imaju dobru izolaciju, koja ne dopušta toplom i vlažnom vazduhu iz prostorija da pobegne napolje. A to se od dobrih prozora i traži. Ali prevelika kondenzacija i vlažnost u sobi se smatra nezdravom sredinom, tako da se preporučuje povremena ventilacija. Treba se čuvati zamzravanja ovog kondenza, što može da dovede do većih problema.

Kondenzacija na prozoru

Isto tako, opasna je kondenzacija u prostoru između dva stakla na dvo i troslojnim prozorima. To znači da prozori propuštaju i da vazduh, ili argon (ili drugi plemeniti gas, u zavisnosti od tipa prozora), koji se nalazi između staklenih panela curi napolje. To kao rezulatat ima smanjivanje izolacionih karakteristika prozora, a na duži rok i smanjeni vek trajanja.

Umesto zaključka

Stolariju treba stalno proveravati i redovno održavati, ali posebno je važno to raditi zimi kada je hladno i vlažno. PVC stolarija od svih vrsta je najotpornija na ove uticaje, ali ipak i ona mora povremeno da se pogelda i pregleda. Ukoliko se primate i najmanja oštećenja ona mora odmah da se saniraju i uzorci da se otklone. Samo to je garancija da će vaši prozori i vrata dugo da traju.

Sve što treba da znate o polivnil hloridu (PVC)

Šta je polivinil-hlorid (PVC) i gde se koristi?

Polivinil-hlorid (PVC) je jedan od najčešće korišćenih termoplastičnih polimera u svetu,  pored poliestera (polietilena teraftalata- PET) i polipropilena - PP. To je prirodno bela i vrlo krhka (ukoliko nisu dodati plastifikatori) plastična masa. Prvi put je sintetizovana 1872 godine a komercijalno proizvedena od strane firme B.F. Goodrich 1920-ih. Poređenja radi, mnoge druge danas šiiroko raširene plastične mase su sintetizirane i ušle u upotrebu  u četrdesetim i pedesetim godinama prošlog veka. PVC se najčešće koristi u građevinskoj industriji (stolarija, instalacije, zidgne i podne obloge, itd), ali i u mnogim drugim oblastima (medicini, tekstilnoj industriji, elektroindustriji, itd).

Kako se PVC proizvodi?

Polivinil hlorid se dobija na tri različita načina i procesa:

·      

• Preko polimerizacije rastvora (suspenzije)
• Preko emulzione polimerizacije
• Preko polimerizacije plastične mase koja je u rasutom stanju 

Karakteristike PVC-a

Neke od najvažnijih karakteristika PVC plastike su relativno niska cena, otpornost na uticaje okoline (na hemikalije i na alkalne metale), visoka tvrdoća i izvanredna čvrstoća koja nije uobičajena za plastične mase, kao i mogućnost za recikliranje.

Polivinil hlorid može da bude:

• kruti ili neplastificirani (rPVC ili uPVC)
• fleksibilni ili plastificirani (PVC)

Kruti PVC se takođe koristi u građevinarstvu u cevima za vodovod i kanalizaciju, a u SAD iza prekiravanje zidova.

Fleksibilni i plastificirani PVC je mekši i podložniji savijanju od neplastificiranog PVC-a zbog dodavanja plastifikatora kao što su ftalati (npr. Diisononyl ftalat - DINP). Fleksibilni PVC se obično koristi u građevinarstvu kao izolacija na električnim žicama ili u podnim oblogama kao zamjena za gumu u stanovima, bolnicama, školama, itd.

Prednosti polivinil hlorida

• lako dostupan
• relativno jeftin.
• veoma gust i čvrst
• otporan na deformacije udarca (u odnosu na druge plastične mase)
• veoma dobru zatezna čvrstoća
• otporan na uticaj hemikalija i alkalnih metala

 Nedostaci polivinil hlorida

• ima veoma slabu toplotnu stabilnost. Zbog toga se tokom proizvodnje dodaju aditivi koji ga stabilizuju na visokim temepraturama.
• ispušta toksične pare na visokim temperaturama, kada se istopi i zapali

Da li je PVC toksičan?

Ukoliko se zapali, PVC može da bude opasan po zdravlje, jer ispušta gasove hlorovodonika (HCl). U slučajevima gde je verovatnoća požara visoka, preporučuje se izolacija električnih vodova bez PVC-a. Gasovi se mogu emitovati i pri topljenju materijala (kod 3D štampanja, CNC obrade i ubrizganja).

Termoplastična i termoreaktivna plastika

Polivinil-hlorid je termoplastični materijal. Sve plastične mase u odnosu kako se reaguju na tempaturu mogu da budu podeljene u dve grupe:

• termoplastične
• termoreaktivne

Termoplastična plastika postaje tečna kada se dovede do tačke topljenja (raspon za PVC varira od 100 stepeni Celzijusa do 260 stepeni Celzijusa u zavisnosti od aditiva). Zatim, kada se ohlade i ponovo zagreju nemaju nekih značajnih degradacija u supstanci. Umesto sagorevanja, oni se rastvaraju, a to omogućava da se oni lako ubrizgavaju i recikliraju.

Nasuprot tome, termoreaktivne plastike se mogu zagrejati samo jednom (obično tokom procesa injekcionog procesa oblikovanja u kalupima). Ukoliko se zagreju do tačke topljenja, dolazi do nepovratne hemijske promene u supstanci i one jednostano izgore. Ova karakteristika čini termoreaktivne plastične mase lošim kandidatima za recikliranje.

Upotreba polivinil-hlorid u 3D štampačima, kalupima za ubrizganje i CNC mašinama

U radu sa PVC-om postoje dva glavna problema koji ograničavaju njegovu upotrebu u ovim mašinama.

1. Prvi je emisija toksičnih i korozivnih gasova pri topljenju materijala. To se dešava u određenoj meri kod 3D štampanja, obrade pomoću CNC mašina i ubrizganja. 
2. Drugi je njegova korozivna priroda. Ovo je problematično kada PVC dolazi u kontakt sa metalnim mlaznicama, rezačima i kalupima koji su napravljeni od materijala koji nije od nerđajućeg čelika ili drugog metala koji je otporan na koroziju 

3D printanje i CNC obrada:

CNC mašina

PVC se ne upotrebljava za 3D printanje zbog korozivnosti koja može da ošteti printere. Polivinil-hlorid se generalno može rezati na CNC mašinama, ali je veoma česta njegova degradacija i potrebno je veliko znanje i pažnja pri radu. Osim toga, PVC je izuzetno abrazivan i korozivan prema metalnim delovoma CNC mašine (rezači) ukoliko su nezaštićeni i podložni koroziji.




Ubrizgavanje u kalupe (brizgnje)

Polivinil-hlorid se može ubrizgavati u kalupe (oroces je još poznat kako brizganje), slično kao i druge plastične mase, ali hlor koji se sadrži u njegovom hemijskom sastavu komplikuje proces zato što rastopljeni PVC može da ispusti korozivni toksični gas. Iz tog razloga, prostorije moraju biti opremljene sistemima za ventilaciju. Slično kao i kod obrade CNC mašinama metalni delovi kalupa treba da budu otporni na koroziju, (izrađeni od nerđajućeg ili hromiranog čelika).

Brizganje

U toku samog procesa može se pojaviti skupljanje PVC-a u kalupima. Koliko će se materijal skupiti zavisi od nekoliko faktora, kao što su jačina i tvrdoća materijala, veličina otvora kalupa, veličina pritiska, vremena zadržavanja, temperature topljenja, debljine zidova kalupa, temperature kalupa, procenat i vrsta aditiva i slično.

Da li pregraditi terasu?

Definicija terase (lat. terra-zemlja): nepokrivena ili pokrivena platforma u kući ili zgradi. Terase su namenjene za boravak ukućana na otvorenom, to je njihov prostor za odmor i relaksaciju, ali može imati i druge namene.

 Terase u gradovima

Karaburma

Moderan život u velikim gradovima je sve više i više dehumanizovan i sveden na boravak u 4 zida. Asfalt i beton potiskuju zelene površine, parkove i šetališta, ostale su samo terase kao male oaze gde ljudi mogu da zadovolje ove svoje potrebe.

Ali i pored toga, svedoci smo (kod nas raširene) pojave da se sve više terasa pregrađuju i zastakljuju. Postoje cele zgrade, pa i naselja (beogradska Karaburma), gde su stanari naknadno (u većini slučajeva i bespravno) izgradili terase da bi ih kasnije pregradili i zatvorili.

Koji su razlozi za i protiv pregrađivanja terasa?

 Razlozi protiv zastakljivanja terasa

Neki ljudi jednostavno ne mogu bez terase, i oni će sve da urade i žrtvuju samo da im ostane taj njihov kutak. I za to imaju vrlo dobre razloge:

• Terase su mesto za relaksaciju i punjenje baterija

  

  Pregradjena veranda

• Na terase može d se popije svoju jutarnja ili popodnevna kafu
• Da se ispuši cigara a da se ne zadimi unutrašnjost stana
• Odlično mesto za gajenje cveća
• Leti može da se iznese krevet i da se spava na svežem vazduhu,
• Može da se iznese i TV ili računar
• Da služi kao letnja kuhinja
• Terase su mesta za sušenje veša - svaka domaćica će potvrditi da je sušenje veša kvalitetnije i zdravije ukoliko se odvija vani (naravno ukoiko nemate komšiju koji se greje na ugalj), a ne u mašinaima za sušenje
• Mesta da se privremeno odlože neke stvari, ali bez zatrpavanja terase
• Ukoliko nemate vremena ili je loše vreme, na terasi možete da iznesete na “pet minuta” malo dete na vazduh
• Ukoliko je terasa veća, možete izneti i manji bazen za kupanje deteta

Razlozi za zatvaranje terasa

Za zatvaranje terase ima nekoliko razloga

• Zaštita od hladnoće, kiše, snega, oluja i ostalih vremenskih nepogoda
• Zaštita od prejakog sunca
• Zaštita od buke i gužve sa ulice
• Sprečavanje prodora prašine i zagađenog vazduha
• Zaštita od komaraca i ostalih insekata
• Zaštira od golubova (koji mogu potpuno da devastiraju terasu)
• Dobivanje novog prostora

Ovo poslednje je možda i najčešći razlog za zatvaranje terasa. Ukoliko vam treba nova spavaća ili dečija soba, prostor za ostavu ili nova kuhinja, najlakše je zatvoriti i adaptirati terasu. Ukoliko prodajete stan, ovo zatvaranje može da vam donese nekoliko hiljada evra.

Urbanistička svakodnevnica u našim gradovima

 Terease mogu da se zatvore na nekoliko načina:

• Staklenim prozorima
• Sazidati celu ili deo terase ciglom ili nekim drugim čvrstim materijalom
• Plastičnim folijama
• Tendama
• Roletnama
• Leksanom (lexan) providnim materijalom koji se postavlja u vidu harmonike

Terasa zatvorena harmonikom od leksana

 Zastakljivanje terase

Za zastakljivanje se najviše koristi PVC stolarija (koristi se i aluminijumska, iako u manjoj meri) koja je jeftinija, i što je veoma važno, male težine, tako da statički previše ne opterećuje konstrukciju terease, koja po projektu najčešće nije predviđena za pregrađivanje. Postoje nekoliko kombinacija zastakljivanja terasa, više o tome možete da pročitate u ovom tekstu. Sa spoljne strane prozora ugrađuju se komarnici ili roletne.

Neki kompromis se postiže kliznim sistemima koji leti mogu da se otvore, ali praksa je pokazala da oni nisu previše pouzdani, pošto zimi preko njih ipak prodire hladnoća, a česti su i kvarovi na kliznim sistemima.

 Umesto zaključka

Kada se sve poduče i razmotri utisak je da razlozi za nepregrađivanje terase možda nemaju veću materijalnu težinu, ali nije sve u parama, zar ne?

10 razlika između PVC i aluminijumske stolarije

Konačno ste rešili da zamenite svoje dotrajalu stolariju. Postavlja se pitanje koju vrstu odabrati. Imate tri opcije:

• Aluminijumska
• PVC
• Drvena stolarija

Sa dužnim poštovanjem, u ovom tekstu nećemo razmatrati drvenu stolariju, fokusiraćemo se na 10 glavnih razlika između PVC i aluminijumskih prozora i vrata, razlike koji imaju uticaja na vaš izbor:

1. Životni vek aluminijumske i PVC stolarije

Prozori i vrata od aluminijuma su veoma izdržljivi i dugo traju, ali izdržljiva je i PVC stolarija. Ipak aluminijumska stolarija ima duži rok trajanja, oko šezdeset godina, dok je životni vek PVC stolarije  trideset godina do četrdeset godina. Znači, po ovom pitanju mala prednost ide na strani aluminjumske stolarije. 

2. Cena

Aluminijumska stolarija je dosta skuplja za razliku od  PVC-a. Od svih vrsta stolarije, PVC je najeftinija. Ukoliko morate da budžet držite pod kontrolom, onda definitivno idite na PVC stolariju. To što je ona jeftina, ne znači da je kvalitet loš, samo morate da imate dobre informacije da ne biste kupili škart (koga ima na tržištu).

3. Da li su energetski efikasniji aluminijumski ili PVC prozori i vrata?

Izolacione karakteristike PVC stolarije su veoma visoke i definitivno po ovom pitanju je ona bolja opcija. Aluminijumska stolarija pokušava da drži korak preko ugradnje takozvanih termo prekida, ili kombinacija drvo-aluminijum, PVC-aluminjum, itd, ali na kraju, i po ovom pitanju prednost ima PVC. 

4. Šta je ekološki prihvatljivije?

Ne može da se eksplicitno da se kaže obe ove vrste stolarije ugrožavaju životnu sredinu, ali ipak smatra se da je aluminjumska stolarija za nijansu bolja u tom pogledu. Kod PVC-a, kao i kod svih ostalih plastičnih predmeta postoji problem šta posle njihove eksploatacije. Kod aluminijuma, ovo nije tako izraženo. Vrata i prozori od aluminjuma mogu lakše da se recikliraju, dok kod PVC-a to ide malo teže.

5.  Ko ima bolju zvučnu izolaciju?

I po ovom pitanju PVC stolarija je bolja od aluminijumske. Aluminijumski prozori i vrata imaju veoma malu zvučnu izolaciju (metali vrlo dobro prenose zvučne zalase).

6. Izdržljivost i jačina?

Izdržljivost je jedna od glavnih briga prilikom izbora vrata i prozora, a u tom kontekstu i aluminijska i PVC stolarija dobro stoje. Ako se gleda po prirodi materijala, aluminijum je metal i on je čvršći i izdržljiviji na razne spoljne i unutrašnje sile i uticaje, ali moderni PVC prozori i vrata imaju na sredini ojačanje od čelika, tako da ni oni ne zaostaju u ovoj kategoriji. Zaključak - aluminijska stolarija je ipak jača ali je i skuplja, dok PVC ne zaostaje mnogo, ali je daleko jeftinija. Tako da konačan sud ostaje na ličnim željama i potrebama kupca.

7. Koji prozori ili vrata imaju bolje okvire (profile)?

Ramovi (profili) kod aluminijumskih vrata i prozora su veoma tanki, pošto je aluminijum metal ikoji je veoma čvrst i izdržljiv u odnosu na PVC. Zbog toga je ukupan izgled aluminijumskih vrata veoma elegantan i otmen.

 

8. Šta je modernije, aluminijumski ili PVC prozori?

Po ovom kriterijumu možemo da kažemo da je nerešeno. Obe vrste mogu da se proizvedu u svim bojama, oblicima i stilovima. sve zavisi od arhitekte i od vašeg ličnog ukusa.

9. Otpornost na koroziju?

PVC prozori i vrata su otporni na koroziju, na trulež, napada insekata i mogu izdržati sve klimatske pojave i nepogode, dok je aluminijum veoma sklon koroziju i pojavljivanju rđe. Jasna prednost na strani PVC-a.

10. Održavanje

PVC prozori i vrata skoro da i ne traže održavanje, dok je kod aluminujmske stolarije ona potrebna i skoro neophodna.

Zaključak:

I aluminijumska i PVC stolarija su odličan izbor, tako da izbor zavisi od specifičnih i ličnih zahteva, budžeta i potreba svakog kupca. 

Koja stakla su najbolja za naše prozore?

Savremeni prozori imaju nekoliko funkcija, a jedna od važnijih je termoizolacija. Kroz prozore zimi toplota “beži” napolje, dok leti ona teži da uđe u prostorije (i tako nam povećava račune za grejanje tj. hlađenje). Pošto staklo zauzima najveću površinu, veoma je važno da ono što manje propušta toplotu u oba smera.

Termoizolacione karakteristike prozorskog stakla mogu da se poboljšaju sledećim merama:

• Dodavanjem više slojeva stakla
• Biranjem najpovoljnijeg rastojanja između dva stakla
• Upotrebom stakla sa mekim filmom (Low E stakla, super Low E stakla)
• Dodavanje plemenitog gasa u prostor između stakala (Argon, Kripton)

Ug i G koeficijenti

Da bismo bolje shvatili koristićemo dva koeficijenta:

• Ug faktor (W/m²K) – gubitak toplote iz prostorije kroz staklo
• G faktor (W/m²K) – prolazak toplote u prostorije kroz staklo (G faktor može najbolje da se objasni kroz sledeći primer – ukoliko je napolju temepratura 30 stepeni, staklo teoretski može da se zagreje do te temperature, koje ono zatim prenosi i u untrašnjost prostorije. Naravno, realno ono nikad neće dostići tu temepraturu, ali što se više zagreva, više će i preneti unutra)

Kod oba koeficijenta važi da što je vrednost niža, bolja je termo-izolacija. 

Vrste prozorskih stakala

Razlikujemo tri osnovne grupe prozorskih stakala, koja su danas u upotrebi:

• Jednoslojna
• Dvoslojna
• Troslojna

 Jednoslojno staklo

Jednoslojno staklo

Jednoslojna stakla mogu da imaju različite debljine (najčešće 3 ili 5 mm). Karakteristično za ova stakla je to da oni propuštaju oko 85% energije napolju (njihov Ug se kreće od 5 do 5.8), dok protok energije prema unutrašnjosti (G koeficijent)  vrlo često zna da bude 100% (provodi 100% od količine energije koja je potrošena za njegovo zagrevanje).

Prozori sa jednim staklenim panalom danas se sreću samo kod vrlo starih stambenih objekata. Pokušalo se povećati njihove termoizlacione karakteristike time što su ugrađivani dupli prozori (dva odvojena krila sa jednostrukim staklima), koje imaju malo veći efekat, ali ne rešavaju problem gubitka energije.

Dvoslojno staklo

Radi se o sistemu sa dva stakla između kojih se nalazi prostor ispunjen vazduhom ili nekim

Dvoslojno prozorsko staklo

plemenitim gasom (najčešće argonom). U prodaji najzastupljeniji  su sistemi  4+16+4, gde je 4 debljina stakla (u milimetrima), dok je 16mm prostor između njih. Dimenzija prostora između stakala može da se kreće od 6mm do 24mm, ali najveći efekt se dobija kada je ta dimenzija od 12 do 16mm.

Vrednost Ug faktora kod ovih sistema je 2.8, što je veliki pomak u odnosu na jednostruka stakla. Ukoliko se u prostor između stakala doda argon, Ug faktor dobija vrednost 2.6. Osim argona koristi se i krpiton koji ima malo bolje karakteristike i upotrebljava se u sistemima sa tanjim staklima, ali ti prozori su veoma skupi.

Treba biti svesan pojave koja se javlja kod nekvalitetnih prozora, a to je ubrzani gubitak argona. Naime, ukoliko zaptivanje nije urađeno kako treba, argon može vrlo brzo da “iscuri”. Nema idealnog zaptivanja, i kod najkvalitetnijih prozora argon beži, ali veoma sporo, tako da se to i ne primeti. Kupac može da se zaštiti tako što će odabrati prozore koji imaju attest i garanciju da gubitak argona nije veći od 3% za 10 godina.

 Troslojno staklo

troslojno prozorsko staklo

Kod troslojnog stakla vrednost Ug i G je još manja, (1.7), ali ovi prozori su znatno teži i skuplji. Koeficijenti mogu da se poboljšavaju dadatkom argona i kriptona i mekih filmova (kod kojih su Ug i G 0,6 pa i 0,4). Vodi se diskusija da li su troslojna stakla dobro rešenje za naše klimatske uslove. U našem regionu zime nisu tako oštre i hladne, tako da možda nije optimalno investirati veće sume za ove super štedljive, ali i skuplja stakla, pošto nema adekvatan povraćaj u uštedi energenata (za razliku od Skandinavije i ostalih severnih zemalja, gde su troslojna stakla zakonski standard).

U produžetku možete poledati koeficijente nekoliko kombinacija prozorskih sistema:

Ug vrednosti kod raznih sistema prozorskih stakala

jednostruko staklo debelo 4 mm                                                                             5,8 W/m²K
dvostruko stako  4+16+4                                                                                        2,7 W/ m²K
trostruko 4+16+4+16+4                                                                                          1,8 W/ m²K
dvostruko 4+16+4 Planibel G (tvrdi film)                                                              1,7 W/ m²K
dvostruko 4+16+4 LowE staklo sa mekim filmom                                                 1,4 W/ m²K
dvostruko 4+16+4 LowE staklo sa argonom                                                          1,1 W/ m²K
dvostruko 4+16+4Super Low-E                                                                            1,0 W/ m²K
trostruko  4 LowE+16+4+16+4 Low-E                                                                 0,8 W/ m²K
trostruko  4 LowE+16 argon (90%)+4+ 16 argon (90%)+4 LowE                       0,6 W/ m²K
trostruko 4 LowE+18 argon (90%)+4+18 argon (90%)+4 LowE                         0,5 W/ m²K
trostruko 4 Super LowE +16 argon (90%)+4+16 argon (90%)+4 Super LowE  0,5 W/ m²K
trostruko 4 Super LowE+16 kripton (90%)+4+16 kripton(90%)+4 Super LowE 0,4 W/ m²K

Zaključak

Kakve ćemo prozore ugraditi u naše domove je pitanje koje traži iscrpnu analizu i dobru informisanost. U svakom sllučaju danas su računi za grejanje i hlađenje veoma veliki, tako da treba razmišljati o dobroj izolaciji, ne samo prozora nego i zidova, fasada, itd. Pošto se preko prozora gubi najviše energije, oni zaslužuju najveću pažnju. U prodaji danas postoje veliki broj vrsta proyorskog stakla, sa šarenolikim kvalitetom. Kod nas firme koje proizvode prozore najčešće uvoze ramove i prozorske sisteme, i vrše njihovu montažu. Šta će montirati zavisi samo od njihove želje i načina psolovanja. Zato, nemojte nasedati na slatkorečivost prodavaca, nego se dobro raspitajte o njihovom proizvodu. Tako nećete zažaliti.