четвртак, 14. фебруар 2019.

Uticaj zimskih uslova na stolariju


Neko voli zimu neko ne, ali hladno vreme, sneg i led uglavnom imaju negativni uticaj na naše prozore i vrata. Ukoliko želimo da oni pravilno obavljaju svoju funkciju i da što duže traju, moramo im posvećivati dužnu pažnju i preduzimati određene mere kako bismo ih zaštitili.

Najčešći problemi zbog hladnog vremena i zimskih uslova su sledeći:


zima i stolarija

Skupljanje i savijanje prozora i vrata


Hladnoća i vlažnost mogu da poremete strukturu i čvrstoću prozora. Najosetljivija je drvena stolarija, dok se smatra da je PVC skoro rezistentan na ove uticaje. Drveni ramovi, dovratnici, štokovi i krila se po prirodi materijala pod uticajem velikih hladnoća i povećane vlažnosti se skupljaju, krive i savijaju. Zbog toga drvena stolarija mora često da se tretira bojom i zaštitnim lakovima što poskupljuje proizvode, i znatno skraćuje vek trajanja.

Strujanje hladnog vazduha (promaja)

Prozori i vrata koja su stara, loše postavljena ili slabo izolovana, glavni su uzrok promaje u većini domova. A promaja vam je poslednja stvar koju biste želeli da vam se dogodi zimi. Stavljanje izolacionih traka može ublažiti ili sprečiti ovu pojavu neko vreme, ali u većini slučajeva, biće potrebno nabaviti nove prozore. Kroz ove otvore će stalno ulaziti hladan vazduh i povećavati vam račune za grejanje.



Formiranje leda


led na prozoruLed se stvara u prostoru između zida i rama prozora ili vrata, posebno ako nije dobro izvedena montaža. Pukotine ne moraju da budu vidljive golim okom, vlasnici misle da je sa njihovom stolariom sve u redu, ali naprotiv. Topli i vlažni vazduh iz prostorija izlazi kroz ove mikro pukotine i kada dođe u dodir sa niskim spoljašnjim temperaturama vodena para koji se nalazi u njemu se zamrzava. Na prvi sloj leda se taloži još slojeva i pukotine se proširuju. Led otežava otvaranje i zatvaranje prozora (može da dođe i do pucanja), a u krajnjem slučaju i mehanička oštećenja. Zbog izolacije na vrata i prozore se lepe izolacione trake, od gume ili silikona. One neko vreme uspavaju da spreče“curenje” vazduha”, ali zimski uslovi ih lako i brzo oštete, tako da je potrebna redovna provera i pravovremena zamena ukoliko se primeti i najmanja nagriženost.
Neke velike poslovne zgrade imaju staklenu fasadu i prozore na velikim visinama koje ne mogu iznutra da se očiste. U takvim slučajevima, ukoliko se na njima pojavi led, najbolje je angažovati specijalizovane firme koji rade na velikim visinama.



Oštećenja na okovu


Kvake, ručke, brave, šarke i ostali pokretni i nepokretni mehanizmi na vratima i prozorima, koji omogućuju njihov pravilan rad, usled leda i velikih i dugotrajnih hladnoća se mogu oštetiti ili zaglaviti. Posebno su ranjivi okovi na podrumskim i tavanskim prrozorima, kao i mehanizmi na kliznim (balkonskim) vratima. Ukoliko pokretni mehanizmi usled naslaga leda zamrznu, vrata i prozori mogu da se blokiraju, a može da dođe i do lomljenja i drugih mehaničkih oštećenja.

Preporučuje se redovna kontrola i kada se primeti i najmanji trag leda na metalnim delovima, on mora odmah da se skine i obriše.



Kondenzacija


Kondenzacija ne mora uvek da znači da imate problem. Kapljice vode na prozorima zimi, često je znak da porozori imaju dobru izolaciju, koja ne dopušta toplom i vlažnom vazduhu iz prostorija da pobegne napolje. A to se od dobrih prozora i traži. Ali prevelika kondenzacija i vlažnost u sobi se smatra nezdravom sredinom, tako da se preporučuje povremena ventilacija. Treba se čuvati zamzravanja ovog kondenza, što može da dovede do većih problema.

kondenzacija na prozorima
Kondenzacija na prozoru
Isto tako, opasna je kondenzacija u prostoru između dva stakla na dvo i troslojnim prozorima. To znači da prozori propuštaju i da vazduh, ili argon (ili drugi plemeniti gas, u zavisnosti od tipa prozora), koji se nalazi između staklenih panela curi napolje. To kao rezulatat ima smanjivanje izolacionih karakteristika prozora, a na duži rok i smanjeni vek trajanja.



Umesto zaključka



Stolariju treba stalno proveravati i redovno održavati, ali posebno je važno to raditi zimi kada je hladno i vlažno. PVC stolarija od svih vrsta je najotpornija na ove uticaje, ali ipak i ona mora povremeno da se pogelda i pregleda. Ukoliko se primate i najmanja oštećenja ona mora odmah da se saniraju i uzorci da se otklone. Samo to je garancija da će vaši prozori i vrata dugo da traju.

недеља, 03. фебруар 2019.

Sve što treba da znate o polivnil hloridu (PVC)


Šta je polivinil-hlorid (PVC) i gde se koristi?


Polivinil-hlorid (PVC) je jedan od najčešće korišćenih termoplastičnih polimera u svetu,  pored poliestera (polietilena teraftalata- PET) i polipropilena - PP. To je prirodno bela i vrlo krhka (ukoliko nisu dodati plastifikatori) plastična masa. Prvi put je sintetizovana 1872 godine a komercijalno proizvedena od strane firme B.F. Goodrich 1920-ih. Poređenja radi, mnoge druge danas šiiroko raširene plastične mase su sintetizirane i ušle u upotrebu  u četrdesetim i pedesetim godinama prošlog veka. PVC se najčešće koristi u građevinskoj industriji (stolarija, instalacije, zidgne i podne obloge, itd), ali i u mnogim drugim oblastima (medicini, tekstilnoj industriji, elektroindustriji, itd).

Kako se PVC proizvodi?


Polivinil hlorid se dobija na tri različita načina i procesa:
·      


  • Preko polimerizacije rastvora (suspenzije)
  • Preko emulzione polimerizacije
  • Preko polimerizacije plastične mase koja je u rasutom stanju 
Polivinil hlorid (PVC) proizvodnja

Karakteristike PVC-a


Neke od najvažnijih karakteristika PVC plastike su relativno niska cena, otpornost na uticaje okoline (na hemikalije i na alkalne metale), visoka tvrdoća i izvanredna čvrstoća koja nije uobičajena za plastične mase, kao i mogućnost za recikliranje.

Polivinil hlorid može da bude:
  • kruti ili neplastificirani (rPVC ili uPVC)
  • fleksibilni ili plastificirani (PVC)
Kruti PVC se takođe koristi u građevinarstvu u cevima za vodovod i kanalizaciju, a u SAD iza prekiravanje zidova.

Fleksibilni i plastificirani PVC je mekši i podložniji savijanju od neplastificiranog PVC-a zbog dodavanja plastifikatora kao što su ftalati (npr. Diisononyl ftalat - DINP). Fleksibilni PVC se obično koristi u građevinarstvu kao izolacija na električnim žicama ili u podnim oblogama kao zamjena za gumu u stanovima, bolnicama, školama, itd.



Prednosti polivinil hlorida

  • lako dostupan
  • relativno jeftin.
  • veoma gust i čvrst
  • otporan na deformacije udarca (u odnosu na druge plastične mase)
  • veoma dobru zatezna čvrstoća
  • otporan na uticaj hemikalija i alkalnih metala

 Nedostaci polivinil hlorida

  • ima veoma slabu toplotnu stabilnost. Zbog toga se tokom proizvodnje dodaju aditivi koji ga stabilizuju na visokim temepraturama.
  • ispušta toksične pare na visokim temperaturama, kada se istopi i zapali

Da li je PVC toksičan?


Ukoliko se zapali, PVC može da bude opasan po zdravlje, jer ispušta gasove hlorovodonika (HCl). U slučajevima gde je verovatnoća požara visoka, preporučuje se izolacija električnih vodova bez PVC-a. Gasovi se mogu emitovati i pri topljenju materijala (kod 3D štampanja, CNC obrade i ubrizganja).

Polivinil hlorid (PVC)



Termoplastična i termoreaktivna plastika

Polivinil-hlorid je termoplastični materijal. Sve plastične mase u odnosu kako se reaguju na tempaturu mogu da budu podeljene u dve grupe:
  • termoplastične
  • termoreaktivne



Termoplastična plastika postaje tečna kada se dovede do tačke topljenja (raspon za PVC varira od 100 stepeni Celzijusa do 260 stepeni Celzijusa u zavisnosti od aditiva). Zatim, kada se ohlade i ponovo zagreju nemaju nekih značajnih degradacija u supstanci. Umesto sagorevanja, oni se rastvaraju, a to omogućava da se oni lako ubrizgavaju i recikliraju.

Nasuprot tome, termoreaktivne plastike se mogu zagrejati samo jednom (obično tokom procesa injekcionog procesa oblikovanja u kalupima). Ukoliko se zagreju do tačke topljenja, dolazi do nepovratne hemijske promene u supstanci i one jednostano izgore. Ova karakteristika čini termoreaktivne plastične mase lošim kandidatima za recikliranje.


Upotreba polivinil-hlorid u 3D štampačima, kalupima za ubrizganje i CNC mašinama


U radu sa PVC-om postoje dva glavna problema koji ograničavaju njegovu upotrebu u ovim mašinama.

  1. Prvi je emisija toksičnih i korozivnih gasova pri topljenju materijala. To se dešava u određenoj meri kod 3D štampanja, obrade pomoću CNC mašina i ubrizganja. 
  2. Drugi je njegova korozivna priroda. Ovo je problematično kada PVC dolazi u kontakt sa metalnim mlaznicama, rezačima i kalupima koji su napravljeni od materijala koji nije od nerđajućeg čelika ili drugog metala koji je otporan na koroziju 

3D printanje i CNC obrada:

CNC mašina
CNC mašina
PVC se ne upotrebljava za 3D printanje zbog korozivnosti koja može da ošteti printere. Polivinil-hlorid se generalno može rezati na CNC mašinama, ali je veoma česta njegova degradacija i potrebno je veliko znanje i pažnja pri radu. Osim toga, PVC je izuzetno abrazivan i korozivan prema metalnim delovoma CNC mašine (rezači) ukoliko su nezaštićeni i podložni koroziji.




Ubrizgavanje u kalupe (brizgnje)

Polivinil-hlorid se može ubrizgavati u kalupe (oroces je još poznat kako brizganje), slično kao i druge plastične mase, ali hlor koji se sadrži u njegovom hemijskom sastavu komplikuje proces zato što rastopljeni PVC može da ispusti korozivni toksični gas. Iz tog razloga, prostorije moraju biti opremljene sistemima za ventilaciju. Slično kao i kod obrade CNC mašinama metalni delovi kalupa treba da budu otporni na koroziju, (izrađeni od nerđajućeg ili hromiranog čelika).

brizganje
Brizganje

U toku samog procesa može se pojaviti skupljanje PVC-a u kalupima. Koliko će se materijal skupiti zavisi od nekoliko faktora, kao što su jačina i tvrdoća materijala, veličina otvora kalupa, veličina pritiska, vremena zadržavanja, temperature topljenja, debljine zidova kalupa, temperature kalupa, procenat i vrsta aditiva i slično.




четвртак, 24. јануар 2019.

Da li pregraditi terasu?


Definicija terase (lat. terra-zemlja): nepokrivena ili pokrivena platforma u kući ili zgradi. Terase su namenjene za boravak ukućana na otvorenom, to je njihov prostor za odmor i relaksaciju, ali može imati i druge namene.

 Terase u gradovima


pregradjena terasa karaburma
Karaburma
Moderan život u velikim gradovima je sve više i više dehumanizovan i sveden na boravak u 4 zida. Asfalt i beton potiskuju zelene površine, parkove i šetališta, ostale su samo terase kao male oaze gde ljudi mogu da zadovolje ove svoje potrebe.
Ali i pored toga, svedoci smo (kod nas raširene) pojave da se sve više terasa pregrađuju i zastakljuju. Postoje cele zgrade, pa i naselja (beogradska Karaburma), gde su stanari naknadno (u većini slučajeva i bespravno) izgradili terase da bi ih kasnije pregradili i zatvorili.


Koji su razlozi za i protiv pregrađivanja terasa?


 Razlozi protiv zastakljivanja terasa


Neki ljudi jednostavno ne mogu bez terase, i oni će sve da urade i žrtvuju samo da im ostane taj njihov kutak. I za to imaju vrlo dobre razloge:
  • Terase su mesto za relaksaciju i punjenje baterija
    pregradjena veranda
    Pregradjena veranda
  • Na terase može d se popije svoju jutarnja ili popodnevna kafu
  • Da se ispuši cigara a da se ne zadimi unutrašnjost stana
  • Odlično mesto za gajenje cveća
  • Leti može da se iznese krevet i da se spava na svežem vazduhu,
  • Može da se iznese i TV ili računar
  • Da služi kao letnja kuhinja
  • Terase su mesta za sušenje veša - svaka domaćica će potvrditi da je sušenje veša kvalitetnije i zdravije ukoliko se odvija vani (naravno ukoiko nemate komšiju koji se greje na ugalj), a ne u mašinaima za sušenje
  • Mesta da se privremeno odlože neke stvari, ali bez zatrpavanja terase
  • Ukoliko nemate vremena ili je loše vreme, na terasi možete da iznesete na “pet minuta” malo dete na vazduh
  • Ukoliko je terasa veća, možete izneti i manji bazen za kupanje deteta



Razlozi za zatvaranje terasa


Za zatvaranje terase ima nekoliko razloga
  • Zaštita od hladnoće, kiše, snega, oluja i ostalih vremenskih nepogoda
  • Zaštita od prejakog sunca
  • Zaštita od buke i gužve sa ulice
  • Sprečavanje prodora prašine i zagađenog vazduha
  • Zaštita od komaraca i ostalih insekata
  • Zaštira od golubova (koji mogu potpuno da devastiraju terasu)
  • Dobivanje novog prostora

Ovo poslednje je možda i najčešći razlog za zatvaranje terasa. Ukoliko vam treba nova spavaća ili dečija soba, prostor za ostavu ili nova kuhinja, najlakše je zatvoriti i adaptirati terasu. Ukoliko prodajete stan, ovo zatvaranje može da vam donese nekoliko hiljada evra.

pregradjene terase
Urbanistička svakodnevnica u našim gradovima

 Terease mogu da se zatvore na nekoliko načina:


  • Staklenim prozorima
  • Sazidati celu ili deo terase ciglom ili nekim drugim čvrstim materijalom
  • Plastičnim folijama
  • Tendama
  • Roletnama
  • Leksanom (lexan) providnim materijalom koji se postavlja u vidu harmonike

pregradjena terasa leksanom
Terasa zatvorena harmonikom od leksana

 Zastakljivanje terase


Za zastakljivanje se najviše koristi PVC stolarija (koristi se i aluminijumska, iako u manjoj meri) koja je jeftinija, i što je veoma važno, male težine, tako da statički previše ne opterećuje konstrukciju terease, koja po projektu najčešće nije predviđena za pregrađivanje. Postoje nekoliko kombinacija zastakljivanja terasa, više o tome možete da pročitate u ovom tekstu. Sa spoljne strane prozora ugrađuju se komarnici ili roletne.
Neki kompromis se postiže kliznim sistemima koji leti mogu da se otvore, ali praksa je pokazala da oni nisu previše pouzdani, pošto zimi preko njih ipak prodire hladnoća, a česti su i kvarovi na kliznim sistemima.

pregradjena terasa

 Umesto zaključka


Kada se sve poduče i razmotri utisak je da razlozi za nepregrađivanje terase možda nemaju veću materijalnu težinu, ali nije sve u parama, zar ne?









уторак, 15. јануар 2019.

10 razlika između PVC i aluminijumske stolarije


Konačno ste rešili da zamenite svoje dotrajalu stolariju. Postavlja se pitanje koju vrstu odabrati. Imate tri opcije:
  • Aluminijumska
  • PVC
  • Drvena stolarija


Sa dužnim poštovanjem, u ovom tekstu nećemo razmatrati drvenu stolariju, fokusiraćemo se na 10 glavnih razlika između PVC i aluminijumskih prozora i vrata, razlike koji imaju uticaja na vaš izbor:

PVC stolarija

1. Životni vek aluminijumske i PVC stolarije


Prozori i vrata od aluminijuma su veoma izdržljivi i dugo traju, ali izdržljiva je i PVC stolarija. Ipak aluminijumska stolarija ima duži rok trajanja, oko šezdeset godina, dok je životni vek PVC stolarije  trideset godina do četrdeset godina. Znači, po ovom pitanju mala prednost ide na strani aluminjumske stolarije. 

2. Cena


Aluminijumska stolarija je dosta skuplja za razliku od  PVC-a. Od svih vrsta stolarije, PVC je najeftinija. Ukoliko morate da budžet držite pod kontrolom, onda definitivno idite na PVC stolariju. To što je ona jeftina, ne znači da je kvalitet loš, samo morate da imate dobre informacije da ne biste kupili škart (koga ima na tržištu).

alu stolarija

3. Da li su energetski efikasniji aluminijumski ili PVC prozori i vrata?


Izolacione karakteristike PVC stolarije su veoma visoke i definitivno po ovom pitanju je ona bolja opcija. Aluminijumska stolarija pokušava da drži korak preko ugradnje takozvanih termo prekida, ili kombinacija drvo-aluminijum, PVC-aluminjum, itd, ali na kraju, i po ovom pitanju prednost ima PVC. 

4. Šta je ekološki prihvatljivije?


Ne može da se eksplicitno da se kaže obe ove vrste stolarije ugrožavaju životnu sredinu, ali ipak smatra se da je aluminjumska stolarija za nijansu bolja u tom pogledu. Kod PVC-a, kao i kod svih ostalih plastičnih predmeta postoji problem šta posle njihove eksploatacije. Kod aluminijuma, ovo nije tako izraženo. Vrata i prozori od aluminjuma mogu lakše da se recikliraju, dok kod PVC-a to ide malo teže.

PVC stolarija

5.  Ko ima bolju zvučnu izolaciju?


I po ovom pitanju PVC stolarija je bolja od aluminijumske. Aluminijumski prozori i vrata imaju veoma malu zvučnu izolaciju (metali vrlo dobro prenose zvučne zalase).


6. Izdržljivost i jačina?


Izdržljivost je jedna od glavnih briga prilikom izbora vrata i prozora, a u tom kontekstu i aluminijska i PVC stolarija dobro stoje. Ako se gleda po prirodi materijala, aluminijum je metal i on je čvršći i izdržljiviji na razne spoljne i unutrašnje sile i uticaje, ali moderni PVC prozori i vrata imaju na sredini ojačanje od čelika, tako da ni oni ne zaostaju u ovoj kategoriji. Zaključak - aluminijska stolarija je ipak jača ali je i skuplja, dok PVC ne zaostaje mnogo, ali je daleko jeftinija. Tako da konačan sud ostaje na ličnim željama i potrebama kupca.


7. Koji prozori ili vrata imaju bolje okvire (profile)?


Ramovi (profili) kod aluminijumskih vrata i prozora su veoma tanki, pošto je aluminijum metal ikoji je veoma čvrst i izdržljiv u odnosu na PVC. Zbog toga je ukupan izgled aluminijumskih vrata veoma elegantan i otmen.

 
aluminijumska stolarija


8. Šta je modernije, aluminijumski ili PVC prozori?


Po ovom kriterijumu možemo da kažemo da je nerešeno. Obe vrste mogu da se proizvedu u svim bojama, oblicima i stilovima. sve zavisi od arhitekte i od vašeg ličnog ukusa.


9. Otpornost na koroziju?


PVC prozori i vrata su otporni na koroziju, na trulež, napada insekata i mogu izdržati sve klimatske pojave i nepogode, dok je aluminijum veoma sklon koroziju i pojavljivanju rđe. Jasna prednost na strani PVC-a.


10. Održavanje


PVC prozori i vrata skoro da i ne traže održavanje, dok je kod aluminujmske stolarije ona potrebna i skoro neophodna.



Zaključak:


I aluminijumska i PVC stolarija su odličan izbor, tako da izbor zavisi od specifičnih i ličnih zahteva, budžeta i potreba svakog kupca. 



петак, 04. јануар 2019.

Koja stakla su najbolja za naše prozore?


Savremeni prozori imaju nekoliko funkcija, a jedna od važnijih je termoizolacija. Kroz prozore zimi toplota “beži” napolje, dok leti ona teži da uđe u prostorije (i tako nam povećava račune za grejanje tj. hlađenje). Pošto staklo zauzima najveću površinu, veoma je važno da ono što manje propušta toplotu u oba smera.

Termoizolacione karakteristike prozorskog stakla mogu da se poboljšaju sledećim merama:
  • Dodavanjem više slojeva stakla
  • Biranjem najpovoljnijeg rastojanja između dva stakla
  • Upotrebom stakla sa mekim filmom (Low E stakla, super Low E stakla)
  • Dodavanje plemenitog gasa u prostor između stakala (Argon, Kripton)


Ug i G koeficijenti


Da bismo bolje shvatili koristićemo dva koeficijenta:

  • Ug faktor (W/m2K) – gubitak toplote iz prostorije kroz staklo
  • G faktor (W/m2K) – prolazak toplote u prostorije kroz staklo (G faktor može najbolje da se objasni kroz sledeći primer – ukoliko je napolju temepratura 30 stepeni, staklo teoretski može da se zagreje do te temperature, koje ono zatim prenosi i u untrašnjost prostorije. Naravno, realno ono nikad neće dostići tu temepraturu, ali što se više zagreva, više će i preneti unutra)

Kod oba koeficijenta važi da što je vrednost niža, bolja je termo-izolacija. 


Vrste prozorskih stakala


Razlikujemo tri osnovne grupe prozorskih stakala, koja su danas u upotrebi:
  • Jednoslojna
  • Dvoslojna
  • Troslojna

 Jednoslojno staklo


jednoslojno staklo
Jednoslojno staklo
Jednoslojna stakla mogu da imaju različite debljine (najčešće 3 ili 5 mm). Karakteristično za ova stakla je to da oni propuštaju oko 85% energije napolju (njihov Ug se kreće od 5 do 5.8), dok protok energije prema unutrašnjosti (G koeficijent)  vrlo često zna da bude 100% (provodi 100% od količine energije koja je potrošena za njegovo zagrevanje).
Prozori sa jednim staklenim panalom danas se sreću samo kod vrlo starih stambenih objekata. Pokušalo se povećati njihove termoizlacione karakteristike time što su ugrađivani dupli prozori (dva odvojena krila sa jednostrukim staklima), koje imaju malo veći efekat, ali ne rešavaju problem gubitka energije.



Dvoslojno staklo


Radi se o sistemu sa dva stakla između kojih se nalazi prostor ispunjen vazduhom ili nekim
dvoslojno staklo
Dvoslojno prozorsko staklo
plemenitim gasom (najčešće argonom). U prodaji najzastupljeniji  su sistemi  4+16+4, gde je 4 debljina stakla (u milimetrima), dok je 16mm prostor između njih. Dimenzija prostora između stakala može da se kreće od 6mm do 24mm, ali najveći efekt se dobija kada je ta dimenzija od 12 do 16mm.
Vrednost Ug faktora kod ovih sistema je 2.8, što je veliki pomak u odnosu na jednostruka stakla. Ukoliko se u prostor između stakala doda argon, Ug faktor dobija vrednost 2.6. Osim argona koristi se i krpiton koji ima malo bolje karakteristike i upotrebljava se u sistemima sa tanjim staklima, ali ti prozori su veoma skupi.

Treba biti svesan pojave koja se javlja kod nekvalitetnih prozora, a to je ubrzani gubitak argona. Naime, ukoliko zaptivanje nije urađeno kako treba, argon može vrlo brzo da “iscuri”. Nema idealnog zaptivanja, i kod najkvalitetnijih prozora argon beži, ali veoma sporo, tako da se to i ne primeti. Kupac može da se zaštiti tako što će odabrati prozore koji imaju attest i garanciju da gubitak argona nije veći od 3% za 10 godina.

 Troslojno staklo


troslojno staklo
troslojno prozorsko staklo
Kod troslojnog stakla vrednost Ug i G je još manja, (1.7), ali ovi prozori su znatno teži i skuplji. Koeficijenti mogu da se poboljšavaju dadatkom argona i kriptona i mekih filmova (kod kojih su Ug i G 0,6 pa i 0,4). Vodi se diskusija da li su troslojna stakla dobro rešenje za naše klimatske uslove. U našem regionu zime nisu tako oštre i hladne, tako da možda nije optimalno investirati veće sume za ove super štedljive, ali i skuplja stakla, pošto nema adekvatan povraćaj u uštedi energenata (za razliku od Skandinavije i ostalih severnih zemalja, gde su troslojna stakla zakonski standard).

U produžetku možete poledati koeficijente nekoliko kombinacija prozorskih sistema:


Ug vrednosti kod raznih sistema prozorskih stakala


jednostruko staklo debelo 4 mm                                                                             5,8 W/m2K
dvostruko stako  4+16+4                                                                                        2,7 W/ m2K
trostruko 4+16+4+16+4                                                                                          1,8 W/ m2K
dvostruko 4+16+4 Planibel G (tvrdi film)                                                              1,7 W/ m2K
dvostruko 4+16+4 LowE staklo sa mekim filmom                                                 1,4 W/ m2K
dvostruko 4+16+4 LowE staklo sa argonom                                                          1,1 W/ m2K
dvostruko 4+16+4Super Low-E                                                                            1,0 W/ m2K
trostruko  4 LowE+16+4+16+4 Low-E                                                                 0,8 W/ m2K
trostruko  4 LowE+16 argon (90%)+4+ 16 argon (90%)+4 LowE                       0,6 W/ m2K
trostruko 4 LowE+18 argon (90%)+4+18 argon (90%)+4 LowE                         0,5 W/ m2K
trostruko 4 Super LowE +16 argon (90%)+4+16 argon (90%)+4 Super LowE  0,5 W/ m2K
trostruko 4 Super LowE+16 kripton (90%)+4+16 kripton(90%)+4 Super LowE 0,4 W/ m2K


prozorsko staklo

Zaključak



Kakve ćemo prozore ugraditi u naše domove je pitanje koje traži iscrpnu analizu i dobru informisanost. U svakom sllučaju danas su računi za grejanje i hlađenje veoma veliki, tako da treba razmišljati o dobroj izolaciji, ne samo prozora nego i zidova, fasada, itd. Pošto se preko prozora gubi najviše energije, oni zaslužuju najveću pažnju. U prodaji danas postoje veliki broj vrsta proyorskog stakla, sa šarenolikim kvalitetom. Kod nas firme koje proizvode prozore najčešće uvoze ramove i prozorske sisteme, i vrše njihovu montažu. Šta će montirati zavisi samo od njihove želje i načina psolovanja. Zato, nemojte nasedati na slatkorečivost prodavaca, nego se dobro raspitajte o njihovom proizvodu. Tako nećete zažaliti. 

уторак, 25. децембар 2018.

8 prednosti PVC prozora u odnosu na drvene prozore

prozor


Polvinil hlorid (PVC) je vrsta plastične materije koja se danas masovno koristi u svim oblastima življenja, pa i u proizvodnji PVC stolarije, koja je postala dominantna. Istorijski gledano, na našim prostorima skoro donedavno se najviše koristila drvena stolarija. Ali trend je da sve više i više odstupa mesto PVC prozorima i vratima.

Za to postoje više razloga, mi ćemo da navedemo najznačajnijih 8.


Zašto je PVC stolarija bolja u odnosu na drvenu?


1. Jednostavnije (i jeftinije) održavanje

Ovo je možda najvažnija prednost. PVC prozori zahtevaju daleko manje održavanje od drvenih. Drveni prozori moraju da se redovno tretiraju, farbaju, lakiraju, bajcuju. To traži puno vremena, živaca, i para. Što se tiče PVC prozora, dovoljno je samo skinuti prašinu sa njihove površine.

 2. Bolja termo izolacija

Od svih vrsta stolarije, PVC stolarija ima najbolja termoizolaciona svojstva. Treba reći da drveni prozori ne zaostaju puno, ali ipak PVC je još malo bolji.

drveni prozor
Drveni prozor

3. Bolja zvučna izolacija

PVC prozori imaju izuzetno veliku moć zvučne izolacije. Ukoliko živite pored puta, prometne ulice, kafane, igrališta, neposredno uz fabriku ili nekog drugog bučnog mesta, PVC prozori su pravo rešenje. Smanjiće buku za nekoliko decibela, tako da možete na miru da spavate ili radite.

4. Dobra zaštita od zagađenja

PVC prozori zaptivaju izuzetno dobro, tako da kroz njih (naravno, ukoliko su dobro montirani) ne može da prođe prašina, izduvni gasovi i ostala zagađenja  (što je veoma važno ukoliko živite u zagađenom gradu).

 5. Održivost i zaštita životne sredine

Da biste proizveli drveni prozor potrebno je poseći  drvo. Što je proizvodnja masovnija, to šume trpe veću štetu. Da bi se one obnovile, potrebno je više decenija, a ponekad se nikad i ne obnove. Polvinil hlorid sa druge strane se proizvodi od jedinjenja i supstanci koje su prisutna prirodi u velikim količinama, i koji se obnavljaju. Osim toga, za stvaranje novih prozora može da se upotrebi reciklirana plastika, koja se dobija od starih izbačenih prozora. Ukratko rečeno, uticaj PVC prozora na životnu sredinu (ecological footprint) je daleko manji od proizvodnje drvenih prozora.

 6. Ekonomski razlozi


PVC prozori su jeftiniji od drvenih iz nekoliko razloga:
  • Traju daleko duže,
  • Jeftinija proizvodnja i jeftiniji ulazni materijali,
  • Jeftinije održavanje,
  • Manji troškovi za grejanje/hlađenje zbog bolje izolacije prostorija
PVC prozori
PVC prozori

 7. Otpornost na vremenske (ne)prilike

PVC prozori su izuzetno otporni na meteorološke uticaje. Pod uticajem padavina, jakog vetra, sunčevog zračenja, zagađenog vazduha, itd, oni ne trule, ne menjaju oblik, ne savijaju se, ne gube boju. Jednom kada se montiraju, traju po više decenija, a to ne može da se kaže za drvene prozore, koji su veoma osetljivi pre svega na vlagu i sunčevo UV zračenje.
PVC prozori su daleko otporniji i na biološke uticaje – na mikroorganizme, buđ, termite, mrave i druge insekte.

8. Čvrstoća i sigurnost

Kako bi se poboljšala zaštitna uloga PVC prozora, u jezgru profila postavlja se čelično ojačanje koje daje čvrstinu i izdržljvost prozoru. Ukoliko ima potrebe, mogu se naručiti i bezbednosno sigurnosni prozori koji poseduju dodatna ojačanja, rešetke, sistem za otvaranje i zaključavanje. U drvenim ramovima je daleko teže i skuplje ugraditi ova ojačanja.


Umesto zaključka


Nije namera ovog teksta da vas ubedi da kupujete PVC prozore umesto drvenih, svakako da i oni imaju svoje dobre strane, posebno u vezi dizajna i stila, nego da vam ukratko ukaže na neke njihove osnovne prednosti. Naravno da je poslednja reč vaša, ali pri donošenju odluke morate znati sve činjenice.
Ne kupuju se prozori svake godine.




субота, 15. децембар 2018.

Prozori dobijeni lepljenem staklenih elemenata



Strukturno ostakljivanje ili spajanje stakla i nosećih elemenata visokokvalitenim lepkovima je metod koji se već više decenija koristi pri izradi staklenih fasada

Fasade nekih od najvećih zgrada na svetu (Bujr el Arab u Dubaiju, Petronas towers u Kuala Lumpuru, Shard Skyscraper u Londonu i mnogi drugi) su napravljene tako da su teški stakleni paneli specijalnim lepkovima spojeni između sebe i za metalnu noseću konstrukciju.



Sada se ova tehnologija primenjuje u savremenoj arhitekturi pri izradi prozora.


Tehnologija lepljenja staklenih spojeva


Sve do današnjih dana tehnologija lepljenja nije se koristila u prozvodnji i montaži prozora, iako već duže vreme ima primenu u automobilskoj industriji. Ali pojava novih savremenih (i jeftinijih) lepkova omogućila je izradu prozora koji imaju zalepljene spojeve koje su daleko bolje od spojeva na konvencincijalnim prozorima.

Za ovu namenu  se koriste veoma kvalitetni silikonski lepkovi  (u manjoj meri i poliuretani i epoksidi), koji ostvaruju vrlo jak i stabilan spoj između stakla i rama. Ovakav spoj je izuzetno elastičan i ima veliku nosivost. Lepak prenosi (deo) sila opterećenja sa rama prozorskog krila na staklo, tako da nema potrebe za ubacivanjem čeličnog ojačanja u ram, kao što je slučaj u većini savremenih rešenja.

Sam proces lepljenja staklenih delova zahteva da kontaktne površine staklenih elemenata budu idealno suve i čiste kada se lepak nanosi, i da se ceo proces obavlja u klimatizovanim prostorijama bez prisustva vlage i vodene pare i sa što manje temperaturnih kolebanja.

Kod prozora koji imaju ovakve spojeve, izbacuje se lajsna za zastakljivanje, što daje prozorima izgled kao da je zastakljeno u jednom komadu pošto se krilo prozora ne vidi sa spoljne strane.



Prednosti zastakljivanja tehnologijom lepljenih staklenih elemenata

  • Lepši izgled prozora – krilo deluje jedinstveno i kompaktno
  • Profili mogu da budu tanji i bez lajsne za zastakljivanje
  • Više svetlosti u prostorijama - mogućnost korišćenja prozora sa većim dimenzijama
  • Bolji panoramski pogled
  • Bolja termoizolacija na spojevima
  • Bolja nosivost prozora
  • Bolja protiv-provalna zaštita


Umesto zaključka


Prozori proizvedeni tehnologijom lepljenih spojeva su prošli veoma rigorozna ispitivanja (krilo prozora je otvarano uz dopunsko opterećenje od 100 kp), i nisu zabeleženi nikakvi problemi u funkcionisanju prozora ni u promeni geometrije. To je i više nego dovoljan dokaz o njihovoj pouzdanosti i sigurnosti.

Arhitektima je data sloboda i mogućnost hrabrih kreacija i rešenja, zato što prozori mogu da budu izuzetno veliki, čak i u visini sprata, kao i izrada specifičnih elemenata kao što su okrugli i lučni prozori. 

Očekuje se da će tokom vremena prozori proizvedeni ovom tehnologijom sve više i više da se koriste ne samo u velikim objektima (tržni centri, velike zgrade, bolnice, poslovni objekti, i sl.), nego i za manje kuće i individualne objekte.